Deo VI — Pitanja i odgovori: Stanford Univerzitet

Pitanje: Čuo sam da kada neko prihvati duhovnu stazu, postoji tačka u kojoj on mora da se preda Guruu koji je uzvišeniji od njega. Ali, takođe sam čuo da mora stalno da preispituje njegova učenja i da sluša svoj sopstveni unutrašnji glas. Izgleda da su ova dva naloga u konfliktu.

Šri Činmoj: Pre svega, moraš da znaš da ukoliko se neko namuči da nađe Gurua, onda mora da sluša Gurua sve vreme. Bolje je da pojedinac ne prihvati Gurua ako ne može da prihvati njegovo učenje, jer su reči pravog duhovnog Učitelja direktno inspirisane Svevišnjim. Ljudsko biće može da bude vođa nekoliko stotina ili nekoliko hiljada, ili par miliona ljudi. Ali stvarni Guru, Guru unutar njega, je Bog.

Kada prihvatiš duhovnog Učitelja kao svog učitelja, to je zato što je on prosvetljeniji od tebe. Kao što sam rekao u toku mog predavanja, moraš da slušaš tvoj viši deo. Upravo sada tvoj um je nadmoćniji od tvog fizičkog ili vitala. Kad ti um traži da uradiš nešto, fizičko i vital unutar tebe slušaju. Ali opet, srce je nadmoćnije od uma, jer um sumnja i podozreva, dok srce dobija prosvetljenje od duše. Slično tome, duhovni učitelj, ako je stvarno prosvetljen, jeste tragaočev vlastiti najviši deo. On nije druga osoba. Dakle upravo kao što um mora da sluša srce, koje je njegov prosvetljeniji deo, da bi tragalac načinio duhovni napredak, tako isto tragalac mora da sluša svog Gurua, čije prosvetljenje je potpuno jedinstvo sa Svevišnjim. Ne bi trebalo da bude osećanja odvojenosti kada učenik sluša svog Gurua, jer neprosvetljeni deo njega sluša prosvetljeni deo.

Po pitanju predanosti, mi se ne predajemo nekom drugom. Samo se povinujemo duševnim nalozima nekog dela nas koji je već prosvetljen. Mi ne slušamo nekog drugog; to je naš sopstveni najviši deo. Kao početnici, ne možemo stalno da ostanemo u dodiru sa našim višim delom. Ali ako znamo da postoji neko ko predstavlja i otelovljuje Najviše, možemo nastojati da ga slušamo. Kada moje noge slušaju moj um, ne osećam da im je ispod časti da to čine. Znam da su moja glava i moje noge deo istog tela. Duhovni Učitelj i njegovi učenici su u tom smislu nerazdvojivo jedno.

Ispitivački um nikada ne može spoznati Najviše; samo težeće srce može spoznati Istinu. Ako želiš Svetlost, moraš imati implicitnu veru. Veru u koga? Veru u sebe, veru u Boga i veru u onoga koga izabereš kao svog vodiča ili vođu. Kad jednom dosegneš najviši Cilj, ne treba ti vodič. Tada, ti i Cilj ste zajedno. Ali ako počneš da preispituješ svoju sopstvenu iskrenost, ili iskrenost i sposobnost tvog Gurua, ili postojanje samog Cilja, onda nikada nećeš stići tamo. Ako stvarno želiš da slediš duhovni život, moraš da imaš imlicitnu veru u samog sebe, u svog učitelja i u Boga. Samo tad možeš da načiniš najbrži napredak.

From:Sri Chinmoy,Pedeset brodova slobode do jedne Zlatne Obale, deo 4, Agni Press, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ffb_4