Pitanje: U meditaciji, da li je važnije težiti naviše ili postati prijemčiv?

Šri Činmoj: To u potpunosti zavisi od tragaoca. Kada se neko uzdiže, mora da oseti da je intenzitet molitve ono što ide naviše. Kada se ide naviše, obično je skrivena molitva tragaoca ta koja se uspinje. Možda ponavljate „Svevišnji“, „Svevišnji“, ili nešto drugo. Reči nisu potrebne, ali na neki suptilan način molitva se uzdiže. Ovo je suptilan oblik molitve. Najčešće je aspekt molitve koji je skriven u meditaciji ono što nas uzdiže. Međutim, meditacija je širenje. Meditaciju primamo odozgo. Istina, Božija svest je svuda, ali kad meditiramo osećamo da se Božija svest spušta u nas; a kad se molimo, osećamo da se penjemo i ulazimo u Božiju Svest. Stoga kada meditiramo, ako idemo u visinu moramo videti da li je suptilna molitva unutar naše meditacije. Inače, ako nema molitve, mi smo kao ptica koja širi krila. Pokušavamo uzduž i popreko da obuhvatimo Univerzalnu Svest. To je prijemčivost. Samo moramo da znamo šta nam pruža više radosti. Ako je to uzdizanje, onda ćemo to raditi, a ako je širenje krila našeg bića, moramo nastojati da to učinimo. Obe stvari su podjednako važne, ali to je pitanje unutrašnje radosti. Ako dobijate više radosti u uspinjanju, radite to; ako dobijate više radosti u širenju, onda molim vas da to činite.

From:Sri Chinmoy,Pedest brodova slobode do jedne Zlatne Obale, deo 5, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ffb_5