Dan očeva: Otac sa svojom evropskom decom
Pitanje: Da li možeš da nam kažeš nešto o svetu duša velikih duhovnih Učitelja?
Šri Činmoj: Svaki duhovni Učitelj ima svoj sopstveni svet ili pripada nekom određenom, posebnom svetu duša. To zavisi od kalibra duhovnog Učitelja. U unutrašnjim svetovima nisu svi iskreni Učitelji istog ranga. Tako da u zavisnosti od njihovog ranga, u zavisnosti od njihovog standarda, oni imaju svoj vlastiti izvor. Duhovni Učitelji najvišeg ranga imaju svoj sopstveni svet sa svojim učenicima, posvećenicima, sledbenicima, obožavateljima i poštovaocima. Dakle, ako je Učitelj stvarno veoma veliki, onda ima svoj sopstveni svet. Ako to nije slučaj, on pripada nekom posebnom svetu duša.Pitanje: Kako možemo da postanemo sposobniji u ispunjavanju svojih obaveza na Zemlji?
Šri Činmoj: Da bi neko postao sposobniji u ispunjavanju svojih obaveza na Zemlji, prvo mora da izvrši svoje nebeske obaveze. Nebeske obaveze nikada neće tražiti od vas da zanemarite zemaljske obaveze. Samo morate da obavljate stvari po redu. Vaša nebeska obaveza je da ostanete u Svetlosti. Jedino ako ste preplavljeni Svetlošću, možete ući u tamu i tamo obaviti ono što je tu potrebno. Zemaljske obaveze su prepune tame. Nebeske obaveze su molitva, koncentracija, meditacija, kontemplacija. Ako prvo obavite svoje nebeske obaveze, onda ćete u krajnjem ishodu oteloviti Svetlost. Onda se sa tom Svetlošću možete upustiti u zemaljske obaveze. Znači, sve po redu. Svojim nebeskim obavezama, molitvom, meditacijom, koncentracijom, vi prizivate Svetlost i kad se napunite Svetlošću, onda učestvujete u zemaljskim obavezama. U suprotnom, nikada nećete steći dovoljno sposobnosti da izvršite svoje zemaljske obaveze.Pitanje: Kakav je duhovni značaj fudbala?
Šri Činmoj: Sa duhovne tačke gledišta, fudbal je veoma značajan, duševan i plodan. Svaki tragalac bi trebalo da se moli Svevišnjem da od njega načini Njegovu fudbalsku loptu. Kada šutnemo fudbalsku loptu, ona nam je na potpunom raspolaganju. Lopta je instrument. Udaramo levo, desno, napred, nazad i igramo kako nam je volja. Pogledajte samo loptu! Ona je daleko bolja od nas. Fudbalska lopta se ne svađa sa nama, ne bori se protiv nas. Ponekad nas lopta, kao instrument, može razočarati; može da se izduva, može da pukne, svakakvi problemi mogu da se pojave. Ali glavna želja lopte je da zadovolji fudbalera.
Trebalo bi sebe da smatramo fudbalskom loptom Svevišnjeg. Zemaljska lopta, kožna fudbalska lopta je u obavezi da udovolji svom gospodaru. Lopta koju udaramo je pod našom kontrolom, nama na milost. Ona je postala naš instrument i zadovoljava nas, iako nas možda ne zadovoljava veselo. Ali, mi bi trebalo da budemo svesne fudbalske lopte koje uvek nastoje da udovolje Svevišnjem sa radošću, kako bi Svevišnji mogao u svakom trenutku da nas šutne, oblikuje, vaja, formira na Svoj sopstveni način. Trebalo bi da budemo božanske fudbalske lopte da bi On mogao da nas sve vreme koristi na Svoj sopstveni način, po Svojoj slatkoj Volji.Pitanje: Kakva je razlika između Božje Samilosti i Božje Pravednosti?
Šri Činmoj: Razlika između Božje Samilosti i Božje Pravdnosti je u ovom: kad boravimo u Božjoj Svesti, mi osećamo da ne postoji nešto poput Božje Pravdnosti, sve je Samilost. Ali, kad boravimo u svojoj sopstvenoj svesti, onda osećamo da ne postoji Samilost; sve je Pravednosta. Kad živimo u ljudskoj svijesti kažemo da je Bog vrlo surov, neprijatan. Kad živimo u božanskoj Svesti, shvatamo da je on čista Samilost. Razlika je u nama. Ako živimo u sebi, Bog je sav Pravednost. Ako živimo u Bogu, onda je On čista Samilost.Pitanje: Koje je najviše pitanje koje učenik može postaviti svom Učitelju?
Šri Činmoj: To u potpunosti zavisi od razvijenosti tragaoca. Svako će Učitelju postaviti pitanje u skladu sa svojim standardom. Početnik će pitati Učitelja: „Kako da učinim svoj um mirnim i tihim? Moj um mi smeta i sprečava me da napredujem“. To je početničko pitanje u skladu sa njegovim napretkom. I onda, kad je neko vrlo, vrlo napredan, kad je na pragu ostvarenja, tražiće od Učitelja da mu kaže kada će dobiti svoje ostvarenje. Onaj ko je na samom pragu ostvarenja je postigao tako visok nivo da moli Učitelja da mu kaže kada će ostvariti Boga. A drugi će pitati Učitelja kako da učini um smirenim i tihim. Tako da to potpuno zavisi od standarda tragaoca.Pitanje: Da li kreativnost pomaže u pročišćavanju našeg vitalnog života tako što preusmerava energiju?
Šri Činmoj: To zavisi od toga šta stvaraš. Recimo da si umetnik i da si naslikao, recimo, patlidžan ili šargarepu ili olovku, to neće pročistiti tvoj život. Ali, ako nacrtaš moj portret, ako nacrtaš nešto što ima iza sebe ogroman duhovni značaj, to će ti sigurno pomoći. Ako nacrtaš nebo, onda će ti nebo dati osećaj prostranstva. Ako nacrtaš okean, onda će ti okean dati svest. Ako nacrtaš brod, brod će ti dati osećaj putovanja. Treba da vidiš simbol u osnovi stvari koju si nacrtao. Bez obzira koliko lepo nacrtaš šargarepu ili patlidžan ili paradajz, svest će ipak biti ograničena. Čak i ako je izuzetno lep, kuda te može odvesti paradajz? Opet, pogledaj kuda te može odvesti okean ili nebo. Tako da, treba da znati šta kreiraš. Tvorevina bi trebalo da bude prostrana, bezgranična, suptilna, tako da može da te ponese. Tek onda dobijaš prostor za pročišćenje svog života. U suprotnom, bićeš ograničen svojom vlastitom tvorevinom. Ako uđeš u okean, to te pročišćava. Ako uđeš u nebo, to te pročišćava. Ali, ako uđeš u svest šargarepe, to te neće pročistiti.Pitanje: Kako to, Guru, da nam tvoje pesme donose tako čudesne rezultate?
Šri Činmoj: Moje pesme donose čudesne rezultate zato što su moje pesme moja unutrašnja iskustva. Većinu iskustava dobijam od vas, tako da su one vaša stvarna iskustva. Ja svoja unutrašnja iskustva dobijam od vas, iz vaših visina, vaših patnji i iz vaše radosti. Vaša vlastita iskustva ja iznesem na površinu i iskoristim za celo čovečanstvo. Ona su nešto vaše što sam tajno ukrao. Vi ne znate kako da ih izrazite na sopstveni način, ali ja znam kako da ih izrazim. I tako, kad primite ili čujete moje pesme, vaša unutrašnja bića vas navedu da osetite da je to nešto što vam pripada, iako vaše spoljašnje biće nije toga svesno. Kad vam neko pokaže ili kaže o nečemu što je vaše, to vas neizmerno raduje. Vaš spoljašnji um nije toga svestan, ali vaša unutrašnja bića su toga potpuno svesna.Pitanje: Šta stvara osećaj nemira u svačijem životu?
