Ubeđenje i vera⁵

Dragi tragaoci, drage sestre i braćo, uz dopuštenje vaše duše, želim da kažem par reči pre nego što održim predavanje. Početkom ove godine moja žarka želja i želja mojih učenika je bila da posvećeno, duševno služimo tragaocima širom zemlje. U svakoj državi odlučili smo da održimo predavanje i ponudimo naše posvećeno služenje. Danas se završava ova serija. Danas ću ponuditi svoje poslednje predavanje.

Veoma sam zahvalan gospodinu i gospođi Edison, koji su bili izuzetno ljubazni i gostoljubivi prema meni. Njihov sin, Džon Edison, je jedan moj posvećeni, energičan i dinamičan učenik. Ovde su njegovi roditelji ponudili sličnu vrstu služenja Svevišnjem u meni i zbog toga, gospodinu i gospođi Edison nudim najdublju zahvalnost mog srca. Takođe nudim naklonost svim onim učenicima koji su večeras ovde prisutni.

Želim da održim predavanje o ubeđenju i veri sa duhovne tačke gledišta. Ubeđenje i vera: oni su od najveće važnosti u našem duhovnom životu. Oni igraju značajnu ulogu u našem svakodnevnom životu takođe.

Ubeđenje je obično u umu, a vera je u srcu. Ubeđenje, nažalost, ima sumnju kao najbližeg suseda. Šta je sumnja? Sumnja nije ništa drugo nego otrov. U duhovnom životu, kad sumnja uđe u naš um, ne možemo da načinimo napredak. Čak i u običnom životu kada sumnjamo u nekoga, ništa ni na koji način ne dobijamo od naše sumnje. Danas sumnjamo u nekoga, sutra nastojimo da imamo veru u tu osobu, a prekosutra sumnjamo u sopstvenu sposobnost da procenjujemo. Kada sumnjamo u nekoga, možda nećemo odmah izgubiti veru. Ali kada sumnjamo u sebe, to označava kraj našeg unutrašnjeg napretka. Sumnja je opasan put koji vodi ka uništenju.

Vera ima ubeđenje kao svog prvog suseda. Možemo biti veoma srećni i veoma veseli kada vera boravi u našem srcu. Šta je ubeđenje? Ubeđenje je preteča Bogootkrovenja i Samootkrovenja. Samootkrovenje i Bogootkrovenje su jedno isto. Kada otkrijemo sebe, spoznajemo da je Bogoostvarenje uvek bilo naše pravo po rođenju, ali smo zaboravili da koristimo to pravo.

Ubeđenje ne pravi razliku. Vrlo često mentalno uverenje prihvata i dobro i loše, božansko i nebožansko, prolazno i večno, konačno i beskonačno, smrtno i besmrtno. Ali moramo da budemo veoma pažljivi kada se bavimo nečim konačnim i prolaznim, nečim nebožanskim i neprijateljskim, jer možemo biti potpuno uništeni kada se igramo sa nebožanskim silama koje su unutar nas ili izvan nas.

Vera je veoma obazriva. Ona uvek pravi razliku. Prihvata samo stvarno, božansko, večno, beskonačno, besmrtno. Ako prihvatamo stvarno u nama a ne nestvarno, onda rastemo u transcendentalnu Stvarnost. Ako prihvatamo Beskonačnost i Besmrtnost, onda ćemo prirodno vremenom, u toku naše evolucije, izrasti u Beskonačnost i Besmrtnost. Ako prihvatamo božansko u nama, onda ćemo konačno izrasti u božansko.

Ljudsko ubeđenje ima dva dobra prijatelja: imaginaciju i inspiraciju. Vrlo često rečeno nam je da je imaginacija puka mentalna fantazija, ali to je potpuno apsurdno. Imaginacija je preteča ostvarenja. Ako ne postoji imaginacija, ne može postojati kreacija. Sva velika otkrića nauke bila su zasnovana na unutrašnjoj prosvetljenoj imaginaciji. Ono što danas nazivamo imaginacijom, sutra će postati ostvarenje. Inspiracija je uvek značajna, i u običnom životu i duhovnom životu. Kad smo inspirisani, ulazimo u polje kreativnosti. Ako je naš cilj daleki vapaj, na osnovu naše inspiracije možemo preći polovinu rastojanja gotovo odmah.

