Dr. Pozej. Veoma sam vam zahvalan na vašim ljubaznim rečima. Vaše velikodušno srce je sinoć tako duboko dirnulo moje srce. U tišini se molim Svemogućem Ocu da vam podari Njegovu najdražu Ljubav i Blagoslove. Ljudski život je niz iskustava. Pre šest godina, dok sam bio u Portoriku, otišao sam u crkvu a nastojnica me je izvređala i izgrdila. Koji je bio moj prestup? Jer sam Indijac, hindus, a ušao sam u hrišćansku crkvu. Ali danas sam na Sent Džozefs Koledžu obasut ljubaznošću sa svih strana. Oba iskustva polažem pred Stopala Svemogućeg Oca.
Ja sam tragalac. Ja sam posvećeni brat čovečanstva. Nastojim da služim Svemogućem Ocu u svakom od mojih braće i sestara. A ako neko pita, moja je glavna kvalifikacija da sam ponizni zaljubljenik čovečanstva. Drage sestre i braćo, dragi tragaoci za Beskonačnom Istinom, svi smo na jednom brodu. Naziv tog broda je Brod Božijeg Sna, a naš Navigator Gospod Svevišnji. On nas prevozi do obala Zlatnog Onostranog. Želim da održim kratak govor o uspehu u životu želje i napretku u životu težnje.
Uspeh želimo; napredak nam je potreban. Kada živimo u svetu želje, mnoštva želja, želimo uspeh. Mi osećamo da je on sve. Ali kada živimo u svetu težnje, spoznajemo da je ono što nam je stvarno potrebno napredak, neprekidan i stalan napredak.
Uspeh nam donosi ime i slavu. Napredak nam daje uzvišeniju inspiraciju, dublju veru i snažnije samopouzdanje.
Naš uspeh odmah prisvajaju mnogi. Prisvajaju ga čak i oni koji nemaju nikakve veze s njim. Ali naš napredak čuva kao dragocenost samo jedna osoba, naš večno voljeni Svevišnji Otac.
Uspeh je pesma posedovanja. Mi želimo da posedujemo svet, ali na naše veliko iznenađenje vidimo da čak i pre nego što možemo da posedujemo jednu osobu na zemlji, nas nemilosrdno poseduje i vezuje svet u celini.
Posedovanje, ambicija i spoljašnji uspeh idu zajedno. Snaga ambicije konačno nam daje uspeh. Ali snaga predanosti Svemogućem Ocu daje nam napredak, a to je ono što Svevišnji želi od našeg života.
Kada nam ambicija postaje prisan prijatelj, kada nam je unutrašnje biće preplavljeno odlučnošću, mi postižemo uspeh. Ali moramo da shvatimo da u duhovnom životu, kada ponudimo i predamo našu ambiciju Izvoru, imamo istinski napredak. A u tom napretku nalazimo stvarno ispunjenje. Kada u spoljašnjem svetu uspemo u nečemu, osećamo da smo to uradili uprkos suprotstavljanju čitavog sveta. Osećamo da smo našim sopstvenim sposobnostima postigli željeni uspeh. Ali, kada načinimo napredak- bez obzira na kom polju - u najdubljim kutcima srca počnemo da osećamo da nam je ceo svet pomogao, da nam je svaki pojedinac na zemlji na neki način pomogao u skladu sa njegovim sposobnostima.
Onog časa kada postigne uspeh, čovek uspeha počne da sabira sve teškoće i opasnosti sa kojima se susreo pre nego što je uspeh osvanuo u njegovom životu. Onog trenutka kada načini napredak u svom životu iskustva ili u svom životu ostvarenja, čovek napretka počne da sabira sve blagoslove koje je primio odozgo. Konačno, on spoznaje da je na vratima prilike obeleženo i ‘guraj’ i ‘vuci’. On gura sa strane svoj život robovanja, život neznanja, svoj život bezbrojnih nesavršenosti. On vuče odozgo Mir, Svetlost i Blaženstvo u beskrajnoj meri - polako, postojano, posvećeno i nepogrešivo.
Odricanje je napredak. Mi se odričemo svog života neznanja, života preplavljenog sumnjama. Želim ovde da podsetim na poruku Upanišada:
> Isavasyam idam sarvam...
