Upravo danas, meditiraću na Boga. Znam da kad meditiram na Boga, praznim svoje srce. Kad mi je srce prazno, moj Večni Prijatelj, moj Večni Božanski Gost ulazi i seda na Svoj Presto u samoj dubini moga srca. U najdubljim kutcima moga srca, Njegov Život beskrajne Brižnosti, Samilosti, Ljubavi i Blagoslova obitava.
Kada se molim, moj Večni Prijatelj sluša moju molitvu i ispunjava moju molitvu. Kada meditiram, moj Večni Prijatelj ulazi i ispunjava moju unutrašnju potrebu. Kada se molim, ja govorim a On me sluša. Kada meditiram, On govori a ja slušam Njega. Tako mi komuniciramo. Moja molitva i moja meditacija su od vrhunske važnosti u mom životu težnje, posvećenosti i predanosti Volji mog Unutrašnjeg Pilota.
Upravo danas, voleću mog Boga, mog Svevišnjeg. Neću voleti nikog drugog, čak ni moje sopstveno postojanje. Voleću jedino Boga, samog Boga. Zar me On ne voli od pamtiveka? Zar me On neće voleti kroz Večnost? Pošto je On sav ljubav prema meni, moja je obavezujuća dužnost da volim Njega, bar danas. Voleću Njega, a moja ljubav prema Njemu učiniće besmrtnom moju zemaljsku stvarnost i moj nebeski san.
Upravo danas, postaću božanski zaljubljenik i zvaću moga Gospoda, Voljeni Svevišnji. U ljudskoj ljubavi stalno postoji prohtev, neprestano očekivanje i neprestano razočaranje. U ljubavi božanskoj nema zahteva, očekivanja i nema osujećenja; jedino postoji samodavanje. To samodavanje konačno biva preobraženo u Bogopostajanje.
Upravo danas, voleću Boga bezuslovno. Osetiću Njegovu beskrajnu Samilost, Njegovu blagosiljajuću Ljubav kroz moj život težnje i u mom životu težnje. Osetiću da me Bog voli beskrajno više nego što ja volim samog sebe. Kada strah, sumnja, zabrinutost i ljubomora napadnu moj život težnje, kada gajim i negujem ograničenje, vezanost, neznanje i smrt, tada, mrzim svoj život. Ali moj Večni Prijatelj, moj Svevišnji Pilot, ipak me voli.
Upravo danas, služiću Bogu. Shvatio sam da ne postoji ništa i ne može da postoji ništa tako slatko i ispunjavajuće kao služenje. Kada služim Bogu, osećam da se moj život osujećenja preobražava u život prosvetljenja. Moje služenje Bogu čini da osećam da je moje postojanje na zemlji značajno i plodonosno. Kada služim Bogu osećam da sam proširio moju zemaljski vezujuću svest u Nebeski slobodnu svest.
Upravo danas, predaću moju volju Božijoj Volji, Njegovoj svevolećoj, sveprožimajućoj, univerzalnoj Volji. Juče se Bog predao samilosno i bezuslovno mojoj životinjskoj pohlepi. Danas se Bog predaje s ljubavlju i samilosno mojim ljudskim potrebama. Sutra će se Bog predati sa radošću i ponosom mojim božanskim potrebama. Upravo zbog toga što se On predao mojoj životinjskoj pohlepi, upravo zato što se On predaje mojim ljudskim potrebama, upravo zato što će se predati mojim božanskim potrebama, osećam da je obavezujuće s moje strane da predam moj zemaljski život upravo na jedan dan Njegovoj Volji, tako da Njegova Volja može da bude ispunjena na Zemlji u i kroz moj život težnje i posvećenosti.
Upravo danas, želim da podelim svoju najveću tajnu sa mojim Svevišnjim Pilotom. Moja tajna je sledeća: neznanje više neću nazivati svojim prijateljem. Moje prijateljstvo sa neznanjem okončava se danas. Od danas Boga će biti moj jedini prijatelj, moj večni Prijatelj. Imaću Njega ne samo kao Prijatelja, već i kao moje Sve.
Upravo danas, želim da imam mir uma. Da bih imao mir uma moram da osećam da ja uopšte nisam nezamenljiv. Moram da završim moju pesmu sujete i da shvatim da nisam potreban svetu. Svet je postojao pre nego što sam rođen; svet će postojati dugo pošto ja prođem iza zastora Večnosti. Ko je potreban? Jedino je Svevišnji Pilot u meni potreban. Kad osećam da nisam nezamenljiv primam malo svetlosti i postižem mir uma.
Upravo danas, biću svevoleće dete Svevišnjeg Pilota. Upravo danas, biću heroj-ratnik koji ide stazom Večnosti. Upravo danas, osećaću da mi je potreban Bog i da sam ja potreban Bogu, i konačno moram osetiti da sam potreban Bogu više nego što je On potreban meni. Ponekad, zbog mog neznanja, osećam da mi On nije potreban. Ali, budući da je Bog savršen, uvek me vidi Njegovom sve-prosvetljujućom Svetlošću. On zna da mi je suđeno da tragam za Njim, da Ga volim, da budem oruđe za Njegovo ispoljavanje. On zna moj potencijal i moju sposobnost. On zna da sam ja pravi prototip Njegove konačne transcendentalne Stvarnosti; dakle, ja sam Njemu potreban više nego što je On potreban meni.
Potreban sam samom sebi u ovom trenutku da ispunim bezbrojne, želje koje me preplavljuju. Ali kada moje želje nisu ispunjene i kada shvatim da nemam sposobnost da ih ispunim, osećam da mi je stvarno potrebno ovo zemaljsko postojanje. Želim da napustim telesnu svest, jer mi ona ne pruža ni trunku zadovoljstva. Pošto sam promašaj, osećam da je ovaj život beskoristan. Ali Bog zna da nešto poput promašaja ne postoji. Postoji samo iskustvo. Mi radimo, mi služimo, molimo se, meditiramo svakog trenutka u svesnoj posvećenosti, a rezultat te posvećenosti uzima spoljni oblik bilo uspeha ili neuspeha. Ali kad zaronimo duboko u sebe, osećamo da ne postoji ni uspeh ni neuspeh. Sve vidimo kao iskustvo koje nam dolazi sa tokom evolucije. Konačno, uviđamo da čak ni ne posedujemo to iskustvo. To je u stvari Božije iskustvo, jer je On izvršilac, On je delo i On je plod tog dela.
Upravo danas, želim da budem svestan venac zahvalnosti koji će biti položen na Stopala mog Unutrašnjeg Pilota.
Upravo danas ...
From:Sri Chinmoy,Pedeset brodova slobode do jedne Zlatne Obale, deo 4, Agni Press, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ffb_4