A opet, ima nekih ljudi koji veruju u druge. Oni možda nisu videli lice Stvarnosti, ali veruju, jer znaju da ga je neko dugi video. Ako dete ima veru u svog starijeg brata, odmah će poverovati u ono što mu brat govori. A kada poraste i sam će uvideti da li je to bila istina.
U duhovnom životu, treba da znaš da je čin sumnje beskoristan. Ako sumnjaš u sebe, ti svesno oslabljuješ sopstvene mogućnosti, odlažeš svoj napredak. Ako kažeš: „Učinio sam tako puno pogrešnih stvari, nisam za duhovni život. Bog ne brine o meni“, tada ozbiljno grešiš. Ako vidiš da je neko napredniji od tebe u duhovnom životu, ne treba da budeš obeshrabren. Nemoj misliti da je on oduvek bio bolji od tebe. Ne! Nekada je i on bio početnik kao i ti. Svako je bio početnik. Ti ne stičeš zvanje svog profesora odjednom. Zato je najbolje da dozvoliš sebi da iznutra rasteš, tiho, sa radošću i strpljenjem.
Kada sumnjamo u druge, svesno ili nesvesno, mi izlažemo naše neznanje. Kada vidimo slona i kažemo: „Ovo je samo pas ili mačka“, slon neće ništa izgubiti. A mi ćemo povlađivati gluposti. Slično tome, ako sumnjamo u Boga, Bog neće izgubiti ništa od Njegove Božanstvenosti. Bog će jednostavno reći da idemo pogrešnim putem. Postoji veoma kratak put i veoma dug put. Ako idemo putem sumnje, put je veoma dug, strm i što je najgore, stalno se produžava. Tome nema kraja. Ali, ako idemo putem vere, ne samo da trčimo laganim putem, već se svakim danom sam put skraćuje.
U nama postoji bela tabla unutrašnje čistote. U trenutku kada posumnjamo, mi na njoj stvaramo crnu tačku. Ako nastavimo, doći će trenutak kada će cela tabla biti prekrivena crnim tačkama. Ali, kada imamo veru, ta tabla je ponovo čista i mi na njoj možemo pisati u skladu sa zapovestima svoje duše. Pošto smo je ispisali, možemo pokušati da ispoljimo božanstvenost koju smo videli, osetili i ostvarili u svom unutrašnjem životu.From:Sri Chinmoy,Pedeset brodova slobode do jedne Zlatne Obale, deo 1, Sri Chinmoy Centre, New York, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ffb_1