Praktična Stvarnost⁴

Dragi tragaoci, dragi prijatelji, draga braćo i sestre, želim da održim kratko predavanje o praktičnoj stvarnosti. Stvarnost je istovremeno i jednostavna i jedna komplikovana reč. Za obično, netežeće ljudsko biće, stvarnost je daleki vapaj. U svakom trenutku život mu zadaje frustraciju. Njegov život je život želje. Kada njegove želje nisu ispunjene, on je frustriran, a kad su mu želje ispunjene, ipak ne oseća trajno zadovoljstvo; dakle, po njemu je sve nerealno. To je njegovo shvatanje. Ali, ovde smo svi tragaoci. Mi osećamo da je sve stvarno, jer vidimo dušu u svemu i dušu svega, a osoba bez težnje vidi telo u svemu i telo svega. Međutim, telo je prolazno, dok je duša večna, a stvarnost obitava samo u srcu Večnosti.

Praktična stvarnost je osvajanje naših mnogobrojnih zemaljskih vezujućih želja. Ovo osvajanje ima drugo ime: svetlost Slobode. Svetlost slobode tragaoca oslobađa od gladi konačnog. Svetlost slobode oslobađa tragaoca tame noći vezanosti. Svetlost slobode ne dozvoljava neznanju da vlada nad srcem iskrenog tragaoca, ispunjenog ljubavlju, posvećenog i predanog tragaoca. Svetlost slobode je unutrašnja potreba onoga koji traga za najvišom transcendentalnom Istinom, koja je večni Izvor. Svetlost slobode je spoljašnja potreba onoga ko traga za Konačnom Istinom, koja je transcendentalni Cilj.

Kada pristupimo stvarnosti sa našom svešću vezanom za zemlju, osećamo da ona uopšte nije praktična. Ali, kada pristupimo stvarnosti sa svešću Nebeski-slobodnom, shvatamo da je ona uvek praktična. Stvarnost je ideal u ljudskom životu. Stvarnost je prirodna lepota božanskog života. Životinjsko u nama ne zna, ili ne oseća postojanje stvarnosti. Ljudsko u nama ponekad zna i oseća vrednost stvarnosti, ali ne stremi ka dahu stvarnosti. Božansko u nama uvek želi da raste u srcu stvarnosti. Svevišnji u nama je sva-Stvarnost u nama, sa nama i za nas.

Šta je praktična stvarnost? Praktična stvarnost je tišina. Tišina ne potiče iz neke određene tačke u vremenu. Tišina ne duguje svoje poreklo nijednom posebnom biću. Tišina je večna. Tišina je univerzalna. Što se tiče validnosti, tišina ne zavisi od našeg objavljivanja po celom svetu ili od našeg iskrenog i implicitnog prihvatanja. Transcendentalna Tišina ima Boga; transcendentalna Tišina je Bog. Božija transcendentalna Tišina želi potpuno i savršeno ispoljavanje ovde na zemlji. Zašto nam je tišina potrebna? Tišina nam je potrebna upravo zbog toga što nam je potrebno trajno zadovoljstvo. Zašto nam je potrebno zadovoljstvo? Potrebno nam je zbog Besmrtnosti naše unutrašnje božanstvenosti. Kako postižemo zadovoljstvo? Postižemo ga čisteći um, prosvetljujući srce i oslobađajući svoj život.

Praktična stvarnost je takođe i zvuk. Tišina priprema život težnje. Zvuk otkriva život težnje. Ljubav ispunjava život težnje. Tišina čini besmrtnim život težnje. Život bez tišine je besciljan život. Život bez zvuka je život bez značenja. Život bez ljubavi je bespomoćan život.

Čovek koji zna da je Bog u njemu, oseća svoj cilj iznutra i spolja. Čovek koji zna da je za Boga, sigurno će osetiti da je njegov život značajan. Onaj ko je otkrio istinu da je od Boga, sigurno će osećati da njegov život nikada ne može biti beznadežan. Naprotiv, njegov je život nepokolebljive volje; njegov je život sveokrepljujuća, sveispunjujuća, sveprožimajuća stvarnost. Kada tragalac u sebi oseća Božije Prisustvo, smeši se osmehom Boga-transcedentnog. Kada oseća da je za Boga, peva pesmu Boga-samilosti. Kada oseća da je večno od Boga, igra ples Bogo-savršenstva.

Praktična stvarnost je Blaženstvo. Blaženstvo je Božije Oko Samilosti i Oslobođenja. Kada bujica Božijeg Blaženstva uđe u sam dah tragaočevog života težnje, pomalja se Božija Stvarnost–san i Božije unutrašnje Obećanje izlazi na površinu. Tragalac oseća da će njegov život nesavršenstva uskoro biti preobražen u život savršenog Savršenstva. Kada se tragaočevo srce oslobodi mreže neznanja, Božiji neispunjeni San dobije priliku da ubrza svoje putovanje vezano za Zemlju i da konačno ispuni svoj San-Stvarnosti u i kroz božanskog ratnika-tragaoca punog ljubavi i bezuslovno predanog.

Praktična stvarnost je tragaočevo dostizanje savršenstva - savršenstva u sebi, savršenstva van sebe. Tragalac postiže savršenstvo u spoljašnjem životu disciplinovanjem svog života, ovladavanjem svojom energijom usmerenom ka spolja. Tragalac postiže savršenstvo u unutrašnjem životu kroz stalnu i bezuslovnu predanost Volji svog Unutrašnjeg Navigatora.

Praktična stvarnost je postizanje transcendentalnog mira. Moto države Nevade je „Sve za našu zemlju“. Nebožanskom kritičaru ova uzvišena poruka se može učiniti sentimentalnom ili emotivnom. Ali iskreni tragalac za Najvišom Istinom, sa duhovnog stanovišta, gledaće na ovu poruku na božanski način. Sa duhovne tačke gledišta, „zemlja“ označava „stanište mira“. U geslu, „Sve za našu zemlju“ „sve“ označava jednostavnost, iskrenost, čistotu i poniznost. Ove osobine se nalaze u staništu mira. Kada živimo u staništu mira, nemogućnost ne može da kuca na vrata našeg srca. Ništa nije nemoguće. Ne samo da je sve moguće, praktično i izvodljivo, već je i neizbežno.

Zemlja ima goruću težnju. Nebo ima svoje prosvetljenje koje spušta. Kada se susretnu zemaljska težnja i Nebesko prosvetljenje, tragaočev brod sna doseže Obalu Stvarnosti Onostranog. Zemlja teži; Nebo nadahnjuje. Zemlja teži ka Nebu-duši. Nebo nadahnjuje srce, stvarnost zemlje. Budući da zemlja teži, zemlja je vrhunski velika; budući da Nebo nadahnjuje, Nebo je božanski dobro. Svaki pojedini tragalac ima zlatnu priliku da pokuca na vrata svog sopstvenog srca u Božiji odabrani Čas, ne samo da bi video lice Stvarnosti, već da bi izrastao u samu Stvarnost, pod uslovom da je njegov život život stalne posvećenosti Unutrašnjem Pilotu.

From:Sri Chinmoy,Pedeset brodova slobode do jedne Zlatne Obale, deo 4, Agni Press, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ffb_4