Mi ovde na Zemlji nastojimo da sklopimo prijateljstvo sa nama srodnimim ljudskim bićima. Ponekad uspemo, a ponekad ne. Ali čak i kad uspemo to prijateljstvo nas ne zadovoljava u potpunosti. Zatim, zađemo duboko u sebe i otkrijemo našeg Večnog Prijatelja, Boga, Unutrašnjeg Navigatora. Bog i svaki pojedinac na zemlji su večni prijatelji. Ali jedino kada počnemo da težimo mi shvatimo ovu istinu.
Postoje tri vrste prijateljstva: životinjsko, ljudsko i božansko prijateljstvo. Prijateljstvo koje nas iskorišćava je životinjsko prijateljstvo. Prijateljstvo koje dvema osoba uzajamno pomaže je ljudsko prijateljstvo. Prijateljstvo koje bezuslovno daje, koje daje bez ikakvog očekivanja, božansko je prijateljstvo.
Prijateljstvo može da nastane iz potrebe a takođe i iz velikodušnosti. Ako su dva ljudska bića u svetu želje, njihovo prijateljstvo je zasnovano na potrebi. Ali, ako je jedna osoba u svetu želje, a druga u svetu težnje, onda moramo da znamo da se prijateljstvo aspiranta zasniva na darežljivosti, a prijateljstvo osobe pune želja na potrebi.
Želja stvara beskrajne zahteve; njena glad se nikada ne može utoliti. Bez obzira na to koliko iskustva ili poseda je nagomilano, zadovoljstvo ipak ne osvane u srcu osobe pune želja. I težnja ima večitu glad, ali kada težnja ostvari mrvicu Mira, Svetlosti i Blaženstva, oseti se neka vrsta zadovoljstva. Premda aspirant teži da dostigne Najviše, Apsolutni Vrhunac, premda čezne za beskrajnim Mirom, Svetlošću i Blaženstvom, trunčica Mira, Svetlosti i Blaženstva zadovoljava njegovo zahvalno srce. Ali on zna da današnje dostignuće nije potpuno. Ako gleda napred, ili se penje visoko, više, najviše, zna da će sigurno biti preplavljen Mirom, Svetlošću i Blaženstvom u beskrajnoj meri. U Božiji odabrani Čas, Bog će dati beskrajni Mir, Svetlost i Blaženstvo aspirantu.
U našem svakodnevnom, ljudskom životu imamo dva prijatelja: strah i sumnju. Strah nam kaže, „Ostani u kavezu tvog tela, gde si siguran. Ako izađeš, krvoločni tigar- svet će te proždreti, stoga ne izlazi iz kaveza sopstvenog tela“. Sumnja nam kaže da nam je fizički um naš pravi prijatelj, um koji nas upozorava, opominje, koji nam kaže da je spoljašnji svet pravi tuđinac. Sumnja nam kaže, „Ako dozvoliš da spoljašnji svet uđe u tebe, to je kao da se baviš tuđinom. Svakog trenutka možeš biti iskorišćen, napušten i zauvek uništen. Nemoj imati veru ni u koga na Zemlji. Ni od koga na Zemlji ne očekuj ništa dobro. Ti si svoj sopstveni spasitelj, ti si svoje sopstveno spasenje - ti i niko drugi. Postojiš sebe radi“.
Svi mi ovde smo tragaoci, zato ćemo imati veru u Boga. Ako nam je danas nemoguće da uspostavimo božansku veru, možemo da započnemo sa verom u sebe. I pored toga što znamo da smo ograničeni i vezani, verujmo u sebe. Onda će ovo naše ograničenje i vezanost moći da se prevaziđe kroz naš unutrašnji plač. Ali, ako imamo veru u nebožansku silu, silu koja razara, onda ćemo uništavajući druge i sami biti uništeni. Slično se dešava i kad imamo veru samo u sebe. Mi nastojimo da posedujemo druge, ali pre nego što zapravo uspemo u tome, oni poseduju nas. Jedino u božanskoj veri mi ne posedujemo. U njoj se samo širimo - širimo našu svest, širimo našu stvarnost, širimo ono što imamo i ono što smo. Ali započnimo, ako je potrebno, sa verom u sebe, a zatim pođimo dalje i ostvarimo božansku veru. U božanskoj veri mi vidimo da nema kraja našem putovanju i postignuću. Mi smo u toku večno-prevazilazeće, večno-prosvetljujuće Stvarnosti, koja je savršenstvo.
