Ta zamisao se zasniva na gluposti. Kada stupimo u duhovni život, moramo da osećamo u svakom trenutku da je Bog taj koji nas inspiriše da ga ostvarimo. U našem svesnom ostvarenju imaćemo stalno jedinstvo sa Bogom. Ovo je poruka koju Bog želi da nam ponudi u našem životu težnje. Ali mi, u našoj gluposti, osećamo da je Bog beskonačan, večan i besmrtan, dok smo mi puki insekti – beznačajna stvorenja. Ako osećamo da je naš Otac milionima i milijardama milja udaljen od nas, onda ga nikad nećemo ostvariti. Moramo da osećamo da su Njegova Beskonačnost, Večnost i Besmrtnost takođe u nama. Moramo da trčimo ka Njemu, jer On je naš Cilj. Ako imamo ovu vrstu unutrašnjeg osećanja i ubeđenja, tada jedino možemo da stavimo tačku na našu glupost.
Stoga, glupost izvire iz neznanja. Iz mora neznanja dobijamo glupost; tu strah, sumnja, uznemirenost, briga, iskušenje, osujećenje i uništenje rastu. U moru mudrosti vidimo da čistota, iskrenost, jednostavnost, ispunjenje i poruka stalnog prosvetljenja i savršenstva rastu.From:Sri Chinmoy,Ego i popustljivost prema sebi, Agni Press, 1977
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/esc