Šri Činmoj: Šta stvara nemir? Nemir ukazuje na nezadovoljstvo onim što vidite i onim što imate i onim što jeste. A ako imamo duševni mir, šta god da imamo, šta god da jesmo, u šta god da izrastamo, to nam je dovoljno za danas. A sutra će nam Bog dati novu težnju, tako da možemo ići još više. Gde ima mira, tu zadovoljstvo neprestano raste i unutrašnja glad takođe raste. Ali, kad je prisutan nemir, osećaćemo da tu nema zadovoljstva. Zato to izgleda kao kad pomahnitali slon ide s jedne na drugu stranu.
Kako stičemo duševni mir? Duševni mir stičemo samo kad osećamo da postoji neki viši Autoritet koji misli na nas, koji nam pruža Svoju Ljubav, Svoju Brižnost. Ako osećamo da postoji neko ko je daleko iznad nas i ko misli na nas i pokazuje nam Brižnost, Samilost, Ljubav, Blagoslove, tek onda nemir nestaje.Pitanje: Kako možemo da održimo svoju snagu da redovno meditiramo?
Šri Činmoj: Samo misli na svoju hranu. Ti redovno hraniš svoje fizičko telo. Pošto ti je drago tvoje fizičko telo, jedeš svakog dana da bi živeo na Zemlji. Možeš voleti i svoju dušu. Ako voliš svoju dušu onda ćeš, naravno, hraniti svoju dušu molitvom i meditacijom. Ti želiš da ostaneš na fizičkom nivou; prema tome redovno jedeš. Ako želiš takođe da boraviš na unutrašnjem, suptilnom nivou, stvarnom Božjem nivou, onda je normalno da ćeš se moliti i meditirati. Ti zadovoljavaš svoje fizičko telo, pa moraš da zadovoljiš i dušu.Pitanje: Šta dolazi pre, jasnoća uma ili čistota srca?
Šri Činmoj: Ponekad one mogu da dođu zajedno. Um napravi deset koraka i srce napravi deset koraka i stignu zajedno. Ili se može dogoditi da srce napravi devet koraka, a um jedan korak. Um je voljan da bude jedno sa srcem. Ali ponekad srce stoji tačno pred umom, ali um se skriva. Tada ne mogu ići zajedno.
Vrlo često samo čistota srca može umu dati jasnoću, jer čistota srca ima u sebi mnogo više snage. To je kao sa majkom i detetom. Dete možda samo puzi, može da načini samo jedan korak. Ali majka može da načini devet koraka da se sastane sa detetom. Srce je u unutrašnjem svetu mnogo duhovnije i moćnije na svaki način. U spoljašnjem svetu je, međutim, um moćniji. On pobeđuje srce. Zemaljski um, ograničeni um, sumnjičavi um, komplikovani um, intelektualni um – oni prave probleme. Ali, u unutrašnjem svijetu je srce mnogo moćnije. Zato srce mora da se prbliži umu. Ili oboje moraju prići jedno drugom, ili jedno mora da priđe da spase ono drugo. Ovde srce dolazi da spase um. U većini slučajeva najpre mora da se pojavi čistota srca da bi donela jasnoću umu.Pitanje: Kako da povećam svoju sposobnost da prihvatim ljubav?
Šri Činmoj: Možeš povećati svoju sposobnost da prihvataš ljubav tako što ćeš davati ljubav drugima. Što više daješ, to više primaš. Pa ako si sposoban da daješ ljubav čovečanstvu, onda ćeš biti sposoban da primaš od čovečanstva. Proširiti sebe znači proširiti Boga. Ti širiš svoju vlastitu stvarnost unutar Božje Univerzalne Stvarnosti. Pa što više ljubavi daješ, to više dobijaš od čovečanstva a takođe i od Boga.
Prema tome, kada ti je nedostaje Bog, to je dobar znak, izuzetno dobar znak. Prvi korak je da ti On nedostaje. Ali, onda moraš da odeš jedan korak dalje i da se zapitaš da li je ta osoba koja ti nedostaje univerzalna. Ako osećaš da je On univerzalan, onda znaš da mora biti i ovde gde si ti. Zato ne plačeš za Njim. Nastojiš da Ga vidiš svuda oko sebe, pošto je On univerzalan. A ako hoćeš da Ga vidiš oko sebe, tvoja težnja mora da bude najsažnija.
Naš napredak potpuno zavisi od naše iskrenosti. Ja kod kuće provodim sate i sate u fotelji. Moja fotelja, međuim, nipošto neće ostvariti Boga pre tebe. Nemoguće! Možda odem u kuću nekog učenika jednom godišnje, možda mu nikad i ne dođem. Ali taj učenik će ostvariti Boga mnogo pre moje fotelje i drugih stvari koje ja koristim i koje imam oko sebe. Napredak u potpunosti zavisi od onoga što svesno želiš i od koga to tražiš. Moja fotelja ne želi svesno od mene Bogoostvarenje. Opet, i ti možeš da živiš hiljadama milja daleko od moje kuće, ali ako svesno kucaš na vrata moga srca, naravno da će tvoj napredak biti beskrajno brži od napretka nekog pojedinca koji stoji preda mnom i razgovara sa mnom, ali nema nikakvu težnju. Prema tome, napredak u potpunosti zavisi od unutrašnje neophodnosti, unutrašnjeg vapaja i od toga koliko snažno ti je ptreban duhovni Učitelj.Pitanje: Da li je Božanska Majka udata za Boga?
Šri Činmoj: Svi oni koji su prihvatili duhovni život su u braku sa Bogom. Nisu samo žene, kao što je Sveta Tereza, udate za Boga. Svi, svi, svi oni koji su prihvatili Boga za svog Učitelja, svi oni koji se mole Bogu, su u braku s Bogom. Ovde brak znači jedinstvo. Brak nije samo jedinstvo između dva ljudska bića, između muškarca i žene, to je jedinstvo između Boga i čoveka, jedinstvo između Tvorca i tvorevine. Mi smo svi Božije tvorevine. Tvorevine i Tvorac postaju jedno snagom ljubavi.Pitanje: Šta misliš pod tim kad kažeš Univerzalna Stvarnost?
Šri Činmoj: Univerzalna Stvarnost je stvarnost koja ne može da se vidi ili oseti u beskonačno maloj meri. Ne možeš uzeti deo Univerzalne Stvarnosti, to nije nešto što se može razlomiti na više delova. Ne može se od Postojanja odvojiti neki deo. Univerzalna Stvarnost znači Stvarnost od koje se ništa ne može izuzeti. Ona je cela, kompletna, neograničena. Univerzalna Stvarnost označava Stvarnost koja je došla iz Transcendentalne Vizije Svevišnjeg.Transcendentalna Vizija i Univerzalna Stvarnost su jedno. Ne mogu se razdvojiti. Transcendentalna Vizija Svevišnjeg je univerzalna. Tvorac je odozgo sišao dole i onda je On postao univerzum.Pitanje: Šta govore pesme ptica?
Šri Činmoj: Pesme ptica nam govore da nema smrti. Ptice lete nebom. Nebo označava Beskonačnost. Ako neko boravi u Beskonačnosti, kako onda može biti bilo kakve smrti? Tako da pesme ptica uvek objavljuju Besmrtnost duše.Pitanje: Šta je vrtoglavica, osećaj da mi se vrti koji se ponekad pojavi u meditaciji?
Šri Činmoj: To je tvoja fizička slabost. Moraš da piješ više sokova, više mleka, nisi fizički snažan. Ako kuća nije u dobrom stanju, stanari ne mogu da ostanu u njoj. Ovde je stanar duša. Tvoja duša se moli u tebi. Ako tvoje telo nije snažno, kako ćeš onda dobro meditirati? Ako kuća nije u dobrom stanju, stanar se neće osećati dobro u toj kući. Stanar će se uvek osećati nelagodno, uznemireno, bolesno. I zato te ovde, u tvom slučaju, molim da ojačaš svoje telo.Pitanje: Zašto ponekad osećam da je veoma teško živeti u srcu?
