Ponekad, znam, postoji nešto što zovemo prinudom. Ako je to jedino mesto gde možeš da dobiješ posao, onda treba to da radiš. Ali tvoja svest ne sme da bude u mesu. Tvoja svest mora da bude u nečem čistom i božanskom. Moraš da znaš gde ti svest ostaje dok radiš. Postoje neki ljudi u duhovnom životu koji ne jedu meso, ali kada vide meso i ribu njihova halapljivost i želja odmah izlaze na površinu. Ova vrsta vegetarijanstva je puko samozavaravanje. Ali ako ne želiš da jedeš meso i ne osećaš potrebu za njim, onda čak i ako dotakneš meso neće biti problema.
Ako si potpuno iskren, i ako osećaš da kada dodirneš meso svest ti opada, tvoja iskrena težnja će kucati na Božija Vrata a Bog će ti obezbediti neki drugi posao. Ako On oseća da tvoja svest opada u dodiru sa mesom i ukoliko iskreno plačeš i tragaš za nekim drugim poslom, On neće dozvoliti da zadržiš taj posao. Ali ako tvoja svest nije snižena, Bog će reći, „Nema štete od toga.“From:Sri Chinmoy,Pedeset brodova slobode do jedne Zlatne Obale, deo 4, Agni Press, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ffb_4