Ostvarenje, otkrovenje i savršenstvo. Životinjsko u nama je shvatilo da je uništenje savršenstvo. Ljudsko u nama je shvatilo da je odvajanje ili podela savršenstvo. Božansko u nama je shvatilo da je preobražaj naše ljudske prirode savršenstvo. Svevišnji u nama je shvatio da je ispoljenje naše unutrašnje božanstvenosti i stvarnosti savršenstvo.
Uništenje je moć. Odvajanje ili podela je moć. Preobražaj je moć. Ispoljenje je moć. Moć uništenja je životinjsko otkrovenje. Moć podeljenosti je ljudsko otkrovenje. Moć preobražaja je božansko otkrovenje. I moć ispoljavanja je vrhunsko otkrovenje.
Kako napredujemo u našem duhovnom životu, počinjemo da shvatamo da je moć uništenja užasna, da je moć preobražaja poželjna i da je moć ispoljavanja najpoželjnija.
Iskreni i pravi tragalac odlazi duboko unutra i otkriva istinu da je životinjski život čista uzaludnost; da je ljudski život, ukoliko ne teži, prava glupost; da je božanski život neposredna potreba; i da je duhovni život neumiruća i nerođena besmrtnost.
```
Za ostvarenje Boga potreban nam je vapaj težnje.Za otkrovenje Boga, potreban nam je osmeh posvećenosti.
Za ispoljenje Boga, potrebna nam je mudrost strpljenja.```
Težnja je savršeni stranac odbijanju. Ona prihvata sve , iznutra i spolja. Zatim, stvari koje moraju da se promene, ona preobražava na osnovu snage svog uspinjućeg vapaja.Posvećenost je savršeni stranac proračunatosti. Kada iskreni tragalac posveti sebe pravom cilju, unutrašnjem cilju, on zaboravlja kako da bude proračunat. On odlazi daleko van domena proračunatosti. Njegova posvećenost je davanje njegove duše, bezuslovno davanje, samodavanje, onoga što on ima i što jeste.
Strpljenje je savršeni stranac nesavršenosti. Kada težnja i posvećenost osvanu u našem duhovnom životu, strpljenje, naš treći prijatelj igra veoma zadovoljavajuće svoju ulogu. I tada vidimo da je obilje naših nesavršenosti spremno da bude preobraženo u savršeno Savršenstvo.
Ostvariti Boga je kao popeti se uz drvo. Otkriti Boga je kao popeti se i spustiti se niz drvo stalno iznova u Božji odabrani Čas. Ispoljiti Boga je ponuditi plodove drveta čitavom svetu. Služiti, uvek služiti. Kada posvećeno služimo i služimo, otkrće ne može ostati daleki vapaj. A kada bezuslovno postanemo transcendentalna Istina i Stvarnost, ispoljenje Boga ne ostaje i ne može ostati daleki vapaj.
Volite, uvek volite. Kada volimo duševno, spoznaja nije i ne može ostati daleko. Služite, uvek služite. Kada služimo i služimo predano, otkrivenje ne može ostati daleko. A kada bezuslovno postanemo transcendentalna Istina i Stvarnost, manifestacija Boga nije i ne može ostati daleki vapaj.
Šri Krišna je ostvario Boga, apsoluta Svevišnjeg. Nakon što je ostvario Gospoda Svevišnjeg, postao je Bog, večni Volilac i Bog, večiti Voljeni. Hrist je ostvario Boga, transcendentalnog Oca. Na osnovu snage njegovog vrhunskog ostvarenja, on je izjavio: „Ja i moj Otac smo jedno.“ Hrist je postao univerzalni brat. I mi, isto, ako smo ponizni i iskreni tragaoci, možemo ostvariti Boga, vrhunskog Pilota. Nakon što ostvarimo Boga, Svevišnjeg Pilota, možemo postati univerzalni služitelji Istine i Svetlosti.
Ostvarenje nam kaže ko je Bog. Otkrovenje nam kaže šta možemo da učinimo za Boga. Ispoljenje i savršenstvo nam govore šta Bog čini za nas i šta mi činimo za Boga.
Ko je Bog? Bog je naš unutrašnji vapaj i naš spoljašnji osmeh. On vapi sa nama i za nas na Zemlji. On se smeši sa nama i smeši nam se na Nebu. Bog je istovremeno večno Voljeni našeg srca i vrhunski Voljeni naše duše.
Šta mi možemo da učinimo za Boga? Možemo da učinimo jednu stvar, a to je da uspostavimo Carstvo Nebesko na Zemlji. Carstvo Nebesko nije nestvarna izmaglica. Ona je stvarnost u nama koja pokušava da izađe na površinu i otkrije i ispolji sebe na Zemlji.
Šta Bog čini za nas? Ono što Bog čini za nas je jednostavno, spontano, prosvetljujuće i ispunjujuće. On nas oslobađa obilja naših nesavršenosti uz pomoć Njegove bezuslovne i transcendentalne Samilosti. A šta mi činimo za Boga? Ono što mi činimo za Boga je podjednako jednostavno, spontano, prosvetljujuće i ispunjujuće. Na osnovu snage stalnog unutrašnjeg uspinjućeg vapaja našeg srca, pokušavamo da se On nasmeši, da se sa radošću nasmeši Njegovoj neizmernoj tvorevini.
From:Sri Chinmoy,Pedeset brodova slobode do jedne Zlatne Obale, deo 1, Sri Chinmoy Centre, New York, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ffb_1