Svaki čovek bira. On bira čovečanstvo, da bi izvršavalo njegove izričite zapovesti. On bira Boga da bi slušao njegove duševne molitve. Životinjsko u čoveku bira život uništenja. Ljudsko u čoveku bira svet divljenja. Božansko u čoveku bira ostvarenje Boga. Svevišnji u čoveku bira savršeno Savršenstvo.
Mi biramo Boga kada shvatimo da svetu nismo potrebni, da svetu nije potrebna svetlost naše mudrosti. Jedino kada nas spoljašnji svet razočara i naše okruženje nas napusti, pomislimo na Boga. Bog bira nas jer ne želi da sam ispija nektar Besmrtnosti. Bog bira nas jer ne želi da sam otkriva Njegovu transcendentalnu Stvarnost. Bog bira nas jer ne želi da ispolji Njegovo univerzalno Jedinstvo sam.
Naše telo bira odmor, odmor pun zadovoljstva. Naš vital bira agresiju, divovsku agresiju. Naš um bira informacije, enciklopedijske informacije. Naše srce bira ljubav, sveispunjujuću ljubav. A Bog bira savršenstvo iznutra i savršenstvo spolja – savršenstvo u našem unutrašnjem životu ostvarenja i savršenstvo u našem spoljašnjem životu ispoljenja.
Pre nego što uđemo u duhovni život, mi biramo moć spoljašnjeg sveta. Ali, kada jednom uđemo u duhovni život, mi biramo jedino Svetlost unutrašnjeg sveta. Pre nego što uđemo u duhovni život, mi biramo ime i slavu spoljašnjeg sveta. Kada jednom uđemo u duhovni život, mi biramo da najduševnije i najposvećenije učestvujemo u Božjoj kosmičkoj Igri da bi smo mu ugodili i zadovoljili ga na Njegov sopstveni Način.
Šta je duhovni život? Duhovni život je život naše svesne svesnosti o Bogu. Šta je još duhovni život? Duhovni život je život naše stalne ljubavi prema Bogu i našeg postajanja Bogom. Ja biram Boga, ne zato što je On sav Moć, ne zato što je On sav Mudrost, ne zato što je On sav Svetlost i Mir, ne, čak ni zbog toga što je On sav Ljubav, već zato što smo On i ja jedno, večno jedno. Bog i ja smo večno jedno. Vi i Bog ste večno jedno. Mi smo večno jedno i neodvojivo sa Bogom.
Ja sam Brod-San Božjeg Srca, a Bog je Obala-Stvarnosti mog života. Ovo ostvarenje će svaki tragalac morati da dostigne bilo gde, pre ili kasnije. Mi smo svi neodvojivo jedno sa Bogom. Iz tog razloga i ni jednog drugog, mi biramo Boga. Sve dok nismo svesni činjenice da smo jedno sa Bogom, mi se rado valjamo u zadovoljstvima neznanja. Ali, kada je naše unutrašnje biće probuđeno, duša izlazi na površinu i ubeđuje naš spoljašnji fizički um u činjenicu da mi nismo samo Božji izabrani instrumenti, već i Božji večni drugovi. Mi smo potrebni njemu, kao i On nama. On je Drvo, a mi smo grane i listovi. Drvo stablo i grane i listovi su potrebni jedni drugima. Mi biramo Njega radi našeg ostvarenja, kao što On bira nas radi Njegovog ispoljenja. Bez Njega, ne možemo da ostvarimo svoju najvišu apsolutnu Visinu. A opet, bez nas, On ne može ispolji Njegovu Viziju u Stvarnosti, Njegovu Stvarnost u Viziji.
Svako ljudsko biće na Zemlji predstavlja Boga prema svojoj sposobnosti i prijemčivosti. U svakom ljudskom biću i kroz njega, Bog ispoljava Sebe na poseban način. Svaka osoba je za Njega od posebnog značaja, jer je On odabrao svakog od nas da odigra važnu ulogu u Njegovoj kosmičkoj Drami. Ali, moramo da znamo da je Bog taj koji je prvi odabrao nas, a ne mi Njega. Tvorac stvara tvorevinu, i tada se tvorevina divi Tvorcu. Tvorevina je izbor Tvorca, a divljenje je izbor tvorevine. Kroz divljenje i obožavanje našeg srca, mi postajemo svesno jedno sa Svevišnjim Pilotom, a kroz Njegov svestan, samilostan izbor On uspostavlja Njegovo neodvojivo jedinstvo sa svakim ljudskim bićem, sa svakim Njegovim detetom na Zemlji.
Dužnost je vrhunski izbor Boga. On oseća da ne može biti ničeg važnijeg od dužnosti. On primenjuje Njegovu dužnost u svakom trenutku, jer oseća da u izvršavanju Njegove dužnosti, On ne samo da budi zemaljsku svest, već i spušta Nebesko Blaženstvo u samo srce Zemlje.
Mi smo istovremeno i predstavnici Majke Zemlje i Oca Neba. Naš prvi i najistaknutiji izbor kao predstavnika Oca Neba, treba da bude samodavanje Voljenom Svevišnjem. U našem samodavanju možemo da ispoljimo transcendentalnu Stvarnost na zemlji. Osećamo da je naša obaveza kao predstavnika Majke Zemlje, da raširimo krila kao ptica – ne da bi smo prekrili svet uzduž i popreko, već da bi smo proširili našu za Zemlju vezanu svest, da bi smo prevazišli granice našeg zemaljskog postojanja. Ovde na Zemlji moramo da odemo duboko unutra i pokušamo da raširimo naša krila od Svetlosti i Blaženstva tako da možemo svesno da izrastemo u sveprevazilazeću i svešireću Univerzalnu Svest.
Bog je je napravio svoj izbor birajući nas; hajde da sada mi izaberemo, tako što ćemo izabrati Njega. Njegov izbor je pesma ispoljavanja. Naš izbor je pesma ostvarenja. A današnje ostvarenje je sutrašnje ispoljenje. I opet, sutrašnje ispoljavanje je samo početak za putovanje unapred i naviše i ka unutra. Danas se, snagom našeg unutrašnjeg izbora, krećemo unapred, naviše i ka unutra i dostižemo naše odabrano odredište. Ali, današnje odredište će biti samo polazna tačka za naš dalji, viši i ispunjeniji cilj sutra. Ne postoji utvrđeni Cilj, jer mi evoluiramo. U procesu evolucije, trčimo, letimo i ronimo ka večnoprevazilazećem Cilju koji se širi i produbljuje. Jedini izbor koji svaki tragalac treba svesno, posvećeno, nepogrešivo i bezuslovno da načini je da trči dalje, leteti više i roni dublje.
From:Sri Chinmoy,Pedeset brodova slobode do jedne Zlatne Obale, deo 1, Sri Chinmoy Centre, New York, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ffb_1