Morate nastojati da odvojite osobu od njene bolesti, upravo kao što morate da odvojite lopova od krađe koju je izvršio. Onaj ko izvrši krađu je lopov, ali on je takođe osoba sa dušom. Ovog momenta krade; zato vam se ne dopada. Ali, ako ista osoba prestane da krade i počne da se moli i meditira, onda ćete ceniti njene duhovne kvalitete. Dakle umesto što se poistovećujete sa bolešću te osobe, pokušajte da iznesesete na površinu vašu sopstvenu božanstvenost i njenu božanstvenost. Neka vaša božanstvenost uđe u brige, strepnje, nesigurnosti i ostale nebožanske osobine te osobe i prosvetli ih. Sve što je negativno pretvoriće se u pozitivnu moć. Strah će biti preobražen u snagu, sumnja će biti transformisana u veru, a brige i uznemirenost transformisaće se u smirenost.
Čovek ima i neznanje i mudrost. Mi ćemo ga voleti zato što on predstavlja Boga, ali nećemo voleti njegovo neznanje. Njegove božanske osobine nastojaćemo da delimo, otelovljujemo i ispoljavamo. Njegove nebožanske osobine moramo da preobrazimo. Ako postajemo jedno sa njegovim nebožanskim osobinama, onda će nas one uništiti. Stoga, hajde da se uvek poistovetimo sa stvarnošću duše ostalih ljudi. Bog se poistovećuje sa nedostacima svakoga. Ali ako se mi poistovetimo sa nečijim nedostacima, onda ćemo morati da platimo. Započnimo sa stvarnim u nama, težećom dušom, Unutrašnjim Pilotom. Poistovećenje sa bilo čime što je destruktivno, s bilo čim što nas udaljava od Istine, bilo čim što nas prisiljava da izbegnemo stazu Istine, ne sme da se podstiče.From:Sri Chinmoy,Ego i popustljivost prema sebi, Agni Press, 1977
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/esc