Život je delovanje, a delovanje je moć. E sad, kome ta moć pripada? Da li je moja? Ne, nikada! Kad bi bila moja, mogao bih je upotrebiti bilo kad. Ali mnogo puta se desilo da sam hteo da upotrebim moć, a nisam mogao, upravo zbog toga što ta moć ne pripada meni. Ova moć ne pripada nijednom pojedincu. Ona pripada nekoj višoj sferi.
Zašto mi želimo moć ? Želimo moć zbog toga što osećamo da će nas zadovoljiti na različite načine. U sebi imamo životinjsko, ljudsko i božansko. Iako smo izašli iz životinjskog carstva, još uvek imamo veliki broj životinjskih svojstava u našem životu. Premda težimo ka božanskom i višem životu, neprosvetljeno, mračno, nebožansko životinjsko i ljudsko u nama i dalje su predominantni. Da bismo zadovoljili životinjsko u nama, želimo moć da bismo uništili svet. Da bismo zadovoljili ljudsko u nama, želimo moć da bismo imali prevlast nad drugima i njima gospodarili; želimo moć da bismo mogli da imamo kontrolu nad drugima i privolimo ih da nas uzdižu do neba. Da bismo zadovoljili božansko u nama, mi želimo moć da bismo mogli da se poistovetimo sa svime. Božansko u nama želi da postane nerazdvojivo jedno sa svim ljudskim bićima na Zemlji. Sa božanskim, ne postoji pitanje uništenja, prevlasti; postoji samo univerzalna pesma jedinstva.
Ovde smo svi tragaoci. Pre nego što smo stupili u unutrašnji život, život samodiscipline, primetili smo priličan broj stvari u vezi sa članovima naše porodice: telom, vitalom, umom i srcem. Otkrili smo da nam je telo bilo veoma slabo, nemoćno; naš vital je bio veoma agresivan, opasan; naš um je bio stalno zbunjen, mračan, sumnjičav; a srce nam je bilo uvek nesigurno. Bili smo dugi niz godina godina sa svojim slabim telom, agresivnim vitalom, neprosvetljenim umom i nesigurnim srcem.
Onda nas je nešto duboko u nama podstaklo da stupimo u duhovni život, život koji bi nam mogao preneti poruku Beskonačnog, Večnog i Besmrtnog. Sada kada smo počeli da napredujemo u duhovnom životu, uvideli smo da upravo ovo naše telo može da postane veoma moćno. Naš vital, um i srce isto mogu da postanu veoma moćni. Ali, moramo da znamo da moć tela nije moć koju mi vidimo spolja, moć koja uzima oblik uništenja. Beskonačna Moć koju sada vidimo u telu, izražava se u samo-posvećenosti tela Svevišnjem Gospodu. Bezgranična Moć koju sada vidimo u vitalu, izražava se u žudnji punoj dinamizma, entuzijazma da prigrli ogroman svet kao svoj sopstveni. Beskonačna Moć koju sada primećujemo u umu, izražena je u jasnoj, savršenoj viziji uma večno-prevazilazećeg Onostranog. Konačno, bezgranična Moć koju sada opažamo u srcu ogromnom kao Sunce, otkriva da tamo, u srcu, božansko u nama raste i naša stvarnost neprekidno ispunjava svoju sopstvenu besmrtnost.
Postoje tri vrste moći koje se obično vide u sadašnjem svetu: moć mašine, moć čoveka i moć duše. Moć mašine je do izvesnog stepena slepa. Ona izvlači ogromnu radost iz uništavanja sveta. Premda je moć mašine nesvesna, čak u njenoj nesvesnosti opažamo da, na suptilan način, ona uživa u uništenju. Moramo, međutim, imati u vidu da čovekova moć koristi moć mašine, uz pomoć snage čovekovog plodonosnog mozga. Tako se moć mašine lako može staviti pod našu kontrolu, ako koristimo moć našeg ljudskog mozga ili, još bolje, moć našeg srca. Moć srca je moć ljubavi, moć jedinstva. Ako koristimo moć naše ljubavi i jedinstva, onda se moć uništenja lako može poništiti.
Moć naše duše stalno, neprekidno pokušava da izađe na površinu i da vodi našu spoljašnju svest, naš spoljašnji život. Nažalost, upravo sada ne obraćamo pažnju na moć duše; ali kada jednom budemo otišli duboko u sebe i postali s njom bliski, bićemo u stanju da je iskoristimo adekvatno. Moć duše je moć univerzalnog jedinstva. Moć duše je moć pravog ispunjenja i potpunog savršenstva u našim životima težnje.
Postoji negativna i pozitivna moć. Negativnu moć vidimo u našem lenčarenju. Kada živimo letargičnim, tamasičnim životom, kažemo Bogu da smo umorni i iscrpljeni, da ne želimo da se pomerimo ni za pedalj. Kažemo, „Ako je istina da si Ti sav Samilost, onda nam molim te pruži ono što Ti imaš: Mir, Svetlost i Blaženstvo.“ Ali, ako lenja osoba priziva Boga na ovaj način, Bog neće poslušati njenu molitvu. Nikada! A sa druge strane, radžasična osoba, čovek s grubim, nedisciplinovanim dinamizmom – ili, pre, agresijom – želi da povuče odozgo Mir, Svetlost i Blaženstvo pomoću svoje neprosvetljene volje za moći. Ako uspe, to će biti propast; jer kad se nešto ostvari prerano, se to nikada ne vrednuje na pravi način, niti se koristi u božansku svrhu. Ako upotrebimo moć u nebožansku svrhu, prizivamo uništenje u svoj život težnje. Ako koristimo moć u božansku svrhu, bićemo ispunjeni na duhovan, božanski i besmrtan način.
