Svetlost mudrosti⁶

Dragi sestre i braćo, dragi tragaoci za beskonačnom i večnom Istinom, želim da govorim o Svetlosti Mudrosti. Svaka osoba koja je ovde prisutna ima Svetlost Mudrosti. Danas ću sa vama podeliti Svetlost moje Mudrosti; sutra, vi možete lako i efikasno da podelite Svetlost vaše Mudrosti sa mnogima.

Šta je Svetlost Mudrosti? Svetlost Mudrosti je nešto što večno sija u našem srcu i u našem večnom životu. Svetlost Mudrosti nam kaže da postoje samo dve silne moći na Zemlji. Te moći su moć iskušenja i moć oslobađanja. Kada se predamo moći iskušenja, uviđamo da je naše telo neprobuđeno, da je naš vital nedisciplinovan, naš um je neprosvetljen, a da nam je srce neispunjeno. Kada težimo moći oslobađanja, uviđamo da je naša duša ispunjena i, istovremeno, stalno ispunjavajuća stvarnost; da je naša duša prosvetljena i, u isto vreme, večno-prosvetljujuća stvarnost.

Kada stupimo u duhovni život, shvatimo da imamo tri učitelja: učitelja-neznanje, učitelja-znanje i učitelja-mudrost. Učitelj-neznanje uči nas kako da pričamo. Učitelj-znanje uči nas kako da govorimo i delamo. Ali učitelj mudrost, uči nas jedino kako da delamo spontano i bezuslovno.

Kada govorimo i govorimo, ulazimo svesno i namerno u sferu neznanja. Kada pričamo i delamo, povremeno vidimo zjapeći jaz između našeg govora i našeg dela. Jedno kažemo, a uradimo nešto sasvim drugo. Damo svečano obećanje da ćemo nešto uraditi, ali kada osvane stvarnost, vidimo ogroman jaz izmedju našeg obećanja i njegovog ispunjenja. Ali, kada delamo spontano, duševno i bezuslovno – kada nudimo naše posvećeno služenje - nevidljiva Ruka nas vodi, oblikuje i vaja u sam lik našeg Unutrašnjeg Navigatora. Jedino posvećeno služeći Unutrašnjeg Navigatora u svakom pojedincu, možemo svoj život da učinimo značajnim i plodonosnim.

Bratstvo među ljudim se nikada ne može postići pričom, već jedino postajući nešto, postižući svesno jedinstvo sa Drvetom koje je Bog. Ako ne uspostavimo naše svesno, neodvojivo jedinstvo sa Svemogućim Ocem, Apsolutnim Svevišnjim, ne možemo nikada da zasnujemo u našem unutrašnjem ili spoljašnjem životu, puno bratstvo ljudi. Moramo dodirnuti drvo i popeti se na drvo. Jedino tad se možemo približiti granama i ući u milione i milijarde lišća, koji su naša braća i sestre. Ako ne odemo do drveta i ne popnemo se na drvo, kako možemo da uđemo u svest listova, koji su naša braća i sestre?

Neznanje je samouživanje, znanje je samoispitivanje, a mudrost je samo-savršenstvo. Mi uživamo kada plivamo u moru neznanja. To uživanje je praćeno osujećenjem, a osujećenje je praćeno uništenjem. Kada pokušavamo da ispitujemo sebe, vidimo da se pomalja nesavršenstvo. Ali, istovremeno, savršenstvo nam je tu blizu. Samo-savršenstvo je mudrost. Kada se molimo i meditiramo, ulazimo u stvarnost tišine, i to nam pruža priliku da usavršimo život iznutra i spolja. Tišina otelovljuje savršenstvo. Tišina je spremna da otkrije svoje savršenstvo u nama i kroz nas na fizičkom planu, koji je sada preplavljen neznanjem, mrakom, ropstvom i nesavršenstvom.

Kako razlikujemo Svetlost od noći, Istinu od neistine, Besmrtnost od smrti? Razlikujemo jedno od drugog kroz molitvu i meditaciju, pokušavajući i plačući. Kada dete plače, majka mu dolazi u pomoć i pruža mu igračke, hranu, ili bilo šta što dete želi. Slično tome, kada plačemo u najdubljim kutcima našeg srca, Božanska Majka, Svevišnja Majka, pritiče nam u pomoć i ispunjava naše unutrašnje i spoljašnje biće beskrajnom Svetlošću. Ova Svetlost je naša stvarna Božanstvenost, Besmrtnost i savršeno Savršenstvo.