Šri Činmoj: Ti živiš u srcu. Ali, svima koji teže je ponekad teško da sve vreme borave u srcu. Da su svi stalno u srcu, onda bi sve postalo savršeno. Sad je pitanje zašto ne živiš stalno u srcu? Ponekad se družiš sa ljudima koji su mentalnog tipa. Kad se baviš mušterijama, kolegama, rođacima, oni možda uopšte nisu duhovni. I tada te zarobe njihove misli, njihove ideje. Oni žive na mentalnom nivou, pa je normalno da te oni napadaju na mentalnom nivou i ti se tu zaglaviš. Nisi u stanju da ostaneš u svom srcu. U stvari, ti ostaneš u srcu, ali nisi svestan svog prisustva u srcu. Tako da što budeš svesniji svog prisustva u srcu, što budeš svesniji svoje svesti-srca, tim pre će se tvoj um predati tvom srcu. Ako si svestan svoje svesti koja se nalazi u srcu, onda će tvoj um morati da se preda srcu.Pitanje: Da li stvarno žanjemo ono što smo posejali, iz svake misli, svakog postupka?
Šri Činmoj: Šta posejemo, to ćemo i požnjeti. To je istina. Ali u isto vreme, ako se moliš Bogu, ako meditiraš na Boga, onda Božija Samilost može poništiti tvoje greške. Kad se moliš i meditiraš, moć tvoje molitve i moć tvoje meditacije mogu poništiti loše sile koje dolaze iz tvojih loših misli. Znači, istina je: ako uradiš nešto loše, ako dodirneš vatru, naravno da ćeš opeći prste. Ali u isto vreme, postojaće neka zaštitnička sila koja će te sprečiti da dodirneš vatru.
Ako neko dete ode i udari drugo dete, ono zna da će to dete doći i uzvratiti mu udarac. I šta će uraditi? Odmah će otići kod svog oca. Otac je jači i zaštitiće dete. U ovom slučaju, Otac je Svevišnji. Ako se družiš sa neznanjem i ako neznanje poželi da te uništi, pa ako onda otrčiš Ocu pre nego što te neznanje uništi, Otac će ti ukazati Svoju najvišu Samilost i spašće te od neznanja. Sve zavisi od toga koliko Samilosti možeš da primiš od Svevišnjeg.Pitanje: Kako možemo da vidimo da li dovoljno napredujemo?
Šri Činmoj: Kad dovoljno napredujete, bićete u stanju da to znate jednostavno iz činjenice da stalno imate unutrašnju radost. Takođe, nećete biti uznemireni rezultatima svojih dela. Pretpostavimo da se uključite u određeni projekat, neku akciju i poželite da vamona donese zadovoljavajući rezultat. Ako niste dovoljno napredovali, onda ćete se osećati jadno ako rezultat bude neuspeh. Ali, ako rezultat bude neuspeh a vi ipak zadržite vedrinu, znaćete da ste napredovali. Pridavali ste najveću pažnju toj akciji, uradili ste je na božanski način, ali nema dobrih rezultata. Ako vam rezultat stvara probleme, ako vas neuspeh uznemirava, onda niste napredovali. Ali ako ste stvarno napredovali, istinski napredovali, onda vas rezultati nikada neće uznemiriti. Ako je sve dobro, ako je uspešno, onda je sve u redu. Ako je. neuspešno, to vas to uopšte ne uznemirava; uvek će postojati slatki, slatki osećaj zadovoljstva unutar vašeg srca.Pitanje: Da li je naš napredak sporiji ako nam nedostaješ kad negde odeš?
Šri Činmoj: Ovom pitanju se može pristupiti na različite načine. Ako ti neko nedostaje, naravno da ćeš pokušati da dovedeš tu osobu u svoju svest. Ja ti nedostajem, tako da nastojiš da prizoveš moje prisustvo. Nedostaje ti Svevišnji, pa prizivaš Prisustvo Svevišnjeg. Ti si iskren tragalac, tako da ti sigurno Svevišnji nedostaje. Postao si iskren tragalac upravo zbog toga što ti nedostaje Svevišnji.
Kada ti nedostaje Bog, ti osećaš da je On vrlo daleko, na Nebu. Pošto Ga ne vidiš, osećaš da je On tamo negde, na nekom drugom mestu, negde drugde. I naravno da ti nedostaje. Ali, tvoja molitva i tvoja meditacija će ti jednog dana reći da je On svuda, svuda. Onda ćeš reći: „Ako je On svuda, zašto Ga ne vidim? To znači da moja molitva mora biti snažnija. Moja molitva, moja meditacija je iskrena, ali može biti snažnija. Sad je snažna, sutra će biti snažnija, prekosutra će biti najsnažnija. Pa kada moja molitva i meditacija postanu snažne, snažnije, najsnažnije, tada ću moći da vidim Boga“. To je kao kod tvoje djece. Ona sad uče i ide im dobro. Ali, čak i ako se jako potrude, neće moći da završe fakultet za još dvadeset pet godina. I ovde, isto tako, moraš da se krajnje duševno moliš i meditiraš mnogo godina da bi video Boga.Pitanje: Zašto sam tužna kad vidim nešto lepo?
Šri Činmoj: Postoje dva razloga. Jedan razlog je što vital istupi i postane ljubomoran. Pošto ti nisi lepa kao ona druga osoba ili neka stvar, naravno da postaneš ljubomorna i ta ljubomora se izražava kao tuga. Postoji i drugi razlog, duhovni razlog, zašto postaješ tužna kad vidiš nešto stvarno lepo. To je tvoj vlastiti unutrašnji vapaj, vapaj tvog srca da postaneš stvarno lepa, da postaneš jedno sa lepotom te određene stvari. I tada tuga koju osećaš nije prava tuga, to nije vitalna tuga. To je psihička tuga koja je najčistije jedinstvo. Psihička tuga za Bogom, za Istinom, za Svetlošću, izuzetno je dobra. Pa ako si u duhovnoj svesti i ako se osećaš tugu, to znači da tvoj unutrašnji vapaj želi da uspostavi jedinstvo sa lepotom koju posmatraš. Ali ako si u nižoj svesti, vitalnoj svesti, onda je ljubomora ta koja se u tebi izražava kao tuga.Pitanje: Kako da umirim svoj nemirni um u toku meditacije?
Šri Činmoj: U toku meditacije, molim te oseti da nisi telo, ni um, već da si duša. Neprestano misleći na um, samo stvaraš probleme. Um te ne sluša. Ako neprestano misliš na um, onda ga se nikad nećeš rešiti, nikad te neće napustiti. Ali, ako misliš na nešto što nije um, na nešto što ne zahteva um i što, u isto vreme, ima beskonačno veću sposobnost prosvetljenja od uma, moći ćeš da se izdigneš iznad uma. A šta je to što je beskonačno uzvišenije i moćnije od uma? To je duša. Dakle, dok se budeš molio i meditirao, molim te da osetiš da nisi telo, već da si duša, koja otelovljuje bezgraničnu svetlost. Molim te da tokom meditacije svesno prizoveš dušu ili da osetiš da postaješ duša. Ne obraćaj pažnju na um, već obrati svu pažnju na dušu, a to je on što ti večno jesi.Pitanje: Zbog čega drhtim kad pišem priče o tebi?
Šri Činmoj: Kad pišeš priče, tvoj fizički um oseća strahopoštovanje. Ti osećaš: „Guru je tako izuzetan, tako sveobuhvatan, kako da pišem o njemu? Bez obzira šta napišem, neće biti adekvatno“. Ali, to je sve u fizičkom umu. Kad postaneš jedno sa mnom pomoću svoje težnje i ljubavi srca, pomoću svoje posvećenosti i predanosti, tada osećaš neko unutrašnje ushićenje, unutrašnju radost, unutrašnju ekstazu dok pišeš o meni. Zato, ako ponudiš ljubav, posvećenost i predanost kad počneš da pišeš, ti uživaš u unutrašnjoj ekstazi. Ali, kad unutrašnja ekstaza preplavi celo tvoje biće, to ponekad prevazilazi kapacitet fizičkog okvira da sve to apsorbuje. Ne možeš sve to da uskladištiš; zato se treseš u ovoj unutrašnjoj ekstazi. To je vrlo dobro iskustvo.
