Kako koristim svoje vreme? Svoje vreme koristim tako što služim iskrene tragaoce. Kada koristim svoje vreme? Svoje vreme koristim kad Bog zapovedi da služim a čoveku tragaocu zatreba moja svetlost. Postoje dve stvari: vreme i život. Vreme je za život, a život je od vremena. U životu mi vidimo Boga. U vremenu i kroz vreme mi svesno postajemo jedno sa Bogom.
Svetski poznat naučnik, Ajnštajn, rekao je nešto veoma upečatljivo: “Kada sa lepom devojkom posedimo dva sata, učini nam se da je protekao samo minut. Kada na vreloj peći odsedimo samo minut, učini nam se da je proteklo dva sata. Eto, to je relativnost.”
Slično iskustvo stičemo i u duhovnom svetu. Kada odemo prâvom duhovnom Učitelju i kada provedemo dva sata duboko upijajući njegov božanski mir, svetlost i blaženstvo, osetimo da smo sa njim bili samo na minut koji je brzo proleteo. A kada samo na jedan minut zajašemo vatru divljeg neznanja, osetimo da tome času nikad kraja nema. Takva je stvarnost revnosnog tragaoca.
Bejkon je, slično tome, rekao nešto krajnje značajno: „Izbrati vreme znači uštedeti vreme.“ Sad, zašto biramo vreme i kako da izaberemo vreme? Vreme možemo izabrati tako što ćemo ga voleti. Kako da volimo vreme? Možemo ga voleti tako što ćemo neprestano meditirati na naše životno obećanje dato Bogu. Šta je naše životno obećenje dato Bogu? Da učinimo da Božija Svetlost božanski izraste i zablista u našem ljudskom životu.
Šta se dešava kada štedimo vreme? Prilika pokuca na vrata mogućnosti, a mogućnost pokuca na vrata neizbežnosti. Mogućnost kaže prilici dok joj otvara vrata, “Dete moje, ti si mudro.” Neizbežnost kaže mogućnosti dok joj otvara vrata, “Dete moje, više nisi tvoja duša koja traga. Danas si postalo tvoj ispunjujući Cilj.”
"Ja sam moćno Vreme koje guta svet." To je poruka iz Bagavad Gite tNebeske Pesme koju je ispevao Gospod Krišna. Šta to Vreme zapravo guta i uništava? Neznanje, ograničenje, ropstvo, nesavršenost i smrt. Šri Krišna je već rekao ljudskom tragaocu, Arđuni, zašto se pojavio na Zemlji: "Kadgod pravednost opada a nepravednost preovladava, Ja utelovjujem Sebe, o Arđuna. Da zaštitim dobro, da uništim izopačeno i da uspostavim unutrašnji kôd života, Ja ulazim u postojanje, iz vekova u vekove."
U našem svakodnevnom ljudskom iskustvu veoma često osećamo da nas vreme uništava. U ime čovečanstva koje pati, Herbert Spenser je rekao: „Vreme je nešto što čovek uvek pokušava da ubije, ali što na kraju ubija njega.“ Vreme nas konačno ubija, guta nas. Naše nade se raspršuju, želje nam se izjalove. Kada se naša težnja zasniva na neiskrenosti, na sumnji, na brigama i na strepnjama ona, na žalost, ne uspeva da urodi plodom.
Zemaljski ograničeno vreme i bezvremeno vreme. U svom svakodnevnom životu mi koristimo zemaljski ograničeno vreme. To vreme meri sve naše aktivnosti, a i ono se samo može izmeriti godinama, mesecima, nedeljama, danima, satima, minutima i sekundama. Zemaljski ograničeno vreme možemo da razlomimo na deliće. Možemo da izaberemo vreme; možemo da stignemo na vreme. Ustaćemo u šest, otići ćemo u kancelariju u osam. U jedanaest uveče ćemo leći u krevet. Vreme beleži naše životne aktivnosti.
Ali bezvremeno vreme je sasvim drugačije. Ono je poput reke koja teče ka moru, uliva se u more i na kraju postaje jedno sa morem. Bezvremeno vreme postaje, snagom svog jedintva, neograničeno prostranstvo. Ovde konačno ulazi u Beskonačno i gubi se.Šta se dešava kada Beskonačno igra svoju ulogu u konačnom?
“O Beskonačno, u srcu konačnog sviraš Svoje sopstvene melodije. U meni je Tvoje otkrovenje i Tvoja Manifestacija. Otuda, ekstaza je iznutra, ekstaza spolja,” pevao je najveći indijski pesnik, Tagore.
