Svetlost Istoka za um Zapada

Duhovnost: Šta Ona Jeste a šta nije¹

U duhovnosti je čovekova najdalja vizija. U duhovnosti je čovekova najbliža stvarnost. Bog poseduje Samilost. Čovek ima težnju. Duhovnost je svetlost svesti koja sjedinjuje čovekovu težnju i Božiju Samilost. Duhovnost čoveku kaže da je čovek prekriveni Bog, a da je Bog razotkriveni čovek.

Duhovnost nije bekstvo iz sveta stvarnosti. Ona nam govori šta je istinska stvarnost i kako da je otkrijemo ovde na zemlji. Duhovnost nije poricanje života, već njegovo najčistije prihvatanje. Život se mora bezrezervno prihvatiti. Život se mora duševno spoznati. Život se mora potpuno preobraziti. Život se mora večno živeti.

Duhovnost nije pesma neznanja. Ona je majka koncentracije, meditacije i ostvarenja. Koncentracija me dinamično vodi Bogu. Meditacija tiho Boga dovodi meni. Ostvarenje me ne odvodi Bogu, niti mi Boga dovodi. Ostvarenje mi otkriva Boga kao plavu pticu Stvarnosti Beskraja, a mene samog kao zlatna krila Božanske Istine.

Duhovnost me je podučila razlici između mog govora i moje tišine, mog uma i mog srca. U govoru se trudim da postanem. U tišini jesam. Kada otvorim usta, Bog zatvori moje srce. Kada zatvorim usta, Bog otvori moje srce. Moj um kaže: “Potreban sam Bogu.” Moje srce kaže: “Potreban mi je Bog.” Moj um bi hteo da zaposedne Božiju tvorevinu poričući je. Moje srce bi htelo da prigrli Božiju tvorevinu služeći je. Moj um kaže da ne zna da li misli na Boga ili misli na sebe. Moj um ponekad oseća da Bog ne misli na njega zato što on ne misli na Boga. Moje srce vidi i oseća da Bog misli na njega čak i ako mu nije stalo da misli na Boga.

Duhovnost mi je potajno rekla šta je moja vrhunska neophodnost i kako da je pridobijem. Šta je moja vrhunska neophodnost? Božiji Blagoslov. Kako mogu da ga dobijem? Jednostavnom pozajmicom iz Božije Banke.

Kako da isplatim dug? Lako! Još jednom pozajmicom iz Božije Banke. Ali, moram da pozajmim mudrost i ništa drugo. Dug se poništava posedom mudrosti. Ova mudrost je, uistinu, dah duhovnosti.