Prijateljstvo je sklad, prijateljstvo je mir, prijateljstvo je blaženstvo. Prijateljstvo je sklad. Zajednički sklad otklanja sve mračne konflikte. Svaki pojedinac ima svoje sopstveno mišljenje, ali kada prijateljstvo postane spona između dve osobe, svi sukobi se otklone i oni postanu jedno.
Prijateljstvo je mir. Ovde, mir znači poverenje. Imam poverenje u tebe, a ti imaš poverenje u mene; naše obostrano poverenje je mir. Ja neću ogovarati tebe niti ću se truditi da te uništim; ti nećeš ogovarati mene i nećeš se truditi da me uništiš. Baš suprotno, daću ti ono što imam: svoju ljubav, svoju naklonost, brižnost, samilost, moju punu podršku da ostvariš svoj cilj, a ti ćeš isto učiniti za mene.
Prijateljstvo je blaženstvo. Kada prijateljstvo traje, ono nudi blaženstvo. Nebesko Carstvo se uspostavlja kada ljubav preplavi naša bića, kad osećanje jedinstva suvereno vlada i kada ne postoje osećanja podeljenosti. Tad se prosvetljujuće, ispunjavajuće i savršeno Savršenstvo rađa u našem životu težnje. Pre hiljade godina Vedski proroci su nam ponudili poruku blaženstva.
Anandadd hy eva khalv imani bhutani jayante...
```
Iz Blaženstva smo došli u postojanje.U Blaženstvu rastemo.Na kraju našeg putovanja, u
Blaženstvo se povlačimo.```
```
Prijateljstvo je slatko kada je ispunjeno skladom.
Prijateljstvo je slađe kada je ispunjeno Mirom.Prijateljstvo je naslađe kada je ispunjeno
Blaženstvom.```
Dakle, onog trenutka kad smo probuđeni, kad naša unutrašnja svetlost izađe na površinu i budi nas iz našeg milenijumskog sna-neznanja, mi otkrivamo da strah i sumnja uopšte nisu naši prijatelji. Naši istinski prijatelji su hrabrost, nepokolebljiva hrabrost, i vera, beskrajna vera. Naša unutarnja hrabrost kaže nam, „Izađi, pogledaj oko sebe ostatak sveta; svi zemaljski stanovnici su tvoji prijatelji, tvoja braća i sestre. Ako ostaneš u svojoj fizičkoj svesti, vezuješ se, ograničavaš svoje mogućnosti i potencijale. Izađi. Svet željno iščekuje tvoj dolazak“. Naš dragi prijatelj, vera, kaže nam, „Svi smo od istog Izvora i za isti Izvor, kako onda možemo da se plašimo drugih? Izvor je jedan, ali Jedan je poželeo da igra igru mnoštva. Drvo je Izvor, a grane, cvetovi, lišće i plodovi su mnoštvo. Od istog korena smo svi došli u postojanje, stoga hajde svesno da zasnujemo naše nerazdvojivo jedinstvo sa svim ljudskim bićima. Hajde da pevamo zajedno, da plešemo zajedno i da se igramo zajedno. Na taj način ćemo udovoljiti i ispuniti Apsolutnog Svevišnjeg našim univerzalnim jedinstvom“.
Svaki čovek ima veru u nešto, ili u nekoga. Ne možemo da kažemo da neko uopšte nema veru. U ovom trenutku čovek ima veru u Boga, u nekom drugom trenutku može da ima veru u sebe, a u sledećem trenutku možda ima veru u nekog trećeg, ili u nešto sasvim drugo. Sad, kad pojedinac ima veru u Boga, on je u svetu težnje i prostranstva, u svetu Beskonačnosti, Večnosti i Besmrtnosti. Kad ima veru u sebe, on je u svetu želje, u svetu posedovanja, ograničenja, vezanosti i smrti. Kada nema veru ni u Boga ni u sebe, onda ima veru u uništenje - u svet-uništenja, ili u samouništenje. Ali, uvek ima veru ili u Boga, ili u sebe, ili u neku nebožansku silu.