Kad nisi u visokoj svesti dok pišeš, tvoj um zna moju visinu i moju dubinu; pa se pojavi neka vrsta strahopoštovanja. Ali, ono što ti doživljavaš kad si u duševnoj svesti je božanska ekstaza, ona se izražava u fizičkom biću i učini da celo telo drhti.Pitanje: Šta izaziva čudan osećaj u srcu koji se javlja u toku meditacije?
Šri Činmoj: Taj čudan osećaj nije ništa drugo već otvaranje srčanog centra. Srcu može biti potrebno nekoliko meseci ili nekoliko godina ili mnogo, mnogo godina da se otvori, ali kad kad imaš taj čudni osećaj štrecanja, to označava unutrašnje otvaranje centra u srcu. Šta dovodi do tog osećaja? Tvoja unutrašnja težnja. Kad imaš intenzivnu težnju, imaćeš takav osećaj u srcu. To je vrlo dobro. Međutim, taj osećaj koji imaš nije u fizičkom srcu, on je unutar duhovnog srca. Pa kad imaš taj čudan osećaj, to je znak ogromnog napretka.Pitanje: Možeš li nam kažeš nešto o prvoj životinji koja se razvila u ljudsko biće?
Šri Činmoj: Po našoj tradicionalnoj indijskoj mitologiji, postojalo je deset manifestacija, ispoljavanja Višnua. U životinjskom svetu jedna od manifestacija je bio bik. Bik je bio životinja u kojoj je Gospod Višnu izrazio svoje Božansku prirodu. Ali, to je po tradiciji. Iz mog unutrašnjeg iskustva, želim da kažem da je lav bio prvi koji je ušao u ljudsko područje. Lav predstavlja božansku Pobedu; božanska sila je ta koja je delovala u lavu i kroz njega da bi dovela životinjsku svest u ljudsku svest. To je bila velika pobeda za životinjsko carstvo da stupi u ljudsko carstvo; i to je bila velika pobeda za ljudsko carstvo da dobije stvorenje iz životinjskog carstva koje će doći i pridružiti se ljudskom životu.
Božanska sila koja se otelotvorila na dinamičan i najmoćniji način može se videti u lavu. Čak i sada, kad lav zariče, on izražava božansko, moć i dinamizam da pobedi neznanje. Kako se može pobediti neznanje? Neznanje se može pobediti samo tako što ćemo se izdići iznad neznanja, iznad granica u kojima se trenutno nalazimo. Lav je morao da prevaziđe ograničenja životinjske svesti uz pomoć neke više sile i ta sila je bila božanska Milost. Božanska Milost je ušla u lava i dovela ga u ljudsko carstvo.
Prema tome, iz mog sopstvenog duhovnog iskustva, želim da kažem da je lav bio prva životinja koja je ušla u ljudsko carstvo. Ali po indijskoj mitologiji, to je bio bik, kroz Gospoda Višnua.Pitanje: Kako mogu da proširim svoju ljubav na čovečanstvo?
Šri Činmoj: Možeš da proširiš ljubav na ljude pod uslovom da si u stanju da stalno u njima vidiš svog Voljenog. Tvoj Voljeni je Svevišnji. Ako vidiš Svevišnjeg u njima, onda ćeš sve učiniti za njih. Ako u nečemu vidiš lepotu, onda ćeš to i dotaći. Ako ne vidiš lepotu, ako vidiš tamu i ružnoću, nećeš to doticati. Dakle, samo ako vidiš Božije Prisustvo u čovečanstvu, volećeš čovečanstvo. Treba da vidiš nešto božansko, jedino ćeš ga tako voleti. Ako si u stanju da vidiš Voljenog Svevišnjeg u svakom ljudskom biću, onda ćeš automatski gajiti ljubav i poštovanje prema čovečanstvu.
To je kao sa cvetom. Stalo ti je do cveta zato što cvet ima miris i lepotu. A da u njemu nema lepote, da nema mirisa, onda ti se cvet ne bi ni dopadao. Bog je miris i lepota. Pa ako voliš miris i lepotu, naravno da će ti se sviđati cvet, čovečanstvo.
Bog Ljubav je u svemu što vidimo. Ako volimo Boga, a mi Ga volimo zato što je On sav Ljubav, onda ćemo takođe voleti sve što je On stvorio. On je nesmnjivo unatar Svoje tvorevine baš zato što je svuda, što je sveprisutan. Prema tome, ako možeš da voliš Boga - Ljubav, onda ćeš automatski uvećati svoju ljubav prema svemu. Bog Ljubav grli sve i On je u svemu. Pa ako ti je stalo do Izvora, do Tvorca, onda ti je automatski stalo i do tvorevine.Pitanje: Kako da savladamo svoju ravnodušnost prema nedostatku težnje?
Šri Činmoj: Ravnodušnost nije ispravna stvar. Ne bi trebalo da budemo ravnodušni ni prema čemu. Trebalo bi da na ispravan način uvažimo sve i svakoga u skladu sa Božijom unutrašnjom Voljom u nama. Pravi problem nije ravnodušnost, već nedostatak težnje. Kako da više cenite težnju? Možete je više ceniti samo ako znate šta težnja može da vam pruži. Uvek nastojte da vidite cilj u sebi. Vi ugledate neku voćku. Znate da ćete biti srećni samo ako pojedete tu voćku. Probajte, dakle, da osetite da je težnja ta voćka, ali ona će vam pružiti radost samo ako je pojedete. Treba da težite svakog dana, svakog dana. I onda će rezultat koji ćete postići biti ostvarenje.
Znači, moći ćete da cenite težnju u potpunosti ukoliko ste svesni da vam težnja daje ostvarenje, da vam težnja daje vrhunsko zadovoljstvo. Ako znate šta je krajnji rezultat toga što radite, neće vam nedostajati težnja. Vi gubite težnju zato ne pamtite stalno šta težnja može da uradi za vas. Ljudi se mole dva dana, dva meseca, dve godine i onda potpuno zaborave na cilj. Ali, to nije dovoljno. Treba da se molite dvadeset godina. Kad koristite plinski šporet, morate da okrenete regulator do određene tačke da bi se plamen upalio. Ukoliko regulator okrenete samo malo i ne nastavite dalje, plamen se uopšte neće pojaviti. I ovde je isto tako: vaša težnja mora doći do određene tačke, jedino tako će vam dati ostvarenje.
Težnja postane monotona nakon nekoliko godina. Umesto da se penju na drvo, ljudi počnu da silaze. Dakle, ono što morate da uradite je da osetite šta će vam težnja doneti. Ako pogledate šta je to što dolazi nakon težnje, a to je ostvarenje, onda je prirodno da ćete poželeti da se potpuno pripremite, napunite energijom, preplavite sebe težnjom. Zato uvek gledajte korak naped, gledajte jedan korak dalje, na ostvarenje. Onda vam neće nedostajati težnja. Bićete preplavljeni težnjom.Pitanje: Kako da uvek vidim svog Učitelja kao dijamant mog srca?
Šri Činmoj: Možeš uvek da vidiš svog Učitelja kao dijamant svog srca ukoliko uvek budeš stremila neprestanoj, svesnoj, bezuslovnoj predanosti njegovoj volji. Ne bi trebalo da postoji tvoja individualna volja, nikakava tvoja lična volja. Da njemu udovoljiš na njegov način, u svakom trenutku, trebalo bi da bude tvoj cilj. Kad sve radiš bezuslovno, na njegov način, neprestano, bezrezervno, radosno, uvek možeš postići da Učitelj bude dijamant u tvom srcu. Snagom svoje neprestane predanosti i stalne voljnosti da udovoljiš Učitelju na njegov način, Učitelj će biti dijamant tvog srca.Pitanje: Da li mogu kumovi da molitvom i meditacijom uvećaju duhovnost svojih kumića?