Veoma često osećamo da su znanje i mudrost jedno isto. Ali kad uđemo u duhovni život i dobijemo unutrašnja iskustva, uviđamo da su znanje i mudrost dve potpuno različite stvari. Znanje je kao mlađi brat u porodici, a mudrost je stariji brat. Prirodno, stariji brat će biti beskrajno mudriji od mlađeg brata. Znanje vidi nešto i onda hoće tu stvar da iskoristi. Mudrost oseća Istinu, želi da preraste u istinu i konačno postaje Istina. Znanje i mudrost su dva brata u podnožju drveta Ostvarenja. Nazovimo ga mango drvetom. Znanje počne da prebrojava lišće, grane i plodove, ali mudrost se popne na drvo, otkine mango i jede do mile volje.

Sad, gde mudrost može da postoji? Može da postoji svugde. Može da postoji u znanju, u inteligenciji, u intelektu, u intuiciji. Ali mudrost koja se nalazi u duši, je mudrost koja nas najbrže vodi i upućuje do našeg odredišta. Kada se molimo i meditiramo, idemo duboko u sebe i čujemo zapovesti svoje duše. Kad jednom čujemo zapovesti duše, mi uspostavljamo slobodan pristup svetu božanske Stvarnosti, Beskonačnosti, Večnosti i Besmrtnosti.

Želim ovde da citiram reči Bendžamina Frenklina: „Radi kao da ćeš živeti sto godina. Moli se kao da ćeš sutra umreti.“ Rad vidim kao posvećeno služenje u duhovnom životu. Svakog dana naša je obavezujuća dužnost da ponudimo svoje posvećeno služenje Svevišnjem u svim ljudskim bićima. Posvećeno služenje uveliko nam pomaže da dosegnemo naš suđeni cilj. Samo, moramo da znamo da današnji cilj nije i ne može biti zauvek cilj. Danas nam je cilj ostvarenje najviše Istine i najviše Svetlosti. Sutra će naš cilj biti, otkrovenje najviše Istine i Svetlosti. A prekosutra će nam cilj biti, savršeno ispoljavanje najviše Istine i Svetlosti, koje ćemo tada otelotvoriti.

„Moli se kao da ćeš sutra umreti.“ Tragalac za beskonačnom Istinom, mora da oseća da je svaki trenutak sveta prilika za njega. Sutra nas smrt može skloniti sa svetske arene. Stoga, moramo osećati da je ovo poslednji put, poslednja prilika, poslednji trenutak da moramo da ostvarimo konačnu Istinu. S jedne strane, znamo da smrt nije ništa drugo do kratak odmor u toku Večnog Vremena. Sa druge strane, znamo da ovde na zemlji moramo da postignemo prilično mnogo stvari za Božije ispunjenje i za naše ispunjenje. Upravo sada, naše ispunjenje i Božije ispunjenje su dijametralno suprotni. Međutim, kada se molimo i meditiramo, počnemo da osećamo da je Božije ispunjenje naše ispunjenje, da je Božije ispunjenje jedino ispunjenje. Ako dovoljno vrednujemo vreme, ne plivamo svesno u zadovoljstvima letargije i neznanja. Možemo koristiti svaki trenutak za naše večno-rastuće ispunjenje i večno-ispunjavajuće prosvetljenje pomoću našeg unutrašnjeg plača da bismo nešto videli, da bismo prerasli u nešto i da bismo nešto postali.

About an hour ago when I arrived here, I was deeply moved to see the motto of this august college: “Equal opportunity for all, freedom to see and discriminate the truth and the brotherhood of man.”

Pre otprilike sat vremena kad sam stigao ovde, duboko sam bio ganut što vidim moto ovog veličanstvenog koledža: „Jednaka prilika za sve, sloboda da se vidi i razlikuje istina i bratstvo ljudi.“Jednaka prilika za sve. A ko nam može dati jednaku priliku? Samo Unutrašnji Navigator može dati i daje jednaku priliku za sve. Svaki dan, rano ujutru, On kuca na vrata našeg srca. Kad On kuca na naša vrata, neki od nas se bude i odgovore dok ostali ostaju u svetu sna, nesvesnosti i neznanja. Kad u našem spoljašnjem životu jednom propustimo priliku, retko je ponovo dobijemo. Ali u unutrašnjem životu dobijamo novu priliku svakog dana, svakog sata, svakog minuta. Onaj ko odmah odgovori na unutrašnju priliku trči brzo, brže, najbrže ka konačnom Cilju