Prijateljstvo je služenje, posvećeno služenje koje nudimo Majci Zemlji i Nebeskom Ocu. Kada želimo da ponudimo svoje posvećeno služenje Majci Zemlji, molimo se Gospodu Svevišnjem da nam podari život neprekidnog trajanja. Kada želimo da ponudimo svoje posvećeno služenje Nebeskom Ocu, molimo se Gospodu Svevišnjem da nam podari život nesebičnog doprinosa. Našim služenjem, Nebo dobija priliku da se ispolji ovde na zemlji, a zemlja dobija priliku da ostvari Najviše, Apsolut.
U duhovnom životu prijateljstvo je temeljeno na unutrašnjem prihvatanju. Duhovni učitelj i tragalac postaju jedno na osnovu njihovog unutrašnjeg prijateljstva. Tragalac odlazi Učitelju i kaže, „Učitelju, volim te, verujem ti, dajem ti svoj život“. Učitelj odmah kaže, „Sine moj, volim te, verujem ti i dajem ti moj život, a takođe i Božiji Život“. Učenik kaže, „Učitelju, nudim ti moje svečano obećanje da ću služiti Svevišnjm u tebi.“ Učitelj kaže, „Sine, nudim ti moje svečano obećanje da se neću odmarati sve dok te ne odvedem do našeg Oca, Apslolutnog Svevišnjeg. Tvoje obećanje je samo upućeno meni, ali moje je upućeno dvema osobama. Ovde na zemlji obećavam ti da ću te prevesti i voditi do Zlatnih Obala Onostranog, i isto obećanje dajem Unutrašnjem Navigatoru, koji je tvoj Učitelj, moj Učitelj, Večni Učitelj; Njemu dajem isto obećanje. Tvojim prijateljstvom daćeš mi ono što imaš: neznanje. Mojim prijateljstvom daću ti ono što ja imam i ono što jesam: Svetlost Mudrosti. Ovu Svetlost Mudrosti Svevišnji mi je dodelio iz Njegove beskrajne Darežljivosti, i nudim ti je. Ako misliš da si prosjak, moraš da znaš sam ja veći prosjak od tebe. Ti moraš da ideš da prosiš samo na jedno mesto, ali je moje stanje žalosnije; ja moram da idem na dva mesta. Idem kod tebe sklopljenih ruku i molim te da mi daš tvoje neznanje. Onda odlazim Bogu sklopljenih ruku i molim Njega da mi da Njegovu Svetlost Samilosti. Ja sam glasnik između tebe i Boga. To je prijateljstvo koje sam sklopio sa zemljom i Nebom. Zemaljske muke i nedostatke odnosim na Nebo, Večnom Ocu na Nebu, a sa Neba spuštam u obilnoj meri Mir, Svetlost i Blaženstvo za iskrene tragaoce“. Ovo je večno prijateljstvo izmedju Učitelja i učenika.
Učitelj još nešto kaže svojim učenicima. On kaže, „Vaš Učitelj nisam i nikada ne mogu da budem ja. Stvarni Učitelj je neko drugi – Svevišnji, Svevišnji Apsolut“. Duhovni učitelj je samo stariji brat čovečanstvu. Kada tragaoci teže ka Najvišem, učitelj im pokazuje gde je Otac. Kad ih jednom odvede do Oca, njegova uloga je završena. A današnji tragalac postaje vođa, učitelj sutrašnjem čovečanstvu. Kad njegovo vreme dođe, on pokazuje čovečanstvu koje teži, svojoj mladjoj braći i sestrama, istog Boga, istog večnog Prijatelja, istog transcendentalnog Svevišnjeg, koga mu je nekada njegov sopstveni učitelj pokazao.
> Intuicija
> Intuicija nesebično hrani unutrašnji životi prepoznaje, nadahnjuje i ispunjava spoljašnji život.
From:Sri Chinmoy,Pedeset brodova slobode do jedne Zlatne Obale, deo 4, Agni Press, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ffb_4