Šri Činmoj: Naravno, ne samo kumovi, već svako može da uveća nečiju duhovnost molitvom i meditacijom. A ako se radi o kumovima, to znači da su oni već preuzeli neku odgovornost za svoje kumiće. Zato je prirodno da će se njihove molitve ispuniti, pod uslovom da su iskrene. Kad je neko već povezan s nekim i ako želi da služi toj osobi, prirodno je da će ta povezanost uvećati sposobnost služenja. Uvek ćete se truditi da date više svetlosti osobi koju volite. Pošto kumovi definitivno vole svoje kumiće, njihova vlastita duhovna praksa će, bez greške, uvećati duhovnost njihovih kumića. To ne samo da je moguće, već je i neizbežno.Pitanje: Dok putujem ne mogu redovno da meditiram. Koliko je to za mene važno?
Šri Činmoj: I dok putuješ ti možeš redovno da meditiraš ako to želiš. Duhovnost, meditacija, je podjednako važna kao i tvoj životni dah. Znaš da ćeš umreti ako ne budeš disao. Isto tako, u duhovnom svetu, u svetu duša, ako ne meditiraš, postaješ mrtva duša.
Ne možeš da živiš od onoga što si juče jeo. Samo zato što si jeo juče, ne možeš da kažeš da ne treba da jedeš danas. Ne. Jeo si juče i to ti je dalo snagu, a danas ponovo moraš da jedeš. Redovnost je od najvećeg značaja. Ako u svemu budeš redovan, ako svakog dana budeš svesno meditirao, brzo ćeš napredovati. Ali, ako nema svesnog napora, ne možeš brzo da napreduješ. Znači, dok si na putu, postaraj se da možeš redovno da meditiraš. Bez redovnosti ne možeš postići ništa trajno. Pre nego što uđeš u avion, vrlo lako možeš da meditiraš pet minuta. Ako moraš da budeš na aerodromu u određeno vreme, onda, pre nego što kreneš, meditiraj pola sata kod kuće. Ili, ako odeš na aerodrom ranije, možeš tamo da meditiraš. Ili, kad uđeš u avion, pre nego što dođu putnici, možeš da meditiraš. Sve se može kad se hoće. Zato te molim da to radiš.Pitanje: Kako se može prevazići potreba za naklonošću i divljenjem?
Šri Činmoj: Potreba za naklonošću nije loša, ali potreba za divljenjem stvara probleme. Svima nam je potrebna naklonost od Boga, naklonost od onih koji su nam dragi. Upravo nas to uzajamno davanje naklonosti održava u životu. Bez majčine naklonosti, ne možemo da živimo. Ali, lako možemo da živimo bez divljenja. Nedostatak naklonosti od onih koji su nam dragi je, jednostavno, smrt. Međutim, nije važno ako nam se neko ne divi. Naklonost spada u istu kategoriju kao i ljubav. Divljenje je drugačije. Kad nam se dive, može se dogoditi da naš ego istupi i da nas uništi. A kad nam ukazuju naklonost i kad smo voljeni, naše božanske osobine se uvećavaju. Znači, kad dobijaš naklonost i ljubav, ne moraš da brineš. Ali, kad dobijaš divljenje, moraš da budeš oprezan.
Ako želiš da pobediš svoju potrebu za divljenjem, treba da osetiš da je divljenje kratkotrajno. Takođe treba da znaš da ti se ljudi koji, koji ti se danas dive, možda ne dive iskreno. Oni ti se dive jedino iz svojih vlastitih pobuda. Ili, moraš da osetiš da te to divljenje nikuda ne vodi, da ono samo uvećava tvoj ego. Ali, ako od nekoga dobijaš iskrenu ljubav, iskrenu naklonost, onda se tvoje srce širi, tvoja radost raste. Tako ne moraš da se trudiš da to prevaziđeš.Pitanje: Da li put do spoznaje Boga vodi kroz Dualnost ili Ne-dualnost?
Šri Činmoj: Postoje dva načina. Tvorac je počeo sa jednim: Bog Tišina, Braman. Zatim je iz Tišine došao u Zvuk. U Tišini je naša spoznaja. Kad spoznamo Boga, Bog Tišina je taj kog spoznajemo. I opet, Bog Zvuk je takođe onaj kog možemo spoznati. Kad spoznamo Boga kao Tišinu, to je tada Ne-dualnost. Ali kad spoznamo Boga kao Zvuk, tada je to Dualnost. Bog na Njegovoj najvećoj Visini, neotkriveni Bog, je jedno. Ali kad taj Jedan želi da se otkrije, to ne znači da mora sići, ne. On može sebe da otkrije na istom nivou. Bog može da ostane na vrhu drveta i onda se mi penjemo ka Njemu da uberemo voće. Opet, ako to On želi, Bog se može spustiti sa drveta i ući u svet mnogostrukosti. Kad On boravi na vrhu drveta, to zovemo Ne-dualnost. Kad siđe dole da podeli plodove, to zovemo Dualnost.
Tišina i Zvuk idu zajedno. Ako spoznamo aspekt Tišine, vidimo stvarnost kao Ne-dualnost. Ali, ako spoznamo aspekt Zvuka, onda je tu Dualnost, zato što je ispoljavanje mnogostrukost. Čim drvo dobije jednu granu, ono postaje dualno. Potom, kad ima mnogo grana i listova, ono ulazi u mnoštvo. Pre nego što se pokaže, Sopstvo se izražava kao Tišina, kao Ne-dualnost. Međutim, kad nam postane vidljivo, njegova stvarnost u vidu Tišine ne nestaje. Jedino ga mi tada vidimo kao dualnost ili mnogostrukost. Ali, svoju unutrašnja Stvarnost u vidu Tišine ono zadržava.
Prema tome, kad želite da spoznate Boga kao Tišinu, On je Ne-dualnost. Ali kad želite da spoznate Boga kao Zvuk, On je tada Dualnost. Na polju stvaralaštva, na polju ispoljavanja, Bog je mnoštvo. Ali na polju ostvarenja, On je Jedno. U Univerzalnoj Svesti, Bog je mnoštvo. U Transcendentalnoj Svesti, Bog je jedno. Ako želite da Ga spoznate kao Jedno, On je spreman. Tada ćete Ga videti kao Visinu. Ako Ga vidite da širi Njegove Ruke, On tada postaje mnoštvo. Ali On je jedan te isti Bog.Pitanje: Kako mogu da znam Božiju Volju u svom svakodevnom životu?
Šri Činmoj: Moći ćeš da znaš šta je Božja Volja u tvom svakodnevnom životu ako svako jutro budeš nudio Bogu najveću moguću zahvalnost za sve ono što je On učinio za tebe. Kad ponudiš svoje srce zahvalnosti, ono se proširuje, a dok se širi, ono postaje jedno sa Božijom Univerzalnom Stvarnošću. Srce Zahvalnosti pupi kao cvet. Kad cvet sasvim procveta, ceniš ga i diviš mu se. I u tvom slučaju, kad tvoje srce zahvalnosti cveta, Bog je zadovoljan. Zato, ako ponudiš zahvalnost Bogu za ono što je On već učinio za tebe, naravno da će Božija Volja delovati u tebi i pomoću tebe. Rano ujutro, pre nego što počneš da meditiraš ili da radiš bilo šta drugo, ponudi zahvalnost u što većoj meri; ponudi suze zahvalnosti iz dubine svoje duše zato što si postao to što si sada. Ako to učiniš, postaćeš mnogo bolji nego što si sada. Dakle, zahvalnost će moći da te natera da osetiš šta je Božja Volja. Božja Volja će delovati u tebi i kroz tebe i Bog će sve učiniti u tebi i kroz tebe i za teb, ako ponudiš zahvalnost.Pitanje: Koji je najbočlji način da se prevaziđu negativne sile?