Ubeđenje ima racionalne vrednosti. Vera ima konstruktivne i kreativne vrednosti. Kada negujemo našu unutrašnju veru vidimo da Unutrašnji Pilot ima iskustvo Svoje sopstvene Visine Tišine u i kroz Svoj zemaljski zvuk. Ono što je On bio u tišini ispoljava se u zvuku kao sila obogotvorenja i obesmrćenja na zemlji. Svevišnji Umetnik je Unutrašnji Pilot. Kad imamo konstruktivne i kreativne vrednosti, život sam po sebi postaje vrhunska umetnost.

Ubeđenje, u ljudskom umu, prilično često mora da uverava sebe. Takođe, usuđuje se da uverava druge, čak i ako vrlo često njemu samom nedostaje ubeđenje. Ubeđenje može biti srušeno udarima života, ali može biti osnaženo kad prilika stalno kuca na vrata našeg uma. Ali vera je uvek ubeđenje samo po sebi. U veri se pomalja čovekovo neodvojivo jedinstvo sa univerzalnom Svešću, sa transcendentalnom Visinom.

Vera stalno daje i postaje. Vera je samodavanje i vera je Bogo-postajanje. Vera ima unutrašnju, nesavladivu snagu da prevaziđe svoju sopstvenu visinu svetlosti i blaženstva i uđe u okean beskrajne Svetlosti i Blaženstva. Ubeđenje je samo sićušna kap u okeanu Svesti, dok je vera sam okean.

S duhovne tačke gledišta, na unutrašnjem ili psihičkom planu, uverenje i vera imaju dve različite uloge. Uverenje nastoji da nas oslobodi zemaljskog vezujućeg vremena. Vreme nas vezuje; stoga, valjamo se u mreži neznanja i svesno ili nesvesno negujemo naše postojanje tamo. Ali kad se nazire uverenje i izlazi na površinu pokušavamo da odemo daleko izvan sfera zemaljskog vezujućeg vremena. Tada, kada vera počne da igra svoju ulogu, vidimo da Nebesko slobodno vreme, večno Vreme, postaje naš prijatelj i hrabri i inspiriše nas da živimo u večitoj Stvarnosti univerzalne Istine i transcendentalnog Blaženstva.

Ubeđenje ima; vera jeste. Ubeđenje ima Boga-viziju, Boga kosmičku Viziju. Vera je Bog-stvarnost, Bog transcendentalna Stvarnost. Ubeđenje i vera su kao dve strane jednog istog novčića. Oni su kao komplementarne duše. Ubeđenje dovodi do najviše oblasti svesti. Vera nas spušta sa najviše transcendentalne Svesti tako da možemo da delimo Mir, Svetlost i Blaženstvo svetu kao celini.

Da bismo negovali ubeđenje i veru u sebe, potrebna su nam dva prisna i stalna prijatelja. Ovi prijatelji su molitva i meditacija. Molitva nam pomaže da ostvarimo najvišu Visinu. U molitvi idemo visoko, više, najviše i vidimo Lice Boga. Plačemo a On sluša naš intenzivan plač, naš najdublji plač. Kad meditiramo, Svevišnji Gospod, naš Večni Voljeni, silazi i zapoveda nam šta da radimo, kako da preobrazimo našu prirodu, kako da obesmrtimo naš život i kako da dobijemo zadovoljstvo iz naših svakodnevnih, raznovrsnih aktivnosti. Ako slušamo Božije zapovesti, osećamo da naš život na zemlji nije niz nestvarnosti, već da najviša Stvarnost deluje u i kroz nas. Osećamo da smo odabrani instrumenti Boga. On koristi nas na Svoj jedinstven, uzvišeni način. Mi svesno uzimamo učešće u Njegovom kosmičkom Putovanju. Njega da otelotvorimo, Njega da otkrijemo Njega da ispoljimo, dolazimo na zemlju opet i opet. Ova spoznaja sviće u našim posvećenim glavama i predanim srcima kada dajemo pravu vrednost našem večno-uspinjućem uverenju i našoj večno-silazećoj i sve-prosvetljujućoj veri.

From:Sri Chinmoy,Pedeset brodova slobode do jedne Zlatne Obale, deo 6, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ffb_6