> Svevišnji Gospod poseduje ceo svet. Hajde da ne žudimo za tuđim posedom. U odricanju je zadovoljstvo trajno: u odricanju pijemo Nektar-Blaženstvo Apsoluta.Napredak je kao lotos koji cveta laticu po laticu. Svaki put kad procveta latica, mi osećamo da nova posvećenost, nova nada, novo ovladavanje sobom sviću u našem životu služenja čovečanstvu koje teži.
Uspeh i napredak na ljudskom nivou su dva takozvana rivala. Uspeh želi da ugodi sebi shodno svojoj sopstvenoj sposobnosti primanja. Napredak želi da ugodi Bogu bezuslovno na Njegov sopstveni Način. Moje iskustvo mi kaže da je uspeh kratkog života, koji je u isto vreme i nepouzdan i nesiguran. Moje ostvarenje mi govori da napredak ima večit i večnoprevazilazeći život. Mi postižemo današnji cilj kroz naš napredak, koji se zasniva na težnji - našem uzdižućem unutrašnjem plaču. A onda, današnji cilj postane sutrašnja polazna tačka. Sutra moramo da krenemo ka višem cilju. Svaki put kada dostignemo neki cilj, naša težnja nam govori da je to samo polazna tačka za neki viši, značajniji i plodonosniji cilj. Mi smo u procesu stalnog prevazilaženja naše stvarnosti. A večnoprevazilazeća Stvarnost je Zlatna Obala večno-prevazilazećeg Onostranog.
Današnji nesavršen čovek, današnji neprosvetljen čovek, prerasta u sutrašnjeg savršenog i potpuno prosvetljenog čoveka, samo onda kada oseća da je napredak jedina stvar koja mu je potrebna. Svaki put kada se popnemo na višu prečku lestvice napretka, automatski postižemo uspeh - unutrašnji uspeh. Ali, ako jurimo za uspehom, sasvim je moguće da usvojimo pogrešna sredstva i da radimo nebožanske stvari, jer se takmičimo sa drugima s kojima još nismo uspostavili osećaj nerazdvojnog jedinstva. Kada želimo napredak, ukoliko uopšte moramo da se takmičimo s bilo kim ili čim, osećamo da su naši neprijatelji u nama: strah, sumnja, anksioznost, brige, nesigurnost.
Da bismo dostigli najviši Cilj, moramo da imamo u obilnoj meri veru u same sebe i u Svemogućeg Oca. Ako nemamo veru u Svemogućeg Oca odmah, nije problem. Zbog Njegove beskrajne Darežljivosti, On će nas prosvetliti, voditi nas, usavršiti nas i ispuniti nas u Njegovom odabranom Času. Ali, ako izgubimo veru u sebe, ili ako nam nedostaje vera u naš život težnje i posvećenosti, tada će nas progutati tigar neznanja. Tada nam niko neće priteći u pomoć.
Mi i Bog moramo imati uzajamnu veru. Naša vera u Boga učiniće nas Njegovim odabranim instrumentima. Njegova vera u nas inspirisaće nas da Njega ispoljimo potpuno, bezrezervno i savršeno ovde na Zemlji. Naša vera u Njega daće nam ono što nam je očajnički potrebno – ostvarenje. Njegova vera u nas daće Njemu priliku da ispolji Sebe u nama i kroz nas. On nam je potreban za naše najviše ostvarenje; Njemu, u Njegovoj beskrajnoj Dobrostivosti, potrebni smo mi za Njegovo božansko Ispoljenje.
Vera je jedino što čini da osećamo da smo neodvojivi od Večnosti, Beskonačnosti i Besmrtnosti. Večnost, Beskonačnost i Besmrtnost nisu neodređeni pojmovi. Oni su stvarnosti koje rastu i sijaju u srcu iskrenog tragaoca. Kada imamo veru u obilnoj količini, Gospod Svevišnji uverava nas da će On ispoljiti u nama i kroz nas Svoje savršeno Savršenstvo.
From:Sri Chinmoy,Pedeset brodova slobode do jedne Zlatne Obale, deo 2, Sri Chinmoy Centre, New York, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ffb_2