Šri Činmoj: Negativne sile se mogu najbolje prevazići jednostavno tako što ćemo postati svesniji pozitivnih sila. Ako želite da pobedite tamu, upotrebite snagu svoje svetlosti. Postoje dve sobe. Jedna soba je puna svetlosti, a druga je puna tame. Ako želite da prevaziđete bilo šta negativno ili razarujuće, onda ne idite u tu sobu. Idite u onu u kojoj je pozitivan aspekt života, u kojoj su Svetlost, Mir i Blaženstvo. Idite u sobu u kojoj su pozitivne osobine. Zatim se potrudite da upijete sve te pozitivne osobine. Kad budete preplavljeni pozitivnim osobinama, onda možete da uđete u sobu sa negativnim silama.
Stoga, ne obraćajte pažnju na negativne sile. Obraćajte pažnju samo na pozitivne sile, pozitivne sile, pozitivne sile. Neka pozitivne sile postanu izuzetno moćne u vašem životu; onda ćete biti u stanju da prevaziđete negativne sile. Ali, ako na početku počnete da obraćate pažnju na negativne sile, bićete uništeni.Pitanje: Kakav je naš odnos prema biljnom carstvu u našem životu težnje?
Šri Činmoj: Naš odnos prema biljnom carstvu trebalo bi da bude izuzetno sladak. Biljno carstvo ima pravu težnju. Mi ne vidimo seme; ono je pod zemljom. Ali kad vidimo izdanak, vidimo kako on teži da postane drvo i kako onda teži da procveta. Indijski naučnik J.C. Bose je otkrio kako se biljke svađaju i bore za svoje vlastito postojanje. Ali mi se ovde bavimo njihovom težnjom.
Odnos između biljnog carstva i našeg vlastitog postojanja je izuzetno važan, izuzetno dubok, izuzetno blizak. Prvo si dete. Pošto si dete, težiš da budeš fizički snažan, visok. Ti si seme koje se razvija u izdanak. Onda postaneš tinejdžer i tad sanjaš da postaneš drvo, duhovno drvo. Tako da postoji dete u tebi, duša, koja teži da postane duhovno banjan drvo. Život biljaka i život ljudi su kao dva brata. Jedan ljudski brat i jedan biljni brat su ovde zajedno. Tvoj biljni brat te podseća na tvoju težnju. Tvoj biljni brat raste naviše da dosegne nebo i to pomaže tebi da uvećaš svoju sopstvenu težnju. To te navodi da osetiš da i ti moraš da izrasteš u božansko da bi dosegao najviše.Pitanje: Ako je nečiji mozak oštećen ili senilan, da li ipak može da napreduje duhovno?
Šri Činmoj: Duhovni napredak ne zavisi od fizičke sposobnosti ili nesposobnosti. Neko može da napreduje i dok umire. Došao je njegov čas, njegov život se završava, ali on još uvek ima unutrašnju težnju, postoji neki unutrašnji vapaj. I taj unutrašnji vapaj mu može doneti napredak. A sa druge strane, duhovno može da napreduje čak i neko ko je tek napustio telo, pod uslovom da je održao vezu sa Majkom Zemljom.
Jedna stvar se zove svesni napredak, a druga se zove nesvesni napredak. Ako je mozak oštećen, naš fizički um neće znati da li napredujemo. Kad je mozak oštećen, ne možemo svesno da napredujemo, ali postoji nesvesni napredak, zato što unutrašnje srce ne zavisi od mozga. Jedino što fizički um neće moći da zna koliko je napredovalo unutrašnje srce u fizičkom telu. Napredak uvek možemo da opazimo našim unutrašnjim okom. Svojim ljudskim očima mi ne vidimo napredak, čak i kad je sa mozgom sve u redu. Ali, naše unutrašnje oko nam neprestano pokazuje napredak koji smo ostvarili u svakoj inkarnaciji, ma koliko da naše telo pati.
Prema tome, ako postoji unutrašnji vapaj, onda mora biti nekog napretka. Oštećenje mozga ili senilnost ne mogu stati na put unutrašnjem napretku. Spoljašnji napredak može biti ograničen zbog oštećenja mozga; kako bismo tad mogli da očekujemo bilo kakav napredak u spoljašnjem životu? Ali, u unutrašnjem životu, dok god smo na Zemlji, možemo napredovati ako postoji intenzivan unutrašnji vapaj, koji uopšte ne zavisi od mozga.Pitanje: Zbog čega ponekad ne mogu da te vidim jasno iznutra kad meditiram na tebe?
Šri Činmoj: Ponekad ne možeš da me vidiš jasno zato što tvoja meditacija nije visoka. To je kao da nešto kuvaš. Ako je neko običan kuvar, onda jednog dana kuva dobro, a drugog dana ne, jer nije neki stručnjak. Ali kad ta ista osoba postane stručnjak, onda svakog dana kuva izuzetno dobro. U početku neko možda ne pleše dobro, koraci su pogrešni. I onda, nekoliko meseci kasnije, ponekad pleše savršeno, ponekad mu ne ide dobro. Ali dođe vreme kad postane odličan plesač i uvek dobro pleše. I ovde je isto tako, kad se u kontinuitetu moliš i meditiraš, postaneš stručnjek. Onda ćeš me uvek videti jasno.
Malo dete može da puzi, ali njegov cilj je da ustane i hoda. Trenutno može da ustane na trenutak, pa onda padne. Ali, ono zna da mu je cilj da ustane i prohoda. Tvoj cilj je da me jasno vidiš sve vreme; to je tvoj cilj. Kao dete koje želi da ustane i hoda, ako ti je cilj jasan, onda ćeš i ti sigurno dosegnuti svoj cilj.Pitanje: Koje osobine stičemo iz biljnog carstva?
Šri Činmoj: Stičemo težnju da rastemo visoko, više, najviše, da dosegnemo nebo, a takođe možemo da steknemo i strpljenje. Biljka želi da izraste u drvo, ali ne može da izraste preko noći. Za to je potrebno strpljenje. Naša namera je da dosegnemo najviši cilj. Ovo stremljenje za najvišim možemo naučiti od biljnog carstva. Tako da ove dve vrhunske osobine, težnju da se dosegne najviše i strpljenje da se čeka na Božji Čas, mi učimo od biljnog carstva.Pitanje: Ako se duša razvija iz svesti stene, da li postoje mrtve stene?
Šri Činmoj: Sve ima dušu. Ako je došlo vreme da duša evoluira, onda će biti zamenjena. Ništa ne ostaje bez duše. Duša je kao stanar u kući. Recimo da je ovo tvoja kuća. Ako si prerastao ovu kuću ili ako si postao vrlo bogat, poželiš da živiš u boljoj kući. Ideš u drugu kuću. I sad, jadan ja, moram imati kuću koja se uklapa u moju finansijsku situaciju. Tako da ja dođem ovde, jer sebi ne mogu da priuštim bolje. Ovde je težnja kao novac. Ako neka duša teži moćnije od neke druge duše, ona odlazi više. Onda druga duša, potpuno sirova, početnička duša, dođe da zauzme njeno mesto. Znači, sve kuće moraju biti popunjene dušama. Ništa ne ostaje nezauzeto dušom. Kad naša duša uznapreduje iz sveta stene, ta stena neće ostati mrtva. Druga duša će ući u stenu. Bog u svakom trenutku stvara milione duša. Pa će tu određenu stenu zauzeti neka druga duša.Pitanje: Koji je najbolji način da osetim da sam instrument Svevišnjeg?
Šri Činmoj: Najbolji način da osetiš da si instrument Svevišnjeg je da osećaš da nema druge stvarnosti osim Svevišnjeg. To je prvi korak. Zatim moraš da osetiš da ti možeš da živiš bez Boga, da ti možeš da živiš bez samog sebe, ali Bog ne može da živi bez tebe. Dete se sakriva. Pretvara se da može da živi bez majke, ali dok se pretvara, gleda okolo da li majka dolazi da ga pronađe. U jednu ruku, ono se pretvara da mu majka nije potrebna i zato se sakriva. U drugu ruku ono čeka i gleda oko sebe da vidi da li majka zaista dolazi da ga pronađe. To isto dete, kad odraste u mladića, čini da majka oseti i da on sam oseti da mu majka u stvari nije potrebna. Može da živi sasvim sam. Ide u neku školu i nije u kontaktu sa majkom. Ali, majčino srce je uvek sa sinom. Sin oseća da je majci potreban bez obzira da li je ona njemu potrebna ili nije.
