Dešava se ponekad da dok si u avionu osećaš da se avion uopšte ne pomera. Osećaš da možeš da prestigneš avion čak pešačenjem, ali on ide pet stotina ili šest stotina milja na sat. Kad si na Brodu Svevišnjeg, tvoja sposobnost se uvećava, tvoja brzina se povećava. Zasigurno napreduješ, ali možda nisi toga svestan. Kad stvarno ne bi napredovao ili kad ne bi imao težnju, neki deo tebe bi te primorao da napustiš Brod.
Ako si svestan da si na Brodu, onda možeš da kažeš sebi, „Ja sam na Brodu. Čak i ako pevam ili igram ili spavam, on će me dovesti do mog odredišta.“ Ali ako si u poziciji da dodaš inspiraciji, težnji i prosvetljujućem vođstvu Navigatora, onda će prirodno Navigator biti zadovoljniji tobom. Umesto da spavaš, možeš da posmatraš okolinu i da vidiš loše i ružno vreme izvan Broda. Ako vidiš druge koji spavaju, onda možeš da ih inspirišeš. Jednog dana svi vi ćete morati da povedete netežeće čovečanstvo do Zlatne Obale. Stoga, ako ste svesni šta radite upravo sada, onda ćete bolje moći da ostvarite svoju misiju u budućnosti.
Upravo zato što niste svesni, vi osećate da nemate težnju, da niste na Brodu. Ali to nije istina. Ponekad učenici imaju lažnu skromnost i kažu svojim prijateljima ili sami sebi iznutra da nemaju težnju. Onda ih jedan deo njihovog bića teši i ta uteha je kao hrana. Ali ovo je veoma loše. Koristiti lažnu skromnost je smešno. Uteha koju dobijaš bilo od svog sopstvenog unutrašnjeg postojanja ili od prijatelja je površna i nepotrebna. Moraš da budeš krajnje iskren u svom pristupu stvarnosti. Ako danas osećaš da nemaš aspiraciju, onda plači intenzivnije. Sutra ćeš sigurno osećati kako se opet plamen tvoje težnje uspinje. Onog dana kad osećaš nedostatak težnje, moraš da je uvećaš svojim unutrašnjim plačem. Oseti da ti nedostaje tvoja sopstvena stvarnost, tvoja sopstvena sposobnost, ali ne da si je potpuno izgubio. Lako možeš da je potražiš i naći ćeš je.
U tvom slučaju, definitivno mogu da kažem da ti stvarno imaš težnju. Samo pokušaj da postaneš svestan plamena težnje koji je u tebi. Nijedan moj učenik ne bi mogao da ostane na našem brodu ako ne bi imao težnju. To je jednostavno nemoguće. Postoje dva magneta: jedan nas vuče ka noći neznanja, a drugi nas vuče ka svetlosti mudrosti. Ne možamo da ostanemo između. Moramo ili da se predamo magnetu koji nas vuče prema neznanju, ili magnetu koji nas vuče ka svetlosti.From:Sri Chinmoy,Ego i popustljivost prema sebi, Agni Press, 1977
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/esc