Svako ljudsko biće ima dva učitelja – želju i težnju. Želja kaže čoveku da vezuje svet. Ona kaže, „Ti želiš radost; želiš zadovoljstvo, moraš posedovati svet.“ Ali avaj, dok pokušavaš da poseduješ i vežeš svet, vidiš da je svet već vezao tebe. Čovekov drugi učitelj je težnja. Težnja mu s ljubavlju i duševno kaže, „Sine moj, nemoj da vezuješ svet; nemoj nastojati da ga pripojiš sebi. Samo nastoj da oslobodiš sebe i da oslobodiš svet.“ Kako možeš da oslobodiš svet? Možeš da oslobodiš svet proširujući tvoju sopstvenu svest. Kada širiš tvoju fizičku svest, vitalnu svest, mentalnu svest i psihičku svest, gle, svet unutar tebe i svet izvan tebe se proširio.
Učitelj težnja kaže čoveku da mu, kad oslobodi svet na osnovu svog sopstvenog unutrašnjeg širenja, Bog nudi Njegov transcendentalni Osmeh. Bog ga učini Svojim božanskim instrumentom; Bog ga učini Svojim direktnim predstavnikom ovde na Zemlji.
Ljudsko biće ima dva druga učitelja: sumnju i veru. Sumnja mu kaže da ne postoji ništa dovoljno stvarno. Ona kaže, „Gde je dokaz da Bog postoji? Sve je to mentalna halucinacija; stoga, treba da sumnjaš! Sumnjaj u Boga, sumnjaj u sebe, sumnjaj u sva ljudska bića!“Dok sumnjaš u Boga, dok sumnjaš u njega, dok sumnjaš u čovečanstvo, ljudsko biće postaje jedno sa fizičkim umom. Prvo fizički um sumnja u Boga i čovečanstvo, zatim počinje da sumnja u svoju sopstvenu sposobnost. Ako sumnjamo u Boga, nije problem. Bog ne gubi Svoju Beskonačnost, Večnost i Besmrtnost. Ako sumnjamo u druge, oni takođe ništa ne gube; oni zadržavaju svoju sposobnost. Ali, kada sumnjamo u naše vlastito postojanje, našu vlastitu sposobnost, našu sopstvenu mogućnost, tog trenutka kopamo naš sopstveni grob.
Učiteljica vera kaže tragaocu u svakoj osobi, „Imaj veru u Boga, imaj veru u sebe.“ Da vidimo šta je vera? Vera je unutrašnja svetlost koja pobeđuje noć neznanja. Vera je svetlost u nama koja nas stalno podseća na naš Izvor. Naš Izvor je Blaženstvo. Pre hiljade godina, Vedski proroci drevne prošlosti ponudili su uzvišenu poruku koju bih želeo da podelim sa vama: Anandadd hy eva khalv imani bhutani jayante ...“Iz Blaženstva smo došli u postojanje. U Blaženstvo rastemo. Na kraju našeg putovanja, u Blaženstvo se povlačimo.“
Čovek ima još dva učitelja: Nebo i Zemlju. Nebo nas uči kako da sanjamo transcendentalni San, a Zemlja nas uči kako da otelotvorimo, otkrijemo i ispoljimo božansku Stvarnost. Nebo je brod Sna, a Zemlja je Obala Stvarnosti. Naš unutrašnji plač je spona koja povezuje Nebeski San i zemaljsku Stvarnost. Unutrašnji plač je naš spontani lični trud. Zemlja nudi svoje neizdržive bolove Nebu, a Nebo nudi svoj transcendentalni Osmeh Zemlji. Kada se susretnu Nebeski Osmeh i zemaljski plač, naše nesavršenstvo postaje savršeno Savršenstvo.
I još imamo dve učiteljice: ljubav i predanost, ljubav božanska i predanost božanska. Ljubav kaže tragaocu, „Voli svet zato što je svet stvarna stvarnost; Stvoritelj i Njegova tvorevina ne mogu se odvojiti. Ako voliš tvorevinu, voliš Stvoritelja, a ako voliš Stvoritelja, moraš voleti Njegovu tvorevinu u isto vreme. Voli čovečanstvo i voli Unutrašnjeg Pilota unutar čovečanstva. Kada voliš čoveka u Bogu, pokazaću ti Telo Boga. Kada voliš Boga u čoveku, pokazaću ti Lice Boga.“ Tragalac duševno sluša savet o ljubavi koji učitelj nudi i vidi i Telo i Lice Boga. Onda dolazi predanost i kaže, „Ne želim da budeš zadovoljan sa onim što si već video. Hoću da vidiš nešto više. Želim da vidiš Božije Srce i Božiju Dušu. Video si Telo i Lice; sad ćeš videti Srce i Dušu. Onda si sve video. Možeš videti Božije Srce i Dušu kroz tvoje samodavanje, kroz tvoju bezuslovnu predanost.“ Tragalac sluša ovaj savet i vidi Srce i Dušu Boga. Tada on postaje Srce Boga i postaje Duša Boga. Potom su božanski zaljubljenik i svevišnji Voljeni zauvek ujedinjeni.
From:Sri Chinmoy,Pedeset brodova slobode do jedne Zlatne Obale, deo 5, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ffb_5