Prema tome, ako možeš da navedeš sebe da osećaš da si potreban Bogu, bez obzira da li je Bog potreban tebi ili ne, onda je tvoj problem rešen. Nije u pitanju tvoj ljudski ego koji kaže: „Ja sam veoma veliki. Meni nije potreban Bog, već sam ja potreban Bogu“. Ne. Baš zato što Bog ima toliko znanja i mudrosti, ti si mu potreban. Baš zato što je On Tvorac, On je svestan Svoje Tvorevine. Ja nisam Tvorac, i zato ja mogu da zaboravim. Onaj ko stoji niže ponekad oseća da je ponižavajuće da ide onom ko stoji više, jer oseća da će izgubiti svoju individualnost. Ali, onaj superiorniji zna da onaj inferiorni nije neka druga stvarnost.
Majušna kapljica možda oseća da nema nikakve veze sa okeanom. Ako se pomeša sa okeanom, oseća da će je okean progutati. Da neće više postojati. Okean, međutim, zna da se sastoji od bezbrojnih kapljica; i kako onda okean može da isključi kapljicu? Samo zahvaljujući bezbrojnim kapljicama je postao okean. Ali mala kapljica želi da održi svoju individualnost tako što ostaje izdvojena. „Ako se pomešam sa okeanom, onda ću se potpuno izgubiti. Najbolje je da ostanem izdvojena.“ Međutim, ako si iskren, osetićeš da si Božiji, kao i to da si ti potrebniji Njemu, zato što je On svestan na koji način je tvoje postojanje deo Njegovog postojanja, bez obzira da li si ti toga svestan ili ne.Pitanje: Šta će se dogoditi sa tobom kad napustiš telo?
Šri Činmoj: Kad ja napustim telo, otići ću u svet duša i uživati u odmoru. I odande, isto kao i odavde, neću dozvoliti iskrenim učenicima da se sprijatelje sa neznanjem, da se mešaju sa neznanjem. Ovde, u dnu drveta, ja vas molim da se ne družite sa neznanjem. Tamo ću sedeti da najvišoj grani drveta Večnog Života i vikaću odozgo. Kao što galamim na vas iz podnožja drveta da ne radite pogrešne stvari, i odande ću raditi istu stvar, samo što ću promeniti mesto odakle to radim.Pitanje: Kako da otkrijemo i da razvijemo svoje božanske osobine?
Šri Činmoj: Ti možeš da otkriješ svoje božanske osobine tako što ćeš kopati duboko u sebi. Kao što rudar kopa i nešto nađe i ti možeš kopaš. Kopanje ovde znači tvoj unutrašnji vapaj. Kad vapiš, ti ulaziš duboko unutra. I možeš da razviješ svoje božanske osobine tako što ćeš vapiti neprestano. Da bi otkrio svoje božanske osobine, treba neprestano da plačeš za tim. I onda ćeš, kad neprestano budeš iznutra vapio, automatski razviti sve svoje božanske osobine. Svaki put kad zavapiš, ti kopaš duboko unutra; a kad kopaš duboko unutra, razvijaš unutrašnje božanske osobine. Znači, u svakom trenutku, molim te, razmišljaj o instrumentu koji kopa unutar tebe. To je tvoja težnja. Baš kao što rudar koristi svoje alate da kopa zemlju, i tebi je potreban neprestan unutrašnji vapaj da bi kopao unutar svog srca.Pitanje: Kako mogu iskreno da volim celo čovečanstvo?
Šri Činmoj: Možeš da imaš iskrenu ljubavlj prema celom čovečanstvu samo kada voliš Izvor. Bog je stvorio nas. Nismo mi stvorili Boga. Dakle, da bi voleo celo čovečanstvo, moraš odeš na Izvor čovečanstva, kod Boga. Jedino ako voliš koren možeš zavoleti drvo. Bog je ovde koren. Jedino ako si svestan Izvora i osobina koje Izvor ima, možeš da zavoliš čovečanstvo. Ne možeš da voliš nijedno ljudsko biće sve dok ne zavoliš Boga. Ako možeš sebe da navedeš da osećaš da voliš Boga i samo Boga, i nikoga drugog, onda ćeš voleti svakoga, zato što je Bog Neko ko je unutar svih nas. Ako kažeš da voliš njega ili da voliš nju, iz te individualne ljubavi ne možeš doći do toga da voliš Boga. Ali, iz ljubavi prema Bogu možeš doći do ljubavi prema čovečanstvu. Ako možeš da udovoljiš Najvišem i da voliš Najvišeg, Boga, onda ćeš automatski udovoljiti čovečanstvu i voleti ga.Pitanje: Šta je pravo nesebično služenje?
Šri Činmoj: Pravo nesebično služenje je ono u kojem se ne očekuje neki povoljan rezultat. Nesebično služenje je jedino da bismo davali sebe; rezultat dolazi spontano. Gde postoji akcija, biće i reakcije. Ali, nećemo delovati da bismo udovoljili sebi na svoj vlastiti način, već da bismo udovoljili Bogu na Njegov vlastiti način. Delovaćemo kad smo inspirisani iznutra. Trebalo bi da delujemo duševno i svesno. U toku sedam sati, osam sati, deset sati, bićemo inspirisani iznutra. Ako delujemo bez inspiracije, onda radimo mehanički, kao radnici u fabrici koji ne žele da budu tamo. Postajemo kao mašine. Nesebično služenje nije takvo. Ona je radosno, duševno, svesno i stalno. Najpre je to duševno služenje, onda nesebično i, na kraju, kad postane bezuslovno i kad ne postoji briga o rezultatu, tad postaje savršeno nesebično služenje. Zato učinite ga, molim vas, bezuslovnim. Pitanje: Da li je izvesno da će svaki čovek biti ostvaren i da će Zemlja biti prosvijetljena?
Šri Činmoj: Apsolutno je izvesno da će svako biti ostvaren. Ne samo da će svako ljudsko biće biti ostvareno, već će i svi oni koji iz životinjskog carstva jednom dođu u ljudsko carstvo biti ostvareni. Nijedna tvorevina Boga neće ostati neostvarena i neprosvetljena. Zemlja će sigurno biti prosvetljena, samo je pitanje kada. Cela Božja tvorevina mora ostvariti Boga. To je Božja odluka. U suprotnom, Božja Igra ne bi bila završena.Pitanje: Da li imamo većinu svojih inkarnacija u istoj zemlji? I da li svaka zemlja ima drugačiji tip duše?
Šri Činmoj: To zavisi od duše. Jedna duša može imati samo jednu inkarnaciju u određenoj zemlji, a neka duša može imati četiri ili pet inkarnacija u istoj zemlji. Nema čvrstog pravila. To potpuno zavisi od Volje Svevišnjeg.
Duša svake zemlje ima neku urođenu želju ili nagon da otkrije i ispolji Boga na određeni način. Ako se radi o duši Indije, to je možda kroz mir, duša Amerike kroz moć, duša Engleske kroz plemenitost. Duša svake zemlje je drugačija.Pitanje: Kako da se borimo protiv bolesti kad pokušavamo da meditiramo?
Šri Činmoj: Najbolje je da izlečiš bolest pre meditacije. Ali, ako je to nemoguće, onda te molim da tokom meditacije zaboraviš na bolest. Na nekoliko minuta, dok meditiraš, samo svesno zaboravi, drži negativnu silu daleko od svog uma. Tada će meditativna moć, moć tvoje meditacije, ući u bolest i ona će biti prevladana. Kad iz tvoje meditacije proiziđe pozitivna sila, onda se bolest, ili negativna sila, može pobediti.Pitanje: Da li na naše vizije Boga u nekom određenom Obliku utiče kultura u kojoj smo odgojeni?
