Pitanje: Zašto je toliko teško spojiti svetovni posao sa duhovnim životom?

Šri Činmoj: Nevolja je u tome što se stvarno ne trudimo da sledimo duhovni život. Onog trenutka kada ustanemo ujutru, mislimo na našu školu, kancelariju, porodične probleme i naše zemaljske dužnosti. Ne radimo prvo ono što je najvažnije. Ne mislimo na Boga. Svesno ili nesvesno zaboravimo na postojanje Boga, ali nikad ne zaboravljamo postojanje čovečanstva. Bog ne postoji u našem umu; ono što u našem umu postoji je samo čovek. Prirodno ne možemo da ih ujedinimo. Kada bi rano ujutru u našem umu Bog bio na prvom mestu, pre nego što se pojavi slika čovečanstva, onda bismo mogli da ih ujedinimo. Ali mi nismo pozvali našeg Večnog Prijatelja da uđe u našu sobu i da bude sa nama; pozvali smo jedino čoveka. Kada ne pozovemo našeg najvažnijeg Prijatelja, prirodno Njemu ne možemo da predstavimo našeg drugog prijatelja. Želimo da kažemo Bogu, „Ovo je moj prijatelj čovek,“ i želimo da kažemo čoveku, „Ovo je moj Prijatelj Bog.“ Ali jedan od prijatelja nedostaje. Dakle moramo se pobrinuti da pozovemo oba prijatelja. A opet, bićemo mudri ako znamo koji od te dvojice prijatelja ima više sposobnosti da nas zadovolji i treba da bude prvi. Pre nego što pozovemo svet u celini, pre nego što u naš um i srce pozovemo čovečanstvo, pozovimo Boga, našeg Večnog Prijatelja. Ako On dođe i mi osećamo Njegovo prisustvo u našem srcu, onda lako možemo da spojimo spoljašnji svet sa unutrašnjim svetom.

From:Sri Chinmoy,Pedeset brodova slobode do jedne Zlatne Obale, deo 4, Agni Press, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ffb_4