Pitanje: Zašto se ponekad uplašim pošto sam imao dobru meditaciju?

Šri Činmoj: Kad imaš dobru meditaciju, ponekad se osećaš veoma srećnim i ushićenim, a nekad ogroman strah ulazi u tebe. Kad meditiraš na srce, ako meditacija takođe uključuje i um, vital i fizičko telo, onda ćeš osećati ogromnu sreću u celom svom biću. Ali ono što se ponekad događa je da ti meditiraš dobro samo u srcu. To je veoma dobra meditacija, ali iz srca svetlost zadovoljstva nije ušla u um, u vital ili u samo fizičko. Tokom meditacije ti si unutar svoga srca; potpuno si zadovoljan onim što radiš i sav si u tome. Ali onda odmah nakon meditacije, ne postoji veza izmedju tvoga srca i uma ili izmedju tvog srca i vitala i fizičkog. Nema pristupa. Radost srca ili mir ne mogu da teku kroz um, vital ili fizičko. Šta se onda dešava? Tvoja svest se spušta, tvoja svest pada. Kad ulaziš u vital ili fizičko, sve je mračno i neprosvetljeno. Ako pogledaš tamo i ne pronađeš svetlost prirodno si na smrt preplašen. Kad si boravio u srcu bio si bezbedan, ali sad je sve tama.

Odmah nakon meditacije moraš da osetiš da je svetlost iz srca kao reka koja teče u sve delove bića. Svest-voda, reka svesti, našla je put da na krajnje zadovoljavajući način teče u ostale delove bića. Tako uopšte neće biti straha. Tada ćeš osećati sponu koja povezuje srce i ostale delove bića.

Tako kad meditiraš, meditiraj na srce. A zatim pokušaj da mir, svetlost i blaženstvo srca širiš kroz čitavo biće. U srcu imaš mir, i kao cvet mora da cveta laticu po laticu, ovde, tamo, svuda. Tad imaš cvet mira čije su se latice rascvetale u svim delovima bića.

From:Sri Chinmoy,Ego i popustljivost prema sebi, Agni Press, 1977
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/esc