Šri Činmoj: Ponekad je istina da čovek može imati viziju Boga pod uticajem svoje tradicije ili kulture. A opet, ne mora biti tako. Kad zahvaljujući svojoj težnji ostvarimo Boga, od Boga zavisi u kom obliku će se pojaviti pred nama. U nekim zemljama imaju prilično fiksne ideje, fiksne pojmove, o tome da će Bog biti ovakav ili onakav. Indijski bogovi i boginje imaju različite oblike. Opet, postoje mnogi zapadnjaci koji nisu uopšte čitali indijske knjige, ali su imali doživljaj indijskih bogova i boginja. U isto vreme, postoje mnogi Indijci koji nisu proučavali Bibliju i druge zapadne svete Spise, ali ipak vide anđele i razne stvari. Dakle, ako je tradicija oblikovala neki mentalni koncept Boga, tragalac može videti Boga na taj način dok spoznaje Istinu. I u nekim slučajevima, to što oni vide je možda u potpunosti određeno Božjom Voljom koja deluje u njima. Ne postoji čvrsto pravilo. To potpuno zavisi od Božije Volje.Pitanje: Kakva je razlika između samouverenosti i ega?
Šri Činmoj: Ego želi da uveća svoju moć i da vlada nad drugima. Ego postaje moćan, moćniji, najmoćniji da bi dominirao nad drugima. U egu nema osećaja jedinstva. Samouverenost je, međutim, nešto drugo. Ona kaže: „Ja sam Bog; zato moram biti za Boga“. Samouverenost dolazi iz unutrašnjeg izvora, jednog višeg izvora. Samopouzdanje odatle dobijamo, iz svog unutrašnjeg bića, iz svoje vlastite unutrašnje stvarnosti. Tu postoji božanski koren. Ali, ego nema nikakav koren. Jedini koren ega je neznanje. Kad se uzdamo u to da ćemo postati dobri, mi pamtimo ko smo: „Ja sam Božiji sin. Došao sam ovdje da radim za Boga. Ja nisam netežeća osoba. Moj smisao je duhovni život. Ja moram da ostvarim Boga, zato što je to ono što On želi“. Ali ego ne mari za Bogoostvarenje. Ego nam daje osećaj odvojenosti, dok samouverenost kaže: „Ja sam sveprožimajući. Ako sam sveprožimajući, ako smo ja i moj Otac Jedno, onda mi je ispod časti da se mešam sa bilo čim što me odvaja od drugih Božijih stvorenja, drugih ljudskih bića“. Tako da samouverenost želi da postane univerzalna, dok ego samo želi da dominira drugima. Ego razdvaja da bi pokazao svoje postojanje, samouverenost iskazuje svoje postojanje time što postaje sveprisutna, postajući jedno sa Bogom.Pitanje: Guru, kako da naučimo jezik tvoje unutrašnje tišine?
Šri Činmoj: Možete da naučite jezik moje unutrašnje tišine radeći ove dve stvari: postajući iskreniji u onome što radite i postajući dinamično mirniji u onome što radite. Mirnoća može biti letargična i može biti dinamična. Ako postanete dinamični u svom životu mira, onda ćete spoznati moju unutrašnju svest, moju unutrašnju tišinu. Miran život je unutrašnja tišina. Dakle, uvećajte svoju iskrenost i uvećajte svoje dinamičke osobine u svom životu ispunjenom mirom. Onda ćete sigurno naučiti, sigurno spoznati jezik moje unutrašnje tišine.Pitanje: Da li bi nam, molim te, rekao nešto o prelaznim stanjima koncentracije, meditacije i kontemplacije?
Šri Činmoj: Koncentracija je fokusiranje naše pažnje na nešto vrlo sićušno, konačno, suptilno, malo. Kad se koncentrišemo, moramo da fokusiramo svoju pažnju na nešto veoma maleno. Kad meditiramo, moramo da meditiramo na neku najveću stvar. Od najmanjeg razvijamo sposobnost da meditiramo na najveće. Martine, kad si bio dete, tada si, uz najveće poteškoće, naučio slovo „m“, pa „a“ , pa „r“ pa „t“ pa „i“ i onda „n“. Za svako slovo si morao da se pomučiš. Onda je došlo vreme kada si mogao da pročitaš reč „Martin“. Detetu je potrebna sva pažnja koju ima da nauči abecedu. Ali, to isto dete jednom stekne diplomu i čita milione knjiga. Znači, na početku, dok se koncentrišeš, naučićeš najmanju stvar i naučićeš je savršeno. I onda, kad budeš meditirao, naučićeš najveću stvar, prostrani okean, prostrano nebo.
Zatim dolazi kontemplacija. Kontemplacija je kombinacija koncentracije i meditacije. Ti voliš i prostrano beskonačno nebo kao i nešto najmanje. Bog je stvorio majušnog mrava i Bog je, takođe, stvorio slona. Ako stvarno voliš Boga, onda moraš da voliš i Božije stvorenje mrava i Božije stvorenje slona. Kad kontempliraš, voliš i mrava koji je Bog i slona koji je Bog. Kontemplacija nam pruža najveću radost zato što čini da smo jedno sa predmetom. Dok igraš igru kontemlplacije, u ovom trenutku Bog kaže: „Dete moje, sad igram ulogu mrava, a ti preuzmi ulogu slona“. U sledećem trenutku Bog kaže: „Hajde da zamenimo uloge“. On tada postane slon, a ti postaneš mrav. Voljeni i Zaljubljenik neprestano menjaju uloge. U ovom trenutku, kad je Zaljubljenik mrav, Voljeni postaje slon. Potom se to obrne. Ali, zahvaljujući Ljubavi događa se da ovaj postane božanski Zaljubljenik, a onaj postane Svevišnji Voljeni. Znači, koncentracija je ono malo, meditacija je ono veliko, i onda dolazi kontemplacija i ujedini ovo dvoje. Koncentracija i meditacija se moraju ujediniti da bi se dobio odgovarajući rezultat kontemplacije.Pitanje: Molim te, objasni kako pojedinci postanu kolektivne duše.
Šri Činmoj: Kad se grupa pojedinaca zajedno moli i meditira, oni ne ostaju individualne duše razdvojenosti; već postaju kolektivna duša, duša jedinstva. Kad deset osoba ima istu molitvu, oni izrastu u jednu stvarnost. Recimo da je neko bolestan i da se deset osoba moli za njegovo ozdravljenje. Ovih deset ljudskih bića ima isti cilj i oni postanu jedna duša. Deset duša postanu jedna ne u smislu ega, već u smislu jedinstva. Kolektivna duša ovde znači duša jedinstva, ne ego koji uživa u razdvojenosti. Zajedničkim naporom, svesnim i stalnim naporom, kolektivna duša postaje duša jedinstva.
Kako pojedinačna duša izranja iz kolektivne duše? To je kao kad deset ljudi zajedno radi da bi izdržavalo jednu porodicu. Svima nedostaje obrazovanje, tako da nemaju dobre poslove. Svako dobija vrlo malu platu, ali kad udruže novac, imaju dovoljno za izdržavanje porodice. I onda, od tih deset ljudi, jedna ima nešto intelektualne svetlosti i dobije priliku da ide u školu. Tada napusti porodicu, ode negde i postane čovek od znanja i skupi materijalno bogatstvo. Zatim pokuša da izvuče druge članove porodice. Mnogi ovdašnji vlasnici indijskih restorana su iz jednog malog grada blizu Ćitagonga. Oni su siromašni ljudi, vrlo siromašni ljudi, tako da ostaju zajedno u porodici. Onda jedan član, uz najveće poteškoće, dođe u London. Ovde zaradi nešto novca i onda dovede nekog drugog. Na taj način oni se drže svog zajedničkog cilja da sve dovedu na najviši nivo. Ako na ovo gledaš ljudskim očima, reći ćeš da je kolektivnost nestala, pošto su neki članovi porodice istupili iz porodice. Ali, unutrašnjim okom videćeš da oni još uvek dele isti cilj. Jedan je stekao više svetlosti pošto je došao na Zapad, tako da on želi da dovede ovde i ostale kako bi i oni stekli svetlost.From:Sri Chinmoy,Dan očeva: Otac sa svojom evropskom decom, Agni Press, New York, 1976
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/fdf