Pitanje: U svojoj potrazi za Bogom sam otkrio da je On svuda oko mene i u meni. Jedinstvo sa Njim postaje vrlo razumljivo. Ono što me zbunjuje je razdvajanje. Kakav je osećaj odvojenosti?

Šri Činmoj: Ako Njega vidiš i osećaš oko tebe i u tebi, kako onda možeš da imaš osećaj odvojenosti? U meni je srce; u meni je duša. Ako je nešto izvan mog tela, onda mogu da imam osećaj odvojenosti. Ali ja ne mogu da odvojim svoje srce od tela ili od samog sebe. Pošto su telo i srce nerazdvojivi jedno od drugog i od moga života, ukoliko odvojim jedno od drugog, onda uopšte ne postojim. Ako stvarno osećaš Boga u sebi, onda želim da kažem ne može biti osećaja odvojenosti.

Ono što se zapravo dešava, da tako kažem, je da u ovom trenutku živiš u svom srcu i osećaš Božije Prisustvo u sebi, a Njegovo Prisustvo uveliko izranja. Ali, u sledećem trenutku, možda živiš u fizičkom umu. Onda sumnjaš u svoje vlastito postojanje i sumnjaš u stvarnost koju si upravo iskusio. Kada počneš da sumnjaš, pojavi se osećaj odvojenosti. Tada osećaš da nešto gubiš, da si odvojen od nečega. Ali ništa ne gubiš. Kad jednom nešto dobiješ, to je u tebi. Ali, ako ne znaš kako da ga koristiš kad ti je volja, sve vreme, onda osećaš da si to izgubio.

Kad se rano izjutra moliš, tada osećaš Božije Prisustvo u tebi i oko tebe. Zatim, kada uđeš u huku i buku života, možda zaboraviš na Božije postojanje. Onog trenutka kada zaboraviš, imaš osećaj odvojenosti. Ali želim da kažem da osećaj odvojenosti zapravo nije uzrokovan odsustvom Boga u tebi. Njegovo Prisustvo je tu, ali neznanje ulazi u tebe i prekriva tvoju svest, koja ti je pre nekoliko sati rano ujutro pomogla da se poistovetiš sa Bogom i da osetiš svoje neodvojivo jedinstvo sa Njim.

Zbog toga iznutra nastojimo da ostanemo u stalnoj molitvi ili meditaciji. Spolja je to nemoguće. Moramo da ostanemo na Zemlji: moramo da idemo u kancelariju, moramo da idemo u školu, moramo da ulazimo u raznovrsne aktivnosti. Ali u našem umu, u srcu, možemo da činimo što god želimo. Spolja možemo da razgovaramo s prijateljima, i da radimo sve što je potrebno u našem svakodnevnom životu, ali iznutra možemo da održavamo živo Prisustvo Boga. Budući da imamo dušu u sebi, osećamo da smo božanski; budući da imamo srce koje teži u nama, osećamo da smo božanski. Stoga takođe, kada odemo napolje i družimo se s prijateljima, moramo da se setimo – ne zbog ponosa ili sujete, već zbog same potrebe – da smo od Božanskog i da smo za Božansko.

Moramo da osećamo ne samo božansko u nama samima, već i božansko u drugima. Jer na taj način možemo da osetimo jedinstvo sa Svevišnjim u čovečanstvu. Jedan način da osetimo jedinstvo sa drugima je da osećamo da smo mi sve. Ali, onda možemo da pomislimo da smo nadmoćniji od svakog, a to će samo uništiti naš svrhu. Ako osećamo da smo samo mi božanski, da samo mi posedujemo božansko, a da ostali poseduju nebožanske sile, onda će odmah nastati sukob. Ali ako osećamo, dok se družimo sa drugima, da smo mi od Izvora, onda ćemo nastojati takođe da vidimo Božansko u drugima. Ako osećamo da smo božanski i da dok razgovaramo i družimo se sa drugima možemo da vidimo Božansko u njima, onda se božansko u nama i božansko u njima neće sukobiti. Kad osećamo da smo božanski, to je apsolutno tačno. Ali u isto vreme moramo da osećamo da su drugi takođe božanski, podjednako božanski.

Naš problem je u tome što uglavnom nemamo takve osećaje. Dok se molimo kod kuće, vidimo i osećamo Boga; Bog je naš. Ali onog trenutka kada izađemo iz kuće i pogledamo okolo u druge, ne pokušavamo da u njima vidimo Boga. Ono što nastojimo da vidimo u njima je nesavršenstvo, nešto različito od nas. Posle meditacije, izađemo iz srca i uđemo u um, ili u vital. Zatim nastojimo da se odvojimo od drugih i vidimo druge nebožansko u drugima. Ali, ako možemo kada izađemo u svet da sa ponesemo sa sobom božanstvenost koju smo videli i osetili tokom naše meditacije kod kuće i ukoliko se trudimo da vidimo istu božanstvenost u drugima, onda neće biti osećaja odvojenosti. Ako u drugima budemo videli isto ono što osećamo u nama samima, nikada nećemo izgubiti Božije Prisustvo. Nikada nećemo izgubiti osećaj jedinstva sa Bogom.

From:Sri Chinmoy,Pedest brodova slobode do jedne Zlatne Obale, deo 5, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ffb_5