Svakom pojedincu mora biti data sloboda da traga za Istinom na njegov sopstveni način. Ne možemo svoju istinu poturati drugima. Svako mora da ode duboko u sebe, do Istine. Istina je Cilj, ali da bismo dostigli Cilj, mi možemo da sledimo i stvarno sledimo različite staze, različite puteve. Različiti putevi omogućavaju raznim pojedincima da trče najbrže. Ako nam drugi nameću njihovu slobodu, ona će biti potpuno bezvredna za nas. Ako, međutim, tragamo duboko u sebi, naša sloboda je naše otkrovenje, naše prosvetljenje, naše savršenstvo. Vedska mudrost nam daje značajnu poruku:

```

Asato ma sad gamaya

tamaso ma jyotir gamaya

mrityor ma amritam gamaya

Vodi me od nestvarnog do Stvarnog.

Vodi me iz tame u Svetlost.

Vodi me iz smrti u Besmrtnost.

```

Veoma sam srećam što država Ilinois sa ponosom sebe naziva, ‘Zemlja Linkolna’. Linkoln je bio tragalac u pravom smislu te reči. Bog mu je podario velikodušno srce. Emerson je rekao o njemu, „Njegovo srce je bilo kao svet veliko, a u njemu nije bilo mesta za loše stvari.“ Želim da kažem nešto više o tom veoma značajnom iskazu.

Kada postanemo tragalac, nastojimo da imamo srce ogromno kao sam svet, ili čak i veće od sveta. U tom ogromnom srcu, pravi tragalac ne vidi neznanje sveta kao nešto što pripada drugima. Srce istinskog tragaoca vidi nesavršenosti, ograničenja i robovanje ostalih kao svoje najsopstvenije. Emerson kaže da se u Linkolnovom srcu nije zadržavalo ništa loše, ali želim da kažem da se u njegovom srcu nisu zadržale njegove sopstvene loše stvari. U njegovom srcu su stvarno bili pogrešna dela miliona i milijardi ljudskih bića, i on je ta tuđa pogrešna dela prihvatio kao svoje najsopstvenije - ne sa osećanjem ponosa, već sa osećanjem jedinstva.

Budući da smo svi tragaoci, svet je u nama, a ne izvan nas. Svaka osoba koju vidimo oko nas, isto tako je i u nama. Takođe, kada odemo duboko u sebe, vidimo da imamo veliku porodicu, veoma veliku unutrašnju porodicu sumnji, strahova, uznemirenja, briga, nesavršenosti i ograničenja. Kad ih preobrazimo, uz pomoć naše svesne koncentracije, meditacije i kontemplacije, vidimo da je i naš spoljašnji svet takođe potpuno preobražen.

Ja sam ovde u Čikagu. Samo ime ovog grada, daje mi ogromnu radost i ushićenje. Kad sam imao jedanaest godina, pročitao sam biografiju velike duhovne figure, Svami Vivekanande. Kad se 1893. godine ovde održavala Skupština Religija, Svami Vivekananda je došao i ponudio večnu mudrost svetlosti duše. Moje mlado srce bilo je veoma oduševljeno i dirnuto, jer je bio iz istog mesta u kome sam rođen, iz Bengala. Na taj način, mlađi brat oseća jedinstvo sa starijim bratom. Vivekananda je bio božanski i vrhunski blagoslovljen, da bi bio u stanju da ponudi svetlost mudrosti Indije na Skupštini Religija.

Za mene je svaka religija duševna, snažna, vredna i plodonosna kuća. Svaka osoba treba da živi u kući; ne može da živi na ulici. Međutim, ne mora jedan čovek da ostane sve vreme u svojoj kući. On odlazi da bi učio. Ovde je Joga naša unutrašnja škola i naš unutrašnji predmet. Joga je svesno jedinstvo sa Bogom. Svi mi smo tragaoci, iskreni tragaoci. Za nas Bog stvarno postoji. I samo je pitanje vremena kad ćemo moći da vidimo Njega, osetimo Njega, ispunimo Njega i izrastemo u Njegov lik.

From:Sri Chinmoy,Pedest brodova slobode do jedne Zlatne Obale, deo 2, Sri Chinmoy Centre, New York, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ffb_2