Pitanje: Šta je izvor ljudske patnje?

Šri Činmoj: Ako odemo duboko u sebe, vidimo da je ograničeno „ja“, ego, on0 koje pati; neograničeno „ja“ ne pati. Onaj koji želi da ograniči stvarnost pati. Ali onaj ko želi da oslobodi stvarnost u sebi neće patiti.

A sa druge strane, moramo da znamo da ono što nazivamo patnjom uopšte nije patnja u Božijem oku. To je iskustvo koje On ima u nama i kroz nas. Ako ne ostanemo u Božjoj Svesti, onda ćemo prirodno patiti ako dobijemo glavobolju. Ali ako živimo u Božjoj Svesti, onda bez obzira kakvu bolest imamo, čak i ako je smrtonosna, imamo ogromnu radost jer smo jedno sa Božjom Voljom. U predaji Njegovoj Volji postoji stalna radost. Ali kada smo odvojeni od Njegove Volje, bez obzira šta imamo, osećaj odvojenosti je sam po sebi patnja.

Patnja nije samo osećanje da je nešto pogrešno, ili da smo izgubili nešto, ili iskusili nešto neprijatno u svom životu. Ne! Stvarna patnja leži u našem svesnom osećanju odvojenosti od Boga. Tragaočeva patnja je njegov osećaj odvojenosti od Boga, od Svetlosti. Ako se tragalac predao Božijoj Volji i uspostavio jedinstvo sa Bogom, on ne pati. Bez obzira šta se dešava u njegovom životu, on oseća da Njegov Voljeni ima iskustvo u njemu i kroz njega.

From:Sri Chinmoy,Pedest brodova slobode do jedne Zlatne Obale, deo 5, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ffb_5