Pitanje: Da li je neophodno da imamo Gurua ili možemo sami da dosegnemo prosvetljenje ?

Šri Činmoj: Čovek može da dosegne prosvetljenje uz pomoć svoje vlastite težnje. Znamo da prva osoba koja je ostvarila Boga nije imala Gurua-čoveka. A opet, znamo da postoji nešto što se zove brzina. Ako neko dobije pomoć od kvalifikovane osobe, onda može da načini najbrži napredak. Zašto pohađate ovaj univerzitet? Toliko mnogo ljudi studira ovde. Oni su mogli umesto toga da uče kod kuće. Ali znali su da ne bi mogli da načine najbrži napredak sami, pa su došli ovde da studiraju. Knjige su studentima dostupne za čitanje, ali njima je takođe potreban i profesor koji će moći da im pokaže kako da izučavaju oblast koju su odabrali i kako da tumače značenje onoga što uče. Na taj način brže uče lekcije.

Za sve nam je potreban učitelj. Majka je prva učiteljica. Ona uči dete azbuci nekoliko meseci. Zatim dete ima vaspitačicu u vrtiću, nastavnike u osnovnoj i srednjoj školi i profesore na koledžima i fakultetima. Onda se ovo ljudsko učenje, zemaljsko učenje, završava, i on sam postaje učitelj. Ali majka je igrala svoju ulogu nekoliko meseci. Učila ga je azbuku. Ako želim da naučim kako da pevam, treba mi učitelj. Ako želim da učim kako da sprintujem, treba mi učitelj. Ako bilo šta želim da radim na Zemlji, potreban mi je učitelj da mi pokaže najbolji mogući način. Kako onda ja ne želim ili mi nije potreban učitelj u duhovnom životu? Duhovnost je takođe neka vrsta znanja. Reći ćete, „Bog je u nama. Zašto moramo da primimo pomoć od bilo koga?“ Ali ja ću reći,“Bog je u ovoj knjizi takođe. Zašto tražimo od učitelja da nam objasni knjigu?“ Bog je u svemu, ali znamo da uvek postoji neko ko je napredniji od nas u nekom određenom predmetu. Profesor engleskog ima više znanja od studenta. U duhovnom životu takođe, Bogoostvareni čovek, duhovni Učitelj, ima mnogo više Znanja o Bogu od tragaoca. Ali kada tragalac ostvari Boga, on je kao student koji je dobio diplomu magistra. Njemu više nije potreban profesor.

Moramo da znamo koliko brzo želimo da idemo. U duhovnom životu možemo da se spotičemo, možemo da hodamo ili možemo najbrže da trčimo. Kad imamo Učitelja, možemo da trčimo najbrže zato što nam on nudi sopstvenu unutrašnju snagu, zaštitu, brižnost, samilost i Božiju Svetlost. On nudi, a učenik prima od njega. Guru nije neophodan, a opet, možemo da budemo mudri u ovome. Ako neko može da dosegne Cilj mnogo brže prihvatanjem pomoći od nekoga na tom putu, šta je tu pogrešno? Amerika je zemlja brzine. Sve je tu brže od najbržeg. Ako želite da ostvarite Boga što je pre moguće, onda primite pomoć. Pošto dosegnete svoj Cilj, više ne morate da dobijate pomoć od nekoga. Stigao sam mlaznim avionom iz Njujorka u San Francisko. Pilot mlaznog aviona je bio moj vodič. Čim se moj avion prizemljio, više mi nije bio potreban ni avion ni pilot; stigao sam na svoje odredište. I u duhovnom životu, kad stignete na odredište, niko vam nije potreban. Ali dok putujete, morate da znate koliko brzo želite da idete. Mogao sam da dođem u San Francisko iz Njujorka na neki drugi način, ali to bi duže trajalo. Tragalac mora da zna da li više voli da putuje brzinom volovskih kola ili brzinom mlaznjaka. Ako neko želi da ostvari Boga samostalno, on će ići brzinom volovskih kola; ali ako neko želi da ostvari Boga uz pomoć Učitelja, završiće svoje putovanje brzinom mlaznjaka.

From:Sri Chinmoy,Pedeset brodova slobode do jedne Zlatne Obale, deo 6, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ffb_6