Isus je morao da predstavi sebe svetu kao sina čoveka da bi ljudi imali veru u sopstvene mogućnosti. Inače bi ljudi mislili: „Oh, On je tako božanski; zato može sve da uradi.“ Ali, kada bi rekli: „Ako je on mogao da dosegne Najviše, možemo i mi,“ tada bi bili ohrabreni i inspirisani da odu duboko i da teže. A opet, Isus je morao da pokaže da Nebo i Zemlja nisu dva odvojena mesta. On je pokazao da je Nebo u našim srcima, u našoj svesti, i da svi možemo da budemo svesna Božja deca. Povremeno je svetu morao da pokazuje svoj božanski autoritet, jer je samo na taj način mogao da uspostavi svoju svest na Zemlji. Tada je bilo neophodno da sebe otkrije svetu kao transcendentalno Biće i on je to i učinio.
U jednom trenutku je Isus bio sin čoveka, vezan ograničenjima fizičke prirode. U drugom trenutku je bio svesni Božji sin koji vodi svet do suđenog Cilja. I u nekom narednom trenutku je rekao da ako Cilj nije u njemu, gde je onda? Kada je Isus rekao: „Ja sam Put, Istina i Svetlost,“ on je mislio da je u njemu, u njegovo božanskoj svesti, sam Cilj. Zato je simultano morao da igra sve tri uloge tokom njegovog boravka na Zemlji.From:Sri Chinmoy,Pedeset brodova slobode do jedne Zlatne Obale, deo 3, Agni Press, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ffb_3