Pozitivna moć može biti sve-ispunjujuća. Upanišade, sveto Vedsko znanje Indije, govori nam da slabić nikada ne može ostvariti najviše Apsolutno.
> Nayam atma bala hinena labhyo
> Dušu ne može osvojiti slabić ...Ako uopšte želimo da uronimo u unutrašnji život, ako želimo da nas duša vodi i oblikuje, moramo da budemo veoma jaki. Snaga koja nam je potrebna nije toliko fizička snaga, već snaga samodiscipline, snaga samoispitivanja, snaga samopovlačenja iz života čula, snaga samoodricanja od sveta ponude i samoispunjenja u svetu težnje i meditacije. Opet nas Upanišade najdublje inspirišu:
> Uttisthata jagrata prapya varan nibodhata...
> Ustani, probudi se, spoznaj i ostvari Najviše uz pomoć Učitelja koji prosvetljuju, vode i ispunjujavaju.> Put je ošar kao sečivo, težak za prelaženje, naporan za hod – tako kazuju mudraci.
Ali Upanišade ni na koji način ne žele da nas obeshrabre. Naprotiv, sveta poruka će nas uvek inspirisati da trčimo ka Cilju. Ali moramo da znamo da samo onaj ko je probuđen, može da trči ka konačnom Cilju. Cilj, Bogoostvarenje, ne može zauvek ostati neostvaren ili nedostižan. Današnja nemogućnost neće uvek ostati nemogućnost. Ne! Ako je tragaočev vapaj snažan, sigurno će osvanuti Osmeh odozgo.
U našem svakodnevnom životu mi stalno primenjujemo moć, ili u prihvatanju, ili u odbijanju stvarnosti.
Kada koristimo moć da prihvatimo stvarnost sa ciljem da bi je preobrazili ukoliko to potreba nalaže, ta moć se tada naziva moć duše, moć Izvora. Ali ako koristimo moć da odbacimo svetsku situaciju, da odbacimo mogućnosti ovog sveta, da odbacimo ovaj svet jer osećamo da su njegove patnje i previranja ispravljanje prošlosti, onda će naša sopstvena transformacija i prosvetljenje za nas zauvek ostati daleko.Svako ljudsko biće dobija priliku da priziva moć na različite načine. Svaki dan dobija zlatnu priliku da svojom nadom prizove moć. Nada nije ništa drugo do skrivena moć. Kada gajimo nadu, mi moramo znati da svesno, ili nesvesno prizivamo unutrašnju, ili uzvišeniju moć. Današnja nada postaje sutrašnja stvarnost. Današnji san, sigurno će biti ispunjen u sutrašnjoj stvarnosti.
Kao što je nada moć, tako je i očekivanje moć. Očekujemo mnogo toga od nas samih i od sveta. Osećamo da će današnje očekivanje doneti sutrašnje ostvarenje. Ali u duhovnom životu, igramo ulogu bez ikakvog očekivanja. Osećamo da je naša uloga da obavljamo božansko služenje, ali da ne očekujemo plodove toga. Ako možemo da volimo, služimo, molimo se i meditiramo s krajnjom iskrenošću, čistotom i samodavanjem, naše od Boga određeno ostvarenje će sigurno svanuti. Biće daleko iznad našeg najvišeg očekivanja i premašiće visine naše najviše imaginacije.
Mi se u duhovnom životu bavimo tišinom i zvukom i konačno, bavimo se Svešću koja je iznad tišine i zvuka. Tišina je moć. Ta tišina stvara svet u nama i izvan nas. Zvuk, kosmički zvuk, takođe je moć. Kao što transcendentalna Tišina stvara svet, tako kosmički Zvuk održava svet. Konačno, Svest koja prevazilazi i zvuk i tišinu čini besmrtnim tragaočevo biće koje teži.
Ne možemo da odvojimo Moć Boga od Njegovih ostalih božanskih aspekata. Moć je jedan aspekt Boga; Ljubav je drugi. U običnom životu, moć je moć, a ljubav je ljubav. Ali u duhovnom životu, u Božijem Životu, Moć i Ljubav su neodvojive; one su kao dve strane istog novčića. Sad, ako ne razumemo najbolje moć ljubavi i ljubav prema moći, susrešćemo se sa najžalosnijim teškoćama. Pre nego što spoznamo najvišu transcendentalnu Istinu, ono što imamo je ljubav prema moći. Ali nakon što spoznamo Istinu, počnemo da osećamo da postoji samo jedna stvar u našem životu, a to je moć ljubavi. Sve dok ostajemo u svetu želje, gajimo ljubav prema moći. Ali onog trenutka kada uđemo u svet težnje, posvećenosti i prosvetljenja, spoznajemo moć ljubavi. Ljubav prema moći uništava Palatu Istine u nama. Moć ljubavi u nama gradi Palatu Istine i stvara Nebesko Carstvo u nama i izvan nas, spuštajući Beskonačnost da igra u srcu konačnog. Kada moć ljubavi zameni ljubav prema moći, čovek će dobiti novo ime: Bog.
FFB 30. Dvorana Luter I. Boni, Univerzitet u Mejnu, Portland, Mejn, 25. januar, 1974.↩
From:Sri Chinmoy,Pedest brodova slobode do jedne Zlatne Obale, deo 2, Sri Chinmoy Centre, New York, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ffb_2