Ne treba da sumnjaš u Boga i ne treba da sumnjaš u sebe. Ali ako moraš da sumnjaš u nekog od njih, onda je najbolje da sumnjaš u Boga. U svakom trenutku ti upotrebljavaš reči ’ja’ i ’moje’. Premda tvrdiš da sumnjaš u sebe, u isto vreme kažeš, „ Ja jedem, ja dišem, moj prijatelj, moja kuća.“ Eto dokaza za tvoje sopstveno postojanje. Božije postojanje ne vidiš i ne možeš da dokažeš upravo sada. Ali tvoje sopstveno postojanje možeš da dokažeš zato imaš to iskustvo. Ako koristiš termine ’ja’, ’moje’ i ’moj’ a onda kažeš da ne postojiš, ljudi će ti se smejati. Bićeš uhvaćen; nećeš moći da sumnjaš u tvoje iskustvo. Ali u Božije iskustvo možeš da sumnjaš ako želiš, zato što On ne stoji pred tobom; ti ne vidiš Njega ili svesno ne osećaš Njega. Ponekad možeš da posumnjaš u Njega.
Sad, možda imaš apsolutnu veru u Božije postojanje, ali možeš da sumnjaš u Božiju Samilost. Možda ćeš reći, „Da li je Bog tako samilostan? Toliko mnogo stvari u životu sam uradio pogrešno. Da li će mi On dati Svoju Svetlost Znanja? Zašto On treba da mi pokaže Svoju bezuslovnu Samilost?“ Ovo je druga vrsta sumnje. Upravo sada ne sumnjaš u Božije postojanje ili tvoje sopstveno postojanje, ali sumnjaš u Božiju Samilost i Božiju Brižnost za tebe. Nekada davno bio si duša u svetu duše. Ko je doveo tvoju dušu na ovaj svet? Bog je taj ko je to učinio. Pre nego što si bio svesno svestan duhovnosti, božanstvenosti i stvarnosti, Bog ti je dao život. Bog ti je dao poruku božanskog. Već možeš da vidiš koliko mnogo ti je Bog dao onoga što nikada nisi svesno tražio. Sve ti je to došlo kroz tvoju dušu. A ko je stvorio tvoju dušu? Bog. Ko ti je ponudio? Bog. Ko će te ispuniti kroz tvoju dušu? Opet, to je Bog. Stoga lako možeš prestati da sumnjaš u Božiju Brižnost.
Zatim, možeš osećati da s tvojom ličnom sposobnošću ne možeš da ostvariš Boga. Ovo je još jedna vrsta sumnje. Ali ako je neko drugi ostvario Boga, zašto ti ne bi mogao isto da učiniš? Bog, isti Bog koji postoji u njemu, takođe postoji u tebi, samo što ti ne težiš dovoljno da bi video Njega. Sve duše su došle od Boga, a ne odnekud drugde. Stoga ako je jedna osoba ostvarila Boga kroz težnju duše, bilo ko može to da uradi. Ti takođe možeš da ostvariš Boga. Tvoja sumnja nema osnovu. Moraš da osećaš jedino da tvoja težnja još nije tako intenzivna kao što je bila težnja neke druge osobe. Konačno moraš da osećaš da Bog nikada ne može da bude ispunjen dok ti ne ostvariš Njega. Božijem postojanju je potrebno ispunjenje u tebi i kroz tebe. On nikada neće biti potpuno ispunjen sve dok ti ostaneš neostvaren. Ako je tvoj prijatelj ostvario Boga ali ti još ostaneš neostvaren, onda budi siguran da Bog ostaje neispunjen. On će biti ispunjen jedino onog dana kad sva ljudska bića ostvare Njega.
Božiji posao je da ispuni Sebe i da ispolji Sebe na zemlji. Ako svesno težiš, onda Njemu postaje lakše da ispuni i ispolji Sebe. Možeš biti siguran da je Bogu potrebna tvoja svesna saradnja za Njegovo ispunjenje. Ako Mu ponudiš tvoju iskrenost i težnju, i načiniš jedan korak ka Njemu, On će načiniti devedeset-devet koraka ka tebi. Ti daješ ono što možeš, a Bog će ti dati ne samo ono što On ima nego takođe ono što On jeste. Ono što On ima je beskrajna Brižnost a ono što On jeste beskrajna je Svetlost.
Zato je najgora prepreka u duhovnom životu sumnja. Ako možeš da savladaš svu sumnju, bićeš mnogo bliže Bogoostvarenju. Ima mnogo drugih prepreka, svakako, ali te prepreke nisu tako opasne kao sumnja. Sumnja je spori otrov. Ako svakog dana negujemo sumnju, taj spori otrov će nas postepeno usmrtiti. Moramo da uklonimo sumnju iz našeg unutrašnjeg života i iz našeg celog postojanja.From:Sri Chinmoy,Pedeset brodova slobode do jedne Zlatne Obale, deo 6, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ffb_6