Ali, ako sledimo drugi put – put težnje –ako dobijemo makar mrvicu Mira, Svetlosti i Blaženstva, osetićamo pravi smisao ispunjenja. I kako rastemo iznutra, naš Mir, Svetlost i Blaženstvo se uvećavaju. Kada svakodnevno radimo vežbe, postepeno razvijamo mišiće i postajemo jaki, jači, najjači. Tako i u duhovnom životu, kada je naša težnja – naša unutrašnja snaga – izgrađena, dolazi vreme kada dobijamo Svetlost, Mir i Blaženstvo u beskrajnoj meri i osećamo potpuno zadovoljstvo i ispunjenje u svom životu.
Ako prihvatimo život težnje, pre ili kasnije ispunjenje će sigurno doći. Ali, sve dok se valjamo u zadovoljstvima običnog života i osećamo da će želja moći da nas zadovolji, ne možemo spoznati ispunjenje. Naše ljudske želje nikada neće biti potpuno ispunjene. One moraju da budu prevaziđene. Želja nema sposobnost da nas oslobodi. Naprotiv, u samoj prirodi želje je da nas veže, jer je sama želja vezana; a u samoj prirodi težnje je da nas oslobodi, jer je težnja uvek slobodna. Ono što ima slobodu konačno nas može osloboditi, ali ono što nema slobodu već je i samo rob, ne može nam ponuditi ništaFrom:Sri Chinmoy,Pedeset brodova slobode do jedne Zlatne Obale, deo 2, Sri Chinmoy Centre, New York, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ffb_2