Question: How is it best to cope with the occasional fears and doubts that plague us?

Šri Činmoj: Zašto se plašimo nečega ili nekoga? Zato što nismo uspostavili naše jedinstvo sa tom osobom ili stvari. Kada dete stane ispred svog oca, otac izgleda visok i snažan kao div svom mališanu. Da nije osetio jedinstvo sa svojim ocem, bio bi na smrt preplašen. Ali on se ne plaši svog oca, jer on zna da ga otac voli i da je očeva snaga sva za njega i njegovu zaštitu. U duhovnom životu takođe, samo se plašimo nečega ili nekoga zbog toga što nismo raširili krila svesti. Ako raširimo krila, ceo svet postaje naš.

Da bismo se izborili sa sumnjom treba da se upitamo da li išta postižemo sumnjajući u ostale. Ako sumnjamo u nečije dostignuće sve do kraja života, naša sumnja neće oduzeti ništa od tog dostignuća. Ako je postigao nešto, to je gotovo i naša sumnja to ne može umanjiti. Ali ukoliko počnemo da sumnjamo u sebe, to je naša stvarna propast. Onog trenutka kada počnemo da sumnjamo u naše sopstvene mogućnosti, potencijal i sposobnosti, više ne možemo da napredujemo. Ako sada sumnjaš u mene i osećaš da nisam iskreni tragalac, nekoliko trenutaka kasnije osetićeš da sam iskreni tragalac, a opet posle nekoliko trenutaka sumnjaćeš u svoju sopstvenu sposobnost i prosuđivanje. Sad, kad si sumnjao u mene, ja nisam ništa izgubio, a kada si imao veru u mene, ti nisi ništa izgubio. Ali kad si počeo da sumnjaš u tvoje vlastito prosuđivanje, onda si došao do mrtve tačke. Ako sada ne možeš da svesrdno prihvatiš Učitelja, najbolje je da pokušaš da stvoriš težnju u samom sebi, tako da možeš da savladaš sumnju.

Uzmimo strah, sumnju, hrabrost i veru kao četiri osobe koje kucaju na tvoja vrata: dva prijatelja i dva neprijatelja. S obzirom da su to tvoja vrata, možeš da dozvoliš prijateljima da uđu, ali ne tvojim neprijateljima. Dopusti da hrabrost i vera uđu, potom stavi rezu na vrata da ostaviš napolju strah i sumnju, jer kad jednom pustiš neprijatelje unutra, oni će to iskoristiti. Oni će nastojati da na svaki način iskoriste tvoju slabost. Ti si taj koji može da prihvati ili odbije strah i sumnju, veru i hrabrost. U svakom trenutku tragalac mora biti svestan i obazriv u vezi sa tim kad treba da otvori vrata svog srca i uma.

Kada tragalac postane veoma napredan i putuje daleko, veoma daleko, ka svom cilju, tada on ne odbacuje strah, ne odbacuje sumnju. Svojom unutarnjom mudrošću, on preobražava strah u hrabrost a sumnju u veru. Kada je tragalac pred samim ostvarenjem, kad ima unutrašnju snagu volje, ne želi da ostavi nikakvu nesavršenost na Zemlji nepreobraženu. On oseća, „Ako ja ne pobedim ovaj strah, onda će on mučiti moju mlađu braću i sestre, koji su moji voljeni. Hajde da ga pobedim i preobrazim jednom zauvek.“

From:Sri Chinmoy,Pedeset brodova slobode do jedne Zlatne Obale, deo 4, Agni Press, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ffb_4