Zemaljski ograničeno vreme. Telo koristi ovo vreme. Fizička svest koristi ovo vreme. Fizički um koristi ovo vreme. Možemo ga iskoristiti ili zloupotrebiti. Ali kada ga jednom iskoristimo ili zloupotrebimo, ono je iscrpljeno. Ne možemo ga vratiti.
Duša koristi bezvremeno vreme. U tom se vremenu Beskonačnost naširoko rasprostire. I ukoliko smo svesno jedno sa dušom, moći ćemo da upotrebimo bezvremeno vreme, večno vreme. Takođe možemo da ga zloupotrebimo ako želimo. Ali, srećom, naša duša nam neće dozvoliti da zloupotrebimo ovo vreme. A čak i ako ga zloupotrebimo, vreme ostaje bezgranično, večno.
U našem zemaljski ograničenom vremenu primećujemo jednu stvar: danas imamo glavobolju, sutradan je vreme zaleči. Danas patimo od nekih oboljenja, sutradan smo izlečeni. Vreme nam pristiže u pomoć. Slično tome, naša duša opaža bolesno stanje u zemaljskoj atmosferi. Sama duša nema nikakvu bolest jer je ona iznad bolesti, iznad smrti. Ali, u zemaljskoj atmosferi duša opaža najkobniju od svih bolesti: neznanje, neznanje iznutra i neznanje spolja. Duša želi da stane na kraj tom neznanju. Ona oseća da svako ljudsko biće može da prepliva more neznanja i da konačno uroni u more beskrajnog izobilja duše. Mora da kucne čas. Kada čas kucne, na nama je kako ćemo ga upotrebiti.
TPodučavajući svoje učenike, Gospod Buda im je nešto čitao iz svete knjige. Nakon izvesnog vremena On je rekao: “Spustilo se veče,” i sklopio knjigu. Njegovi učenici odmah shvatiše da je vreme za meditaciju, pa su ušli u meditaciju. Upravo tog dana predavanju Gospoda Bude prisustvovale su dve novopridošlice, jedan lopov i jedna žena na lošem glasu. Lopov smesta donese odluku da je vreme da ode i da počini krađu. I tako on napusti ovo mesto. Žena na lošem glasu shvati da je vreme da ode kući i da sačeka svoje prijatelje. Ona tako i postupi. U istom času, tragalac za beskonačnom Istinom ušao je u meditaciju, lopov je počinio ono što mu se činilo najbolje za njega, a žena na lošem glasu je postupila onako kako je osećala da je najbolje za nju.
Isto tako, kada kucne čas u našem duhovnom životu, tri različita tipa tragaoaca odigraju tri različite uloge. Postoje tragaoci za žaljenje, postoje sposobni tragaoci i postoje tragaoci vredni divljenja. Tragaoci za žaljenje su oni koje dolaze duhovnom Učitelju iz znatiželje, jer vide da mu hrli na hiljade drugih tragaoca. Tragaoci za žaljenje imaju bezbroj problema, porodičnih problema, finansijskih problema i raznih drugih problema, i nadaju se da će onog trenutka kada dođu do Učitelja, svi njihovi problemi biti rešeni.
Sposobni tragaoci imaju veru u sebe i veru u Boga, po pedeset posto u svakoga. Oni osećaju da je Bog zadovoljan njima i da ih obasipa Svojim odabranim blagoslovima samo zato što meditiraju. Osećaju da je za njihov napredak delimično zaslužan njihov lični napor, a delimično Božija Milost.
Tragaoci vredni divljenja osećaju da će do njihovog ostvarenja doći upravo jer ih je Bog obasuo beskrajnom Milošću. Osećaju da će ih isključivo Božija Milost osposobiti da ostvare najvišu Istinu. Njihova molitva je, “O Bože, ispuni Sebe u nama i kroz nas. Ako želiš da ostanemo neostvareni, nepoznati i nesavršeni, potpuno smo spremni. Ako želiš da ostvarimo najvišu Istinu, da uđemo u Beskonačno, u Večno i u Besmrtno, spremni smo to da učinimo. Naša jedina molitva je da Te zadovoljimo i da Te ispunimo onako kako Ti želiš da budeš zadovoljen i ispunjen. Odbijamo svaki lični izbor. U svom životu hoćemo Tvoj Izbor. Imamo jedno stremljenje, jedan cilj: Tebe da ispunimo na Tvoj sopstveni Način u Tvoj sopstveni Zlatni Čas.”
EL 33. Long Island University, Brooklyn, New York, 10 April 1970.↩
From:Sri Chinmoy,Svetlost Istoka za um Zapada, Agni Press, 1973
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/el