Majka slobode je Svetlost. Otac slobode je Istina. Supruga slobode je Mir. Sin slobode je Hrabrost. Ćerka slobode je Vera.
Sloboda odjekuje gde Svetlost svetli. Sloboda odjekuje dok Istina peva. Sloboda odjekuje kad se Mir rasprostire. Sloboda odjekuje zato što Hrabrost iziskuje. Sloboda odjekuje, stoga Vera cveta.
Neko je rekao: "Kada bude više slobode za čovečanstvo, žene će je imati." Ova žalosna izjava ne uspeva da udahne unutrašnji svet. U unutrašnjem svetu, žena i muškarac imaju jednaku slobodu da neguju nadahnuće uma, težnju srca i ostvarenje duše. Štaviše, inspiracija je žena; težnja je čovek; a realizacija je i muškarac i žena.
Borimo se za spoljašnju slobodu. Plačemo za unutrašnjom slobodom. Spoljašnjom slobodom sagledavamo sve četiri strane sveta i upravljamo njima. Unutrašnjom slobodom sagledavamo Dušu i postajemo Cilj čitavog univerzuma.
Istinska sloboda ne leži u tome da o svetu pričamo loše, ili da o nekom pojedincu ili nekim pojedincima pričamo loše. Opet, istinska sloboda ne leži ni u tome da naprosto poštujemo i obožavamo svet i čitavo čovečanstvo. Istinska sloboda leži isključivo u našem nerazdvojnom jedinstvu sa unutrašnjim plačem sveta i sa njegovim spoljašnjim osmehom. Unutrašnji plač sveta je Bog, Ostvarenje. Spoljašnji osmeh sveta je Bog, Ispoljenje.
Sloboda je izražajna. To mi kaže telo. Sloboda je razorna. To mi kaže vital. Sloboda je skupa. To mi kaže um. Sloboda je prosvetljujuća. To mi kaže srce. Sloboda je ispunjujuća. To mi kaže duša.
Moja spoljašnja sloboda često je moja samonametnuta i samouveličana obaveza. Moja unutrašnja sloboda je rođenjem stečeno pravo moje večne težnje i mog beskrajnog ostvarenja.
Pitanje od najvećeg značaja je da li unutrašnja i spoljašnja sloboda mogu ili ne mogu uporedo da trče. Sigurno da mogu. Sigurno da moraju. Unutrašnja sloboda zna šta ima i šta jeste: ostvarenje. Spoljašnja sloboda mora znati šta hoće i šta joj je potrebno: preobražaj.
Kada se moja spoljašnja sloboda duševno i bezrezervno preobrazi, odmah postane najmoćnija moć i najviši ponos moje unutrašnje slobode.
Moja spoljašnja sloboda je brod mog života. Moja unutrašnja sloboda je môre mog života. Bog je moj Svevišnji Kormilar. Danas sam tragajuća i vapijuća duša mog putovanja. Sutra ću biti prosvetljujući i ispunjavajući cilj mog putovanja.
Moja duša slobode je samilosna i neprestana potreba mog Boga. Moj cilj slobode je zauvek ispunjena, nasmejana i rasplesana transcendentalna pouzdanost mog Boga.
EL 32. Fairfield University, Fairfield, Connecticut, 8 April 1970.↩
From:Sri Chinmoy,Svetlost Istoka za um Zapada, Agni Press, 1973
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/el