Ja sam Božiji eksperiment. Bog me nazvao naukom. Ja sam Božije iskustvo. Bog me nazvao duhovnošću. Ja sam Božije ostvarenje. Bog me nazvao jedinstvom – jedinstvom iznutra, jedinstvom spolja.

```

Nebo je moja Besmrtnost.

Na zemlji izrastam.

U Bogu jesam.

Strah od unutrašnjeg života<sup>2</sup>

Većina nas ne zna šta je unutrašnji život. Šta je unutrašnji život? To je život koji živi da bi rastao i raste da bi živeo. Raste unutar nepregledne vizije duše. Živi u vrhunskom preobilju duše. Ovaj unutrašnji život uvek deluje u skladu sa preobražavajućom i ispunjavajućom svetlošću duše. Ako niste iskusili svoju dušu, u svetu božanske mudrosti bićete optuženi za užasno neznanje. Kada iskusite svoju dušu, smesta ćete se upoznati sa Bogom.

Molim vas, ne zaboravite na svoje veliko obećanje Bogu. Pre nego što ste došli na svet, pre nego što ste se zaogrnuli ljudskim plaštom, rekli ste Bogu, svom slatkom Gospodu, uz svu iskrenost koja vam je stajala na raspolaganju, da ćete učestvovati u Njegovoj božanskoj lila (Drami). On vam je rekao: “Dete Moje, istovremeno ispuni na zemlji i sebe i Mene.” Bili ste božanski ushićeni, vašoj radosti nije bilo kraja. Rekli ste: “Oče, hoću. Neka moje duševno obećanje bude dostojno Tvoje samilosne Zapovesti.”

Sada ste, zlom srećom, potpuno zaboravili na vaše obećanje. Ovde na zemji hteli biste da ispunite sebe, a ne Boga. Vaš neprosvetljeni um vas nagoni da izneverite Boga, i vi to i činite. Osećate da ispunjenje Boga mora da dođe isključivo kroz vaše ispunjenje. Ukoliko ishod nije takav, niste spremni da žrtvujete ni trunku vašeg životnog daha kako biste ispunili Boga ovde na zemlji. Vaše božansko obećanje lije gorke suze neuspeha. Nepotrebno je reći da je vaš pokušaj da ispunite sebe pre nego što ste ispunili Boga ravan postavljanju konjske zaprege ispred konja. Krajnje je apsurdan.

Možda ste do sad dokučili šta vas navodi da ne ispunite svoje najiskrenije obećanje Bogu. To je vaš strah. Ako vas priupitam koliko imate neprijatelja, odgovorićete: “Prilično.” Ali, moram vam reći da grešite. Imate samo jednog neprijatelja, i to je sve, mada se čini kao da ih je mnogo. Vaš jedini neprijatelj je strah, vaš nesvesno gajeni strah.

Plašite se unutrašnjeg života. Osećate da ćete, čim se otisnete u unutrašnji život, biti izgubljeni, sasvim izgubljeni u neznanoj zemlji. Možda, takođe, mislite i da prihvatajući unutrašnji život zidate kule u vazduhu. Najzad, možda osećate da prihvatiti unutrašnji život znači baciti svoj najdragoceniji život u čeljusti razjarenog lava, koji će potpuno progutati vas i vaš spoljašnji život.

Vi imate bezbroj slatkih snova. Vi hoćete da ih pretočite u stvarnost. U svim vašim snovima hoćete da uživate u svetu ili da pružate svóm svetu vašu znatnu moć. Osećate da ćete, ukoliko se otisnete u unutrašnji život, biti lišeni svih tih neprocenjivih dostignuća. To je pravi trenutak za pojavu straha, i vi, naravno, počinjete da se povlačite od unutrašnjeg života. Počinje da vas muči strah. Strah pokušava da vas ograniči i veže.

Na nesreću, vaš život popušta pred ovom žalosnom greškom. Ali, kada biste makar jednom, makar samo jednom mogli da unesete svoj dugo gajeni strah u unutrašnji svet, i to putem sveokrepljujuće meditacije, videli biste da strah tamo prestaje da postoji. U tren oka on postaje jedno sa dinamičkom snagom vašeg unutrašnjeg života.

Ako biste zaista hteli da osvojite spoljašnji svet, prvo morate da osvojite unutrašnji svet, a ne obrnuto. Ako hoćete da zaista uživate u spoljašnjem svetu, prvo morate da uživate u unutrašnjem svetu, a ne obrnuto. Ako vaše srce žudi za tim da služi ljudsko, najpre morate da služite unutrašnje božansko. Neosporna je ova istina.

Spoznaj Sebe<sup>3</sup>

„Život je napor.“ Tako kaže telo. „Život je blagoslov.“ Tako kaže duša. Ljudsko u čoveku ne bi htelo da prevaziđe moral, društvo i ljudskost. Božansko u čoveku silazi iz božanskog u ljudsko, iz jednote u mnoštvo.

Atmanam viddhi. Spoznajte sebe. Proroci iz Upanišada ne samo da su otkrili ovu transcendentalnu poruku, već su je i ponudili čovečanstvu koje pati, vapi i upinje se. Da bi spoznao sebe, čovek prvo treba sebe da otkrije. Šta je samootrkovenje? Samootkrovenje je Bogoostvarenje.

Bez joge nema samootkrovenja. Joga nije religija. Joga je univerzalna Istina. To je tradicionalna istina Indije. To je najvažnije iskustvo života. Istinska joga i život idu uporedo. Ne mogu se razdvajiti. Ako pokušate da ih razdvojite, doživećete neuspeh. Joga i život su jednako nerazdvojni kao i Tvorac i tvorevina.

Da li je Joga sinonim za strogi asketizam? Pouzdano nije. Da li je Joga sinonim za samodisciplinu? Odlučno jeste. Da li Joga zahteva da se odreknemo sveta i izgladnimo čula? Ne, nikada. Da li Joga traži prihvatanje sveta i ovladavanje čulima? Da, ogromno da. Da li je Joga za svakoga? I jeste i nije. Jeste, jer svaka ljudska duša potiče od Boga i iznutra teži da Mu se vrati. Nije, jer na trenutnom stepenu razvoja neki ljudi osećaju da mogu da žive i bez Boga.

Da li učenost i rasuđivanje mogu čoveku da pruže samoostvarenje? Ne. Puko knjiško znanje završava se u samoobmani. Zašto? Jer čovek od znanja oseti da je dostigao beskrajnu mudrost. On, na žalost, ne sazna da prava, neograničena mudrost dolazi samo od Boga, iz ostvarenja Boga. Puko mentalno rasuđivanje na kraju se završi u frustraciji.

Da li posvećenost i težnja mogu da pruže čoveku samoostvarenje? Da. Čovekova posvećenost je cvet njegovog srca ponuđen pred Stopalima Boga. Čovekova težnja je rod njegove duše položen u Krilo Boga.

Čoveku je za samoostvarenje potrebna sloboda. Bog mu daje slobodu. Šta je sloboda? Sloboda je Božija moć žrtvovanja i čovekova moć čudesa. Šri Ramakrišna, veliki duhovni Učitelj Indije, jednom je primetio: „Nesrećnik koji stalno govori 'Ja sam okovan, ja sam okovan', samo uspeva da bude okovan. Ko danonoćno ponavlja 'Ja sam grešnik, ja sam grešnik', uistinu i postaje grešnik. Čovek mora imati takvu vatrenu veru u Boga da bi izjavio: 'Ponavljao sam Božije ime. Prema tome, kako greh da se i dalje zadrži kod mene? Kako sam ja uopšte više grešnik?“

Moramo da negujemo pozitivne misli, pozitivne ideje i pozitivne ideale. Jedino tako naš Cilj neće ostati daleki vapaj. Svaki čovek treba da