Pitanje: Šta znači zadovoljiti Boga na Njegov sopstveni način?

Šri Činmoj: Mi volimo Boga jer osećamo da je On sav ljubav. Samo zato što volimo Boga, osećamo da je naša obavezujuća dužnost da se posvetimo Njemu i da udovoljimo Njemu. Ali vidimo da naša ljubav i služenje nisu dovoljni; predanost je takođe potrebna. Ako ne predamo našu individualnu volju Njegovoj Volji, napravićemo mnogo grešaka kada pokušamo da Ga volimo i da Mu služimo na način koji je On odabrao za nas, koji je pravi način.

Ja sam duhovni učitelj. Ako ovde dođe neki moj učenik, možda će primetiti da u mojoj blizini nema cveća. Možda će pomisliti, „Najbolje je da mu ja donesem cveće.“ Prirodno, ovaj učenik želi da mi ugodi donoseći mi cveće, zato što zna da duhovni Učitelj uvek ceni cveće. Ali pretpostavimo da sam žedan, i da mi je trenutno potrebnija voda nego cveće. Ako učenik pokuša da me zadovolji tako što mi donosi cveće, udovoljiće mi na njegov sopstveni način, jer ono što sam u stvari želeo od njega bilo je nešto drugo. I kad je reč o Bogu, ako se ne predamo Božijoj Volji, pokušaćemo da Ga zadovoljimo na svoj način. Možemo da mislimo da će Bog, ako to učinimo, biti izuzetno zadovoljan nama. Ali, kako znamo da Bog želi da to uradimo? Možda želi nešto drugo od nas.

Kad u duhovnom životu zadovoljimo Boga na Njegov sopstveni način, bezuslovno, onda ćemo se stvarno osećati zadovoljnim, jer u Njegovom zadovoljstvu je naše zadovoljstvo. Mnogi ljudi nastoje da nađu zadovoljstvo u ispunjenju svojih želja. Ali kad se jedna želja ispuni, neka druga želja izranja. U ispunjenju želje ne nalazi se zadovoljstvo, samo stalna pohlepa, stalna potreba. Ako, međutim, uđemo u život težnje, želimo da dosegnemo Najviše da ispunimo i ispoljimo Boga. Ali kako možemo da dostignemo Najviše ako nas i sve dok nas Najviše ne povuče k Sebi? Svetlost Samilosti Svevišnjeg je ta koja podiže našu svest i uzdiže nas. To se dešava samo kada je naša predanost potpuna.

Naša predanost Bogu mora da bude bezuslovna. Mi ćemo dati Bogu ono što imamo i ono što smo, što je neznanje. Ako možemo da damo naše neznanje Bogu bezuslovno i trajno, onda Bog može da ispuni Sebe u nama i kroz nas. Nažalost, jednog dana želimo da se oslobodimo svog neznanja a sledećeg dana, kada nam težnja nije snažna, mi hranimo neznanje. Ali ako možemo da potpuno i bezuslovno predamo naše neznanje, koje je naše prikriveno posedovanje, Bogu, onda se neće vratiti. Tada, dobićemo potpuno zadovoljstvo od našeg života, i stvarno ćemo udovoljavati Bogu na Njegov sopstveni Način.

From:Sri Chinmoy,Pedest brodova slobode do jedne Zlatne Obale, deo 5, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ffb_5