Pitanje: Zašto je tako puno indijskih duhovih Učitelja došlo u Ameriku umesto da se potrude da pomognu ljudima u sopstvenoj zemlji, gde ima tako puno siromaštva i gladi?

Šri Činmoj: Dragi tragaoče, treba da znaš da pravi duhovni Učitelj nije vezan nikakvim geografskim, ili religioznim granicama. Kada jednom pripadneš Bogu, postaješ univerzalan. Ako si pravi tragalac, nećeš osećati da si Amerikanac, Kanađanin, ili Indijac, već građanin sveta. Ja sam duhovan čovek i snagom moje molitve i meditacije, usuđujem se da kažem da sam kosmopolita. Duhovan čovek nije vezan Istokom i Zapadom, ni Severom i Jugom; on će ići gde god njegov Unutrašnji Navigator zapoveda. Mi smo svi duhovni braća i sestre i Bog je naš zajednički Otac. Ako On želi da jedno Njegovo određeno dete pomogne Njegovoj drugoj deci, On će to dete poslati kod njih.

Ako u Indiji postoje siromaštvo i glad, to je sigurno Božja briga. I takođe je Božja briga ako mnogi ljudi na Zapadu ne žive duhovnim životom. Pošto je to Božja briga, On je taj koji od duhovnog Učitelja traži da dođe na Zapad. Isti Bog šalje zapadnjake koji imaju naučna i materijalna saznanja na Istok.

Ograničiti bilo koje ljudsko biće samo na njegovu domovinu je glupost. Um je taj koji stvara ovaj problem. Um stiče zadovoljstvo jedino u odvajanju, dok srce stiče zadovoljstvo u poistovećenju i jedinstvu. Ako možeš da ostaneš u srcu, imaćeš radost poistovećenja sa prostranom stvarnošću. Tada neće biti „ja“ ili „ti“ već će sve biti „mi“.

From:Sri Chinmoy,Pedeset brodova slobode do jedne Zlatne Obale, deo 1, Sri Chinmoy Centre, New York, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ffb_1