Većina nas ne zna šta je unutrašnji život. Šta je unutrašnji život? To je život koji živi da bi rastao i raste da bi živeo. Raste unutar nepregledne vizije duše. Živi u vrhunskom preobilju duše. Ovaj unutrašnji život uvek deluje u skladu sa preobražavajućom i ispunjavajućom svetlošću duše. Ako niste iskusili svoju dušu, u svetu božanske mudrosti bićete optuženi za užasno neznanje. Kada iskusite svoju dušu, smesta ćete se upoznati sa Bogom.
Molim vas, ne zaboravite na svoje veliko obećanje Bogu. Pre nego što ste došli na svet, pre nego što ste se zaogrnuli ljudskim plaštom, rekli ste Bogu, svom slatkom Gospodu, uz svu iskrenost koja vam je stajala na raspolaganju, da ćete učestvovati u Njegovoj božanskoj lila (Drami). On vam je rekao: “Dete Moje, istovremeno ispuni na zemlji i sebe i Mene.” Bili ste božanski ushićeni, vašoj radosti nije bilo kraja. Rekli ste: “Oče, hoću. Neka moje duševno obećanje bude dostojno Tvoje samilosne Zapovesti.”
Sada ste, zlom srećom, potpuno zaboravili na vaše obećanje. Ovde na zemji hteli biste da ispunite sebe, a ne Boga. Vaš neprosvetljeni um vas nagoni da izneverite Boga, i vi to i činite. Osećate da ispunjenje Boga mora da dođe isključivo kroz vaše ispunjenje. Ukoliko ishod nije takav, niste spremni da žrtvujete ni trunku vašeg životnog daha kako biste ispunili Boga ovde na zemlji. Vaše božansko obećanje lije gorke suze neuspeha. Nepotrebno je reći da je vaš pokušaj da ispunite sebe pre nego što ste ispunili Boga ravan postavljanju konjske zaprege ispred konja. Krajnje je apsurdan.
Možda ste do sad dokučili šta vas navodi da ne ispunite svoje najiskrenije obećanje Bogu. To je vaš strah. Ako vas priupitam koliko imate neprijatelja, odgovorićete: “Prilično.” Ali, moram vam reći da grešite. Imate samo jednog neprijatelja, i to je sve, mada se čini kao da ih je mnogo. Vaš jedini neprijatelj je strah, vaš nesvesno gajeni strah.
Plašite se unutrašnjeg života. Osećate da ćete, čim se otisnete u unutrašnji život, biti izgubljeni, sasvim izgubljeni u neznanoj zemlji. Možda, takođe, mislite i da prihvatajući unutrašnji život zidate kule u vazduhu. Najzad, možda osećate da prihvatiti unutrašnji život znači baciti svoj najdragoceniji život u čeljusti razjarenog lava, koji će potpuno progutati vas i vaš spoljašnji život.
Vi imate bezbroj slatkih snova. Vi hoćete da ih pretočite u stvarnost. U svim vašim snovima hoćete da uživate u svetu ili da pružate svóm svetu vašu znatnu moć. Osećate da ćete, ukoliko se otisnete u unutrašnji život, biti lišeni svih tih neprocenjivih dostignuća. To je pravi trenutak za pojavu straha, i vi, naravno, počinjete da se povlačite od unutrašnjeg života. Počinje da vas muči strah. Strah pokušava da vas ograniči i veže.
Na nesreću, vaš život popušta pred ovom žalosnom greškom. Ali, kada biste makar jednom, makar samo jednom mogli da unesete svoj dugo gajeni strah u unutrašnji svet, i to putem sveokrepljujuće meditacije, videli biste da strah tamo prestaje da postoji. U tren oka on postaje jedno sa dinamičkom snagom vašeg unutrašnjeg života.
Ako biste zaista hteli da osvojite spoljašnji svet, prvo morate da osvojite unutrašnji svet, a ne obrnuto. Ako hoćete da zaista uživate u spoljašnjem svetu, prvo morate da uživate u unutrašnjem svetu, a ne obrnuto. Ako vaše srce žudi za tim da služi ljudsko, najpre morate da služite unutrašnje božansko. Neosporna je ova istina.
EL 2. University of the West Indies, Kingston, Jamaica, 12 January 1968.↩
From:Sri Chinmoy,Svetlost Istoka za um Zapada, Agni Press, 1973
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/el