Danas želim da održim kraće predavanje o Slobodi. Svi znamo nešto o tome šta je sloboda, jer sloboda je vrlo bliska svakoj individualnoj duši. Amerika kao slobodarska zemlja, stoji kao avangarda slobodoljubivih zemalja. Stoga, dragi sestre i braćo, vi možda znate više nego ja o slobodi. Ali, radi tragaoca za Beskonačnom Istinom, želeo bih da sa duhovne tačke gledišta, kažem nešto o duhovnoj slobodi, unutrašnjoj slobodi.
Šta je sloboda? Sloboda je naše svesno, spontano i nesebično traganje za Svetlošću, obilnom Svetlošću, beskrajnom Svetlošću.
Postoje dve vrste Svetlosti: spoljašnja svetlost i unutrašnja svetlost. Spoljašnja svetlost nas otkriva, ispituje nas i procenjuje nas. Unutrašnja svetlost nas budi, prosvetljava i ispunjava.
Kada jednom uđemo u svet težnje, uvidimo da postoje tri vrste slobode: animalna sloboda, ljudska sloboda i božanska sloboda. Animalna sloboda uživa u potpunom uništenju. Ljudska sloboda uživa u prolaznom ili obmanjujućem zadovoljstvu. Božanska sloboda uživa u prosvetljujućem i ispunjujućem jedinstvu. Životinjska sloboda i ljudska sloboda su vezane za Zemlju. Božanska sloboda je Nebeski oslobođena sloboda. Sloboda vezana za Zemlju je pesma prevlasti našeg neprosvetljenog ega. Nebeski oslobođena sloboda je pesma savršenstva naše stvarnosti i ispoljavanja božanskog.
U današnjem svetu, čovek i savršenstvo su savršeni stranci. U svetu sutrašnjice, čovek i savršenstvo biće prisni prijatelji, prosvetljujući prijatelji i ispunjavajuća braća. U umu sadašnjeg sveta, božansko ispoljavanje je čista nemogućnost; ali u srcu sutrašnjeg sveta, božansko ispoljavanje je nepogrešiva neizbežnost.
Duhovna sloboda je naše oslobođenje od blata ropstva koje smo sami stvorili. Kad je telo oslobođeno blata neznanja, telo božanski služi Boga u čoveku. Kad je vitalna energija oslobođena agresije sna-neznanja, vital božanski voli Boga u čoveku. Kad je um oslobođen sićušne, ograničene pećine neznanja, um božanski ispoljava Boga u čoveku. Kad je srce oslobođeno ćelije zatvora svoje nesigurnosti, ono neprekidno oseća Svevišnjeg Pilota ovde na Zemlji i tamo na Nebu.
U duhovnom životu, nam je potrebna brzina. Na moju veliku radost, veoma smo blizu Detroita, prestonice sveta automobila, grada brzine. U unutrašnjem svetu, brzina je težnja. Ako ne postoji težnja, onda nema brzine, a Bogoostvarenje ostaje daleki vapaj. Znamo brzinu indijskih volovskih kola i brzinu modernog mlaznjaka. Težnja je uspinjući plač srca koja nalazi zadovoljstvo jedino kada dostigne cilj večno-prevazilazećeg Onostranog. Jednom kada dosegne Cilj, unutrašnje biće je preplavljeno slobodom, slobodom koja nas hrani, okrepljuje i utoljava glad čovečanstva.
Ako sad upitate, „kome je potrebna sloboda?“ Naš odgovor će biti da je sloboda svima potrebna. Ako upitate, „Ko ima slobodu?“ odgovor će biti da je niko nema. Ali, ako se upustimo u duhovni život, ako sledimo stazu posvećeno, duševno i bezuslovno, onda se današnja vezanost može preobraziti u sutrašnju slobodu. Spoljašnja sloboda je prolazna i uveliko joj nedostaje zadovoljstvo. Unutrašnja sloboda pruža nam stvarno i trajno zadovoljstvo. Ako ne ostvarimo zadovoljstvo, ostaćemo zauvek neispunjeni i prazni.
Da bismo doneli zadovoljstvo u naš život, duboko u sebi plačemo. Kada kucne Božiji Čas u našem životu težnje, mi ne postajemo samo ljudi slobode, već takođe i zaljubljenici slobode. Tad transformišemo čovečanstvo našom utelovljenom, otkrivenom i ispoljenom Božanskom Slobodom.
Sada smo u državi Mičigen. Državno geslo je veoma značajno sa duhovne tačke gledišta: „Ako tražiš prijatno poluostrvo, pogledaj oko sebe.“ U duhovnom životu, tražimo duhovno poluostrvo. Poluostrvo je Ljubav, Posvećenost i Predanost – Božanska Ljubav, Božanska Posvećenost i Božanska Predanost. Ljudska ljubav vezuje; Božanska Ljubav se širi. Ljudska posvećenost je naše nesvesno vezivanje; Božanska Posvećenost je naša svesna svesnost o našoj konačnoj stvarnosti. Ljudska predanost je predanost roba svom gospodaru; Božanska Predanost je predanost konačnog Beskonačnom. Ova predanost je svesna, potpuna i bezuslovna, i ona omogućava ljudskom biću da spozna svoj Izvor, Boga.
Nakon Bogoostvarenja, konačan ljudski život postaje neodvojivo jedno sa Beskonačnim. Tada, Beskonačno peva svoju najduševniju pesmu, pesmu Boga - Stvarnosti, a konačno peva svoju večnu pesmu, plač milenijuma.
Onog časa kad stupimo u duhovni život, jedna uzvišena misao, reč i ideja postaje najvažnija za nas, a to je ‘svest’. Začudo, ovo stanje bivstva je veoma prisutno na jezerima. Jezera se sastoje od vode, koja označava svest. Svest i duhovnost su nerazdvojive.
Kada uzdignemo svoju svest na najviši nivo svesnosti, prosvetljenje osvane. Kada raširimo krila naše svesti, ulećemo u nebo Besmrtnosti. Svaki tragalac pokušava svesno da proširi svoju svest, prosvetli je i ispuni je; jer u širenju, prosvetljenju i ispunjenju svesti, on postaje jedno sa stvarnim, božanskim Svevišnjim, svojim Izvorom i svojim Ciljem.
From:Sri Chinmoy,Pedest brodova slobode do jedne Zlatne Obale, deo 2, Sri Chinmoy Centre, New York, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ffb_2