Sada vidimo džinovski svet nesavršenosti oko nas. Pokušavamo da pobegnemo iz njega da bismo se zaštitili. Ali, želim da kažem da je daleko opasniji neprijatelj od sadašnjeg sveta, naš sopstveni um. Kada uđemo u pećinu, ne možemo da pobegnemo od svog uma. Mi nosimo taj um sa sobom – um koji je pun strepnji, ljubomore, zbunjenosti, sumnje, straha i ostalih nebožanskih osobina. Taj naš um nas primorava da ostanemo na bojnom polju života. Ukoliko ne savladamo um živeći u ovom svetu, koju korist ćemo imati od toga što ćemo se samo svojim telom udaljiti od ovog svakodnevnog sveta? Ovde, u svakodnevnom svetu, moramo da živimo medju svojim prijateljima. Ali, lako možemo da odaberemo prijatelje, a to moramo da učinimo pažljivo. Ako želimo da budemo duhovni, moramo da provodimo najveći deo vremena sa duhovnim ljudima. Ako provodimo najveći deo vremena sa ljudima koji ne teže, njihova svest će ući u nas, i tada će naše Bogoostvarenje i unutrašnje prosvetljenje ostati daleki vapaj. Međutim, ako imamo pravo vođstvo iznutra, ako znamo da idemo pravom stazom, i ako se družimo sa ljudima koji imaju težnju, doći će dan kada ćemo biti preplavljeni božanstvenošću. Tad ćemo biti u poziciji da otkrijemo unutrašnje bogatstvo, i tada ćemo moći da se družimo sa svima, da ponudimo i podelimo naša iskustva sa njima ne ugrožavajući svoju vlastitu duhovnu svest.
From:Sri Chinmoy,Pedest brodova slobode do jedne Zlatne Obale, deo 2, Sri Chinmoy Centre, New York, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ffb_2