Pitanje: Ako je nečiji mozak oštećen ili senilan, da li ipak može da napreduje duhovno?

Šri Činmoj: Duhovni napredak ne zavisi od fizičke sposobnosti ili nesposobnosti. Neko može da napreduje i dok umire. Došao je njegov čas, njegov život se završava, ali on još uvek ima unutrašnju težnju, postoji neki unutrašnji vapaj. I taj unutrašnji vapaj mu može doneti napredak. A sa druge strane, duhovno može da napreduje čak i neko ko je tek napustio telo, pod uslovom da je održao vezu sa Majkom Zemljom.

Jedna stvar se zove svesni napredak, a druga se zove nesvesni napredak. Ako je mozak oštećen, naš fizički um neće znati da li napredujemo. Kad je mozak oštećen, ne možemo svesno da napredujemo, ali postoji nesvesni napredak, zato što unutrašnje srce ne zavisi od mozga. Jedino što fizički um neće moći da zna koliko je napredovalo unutrašnje srce u fizičkom telu. Napredak uvek možemo da opazimo našim unutrašnjim okom. Svojim ljudskim očima mi ne vidimo napredak, čak i kad je sa mozgom sve u redu. Ali, naše unutrašnje oko nam neprestano pokazuje napredak koji smo ostvarili u svakoj inkarnaciji, ma koliko da naše telo pati.

Prema tome, ako postoji unutrašnji vapaj, onda mora biti nekog napretka. Oštećenje mozga ili senilnost ne mogu stati na put unutrašnjem napretku. Spoljašnji napredak može biti ograničen zbog oštećenja mozga; kako bismo tad mogli da očekujemo bilo kakav napredak u spoljašnjem životu? Ali, u unutrašnjem životu, dok god smo na Zemlji, možemo napredovati ako postoji intenzivan unutrašnji vapaj, koji uopšte ne zavisi od mozga.

From:Sri Chinmoy,Dan očeva: Otac sa svojom evropskom decom, Agni Press, New York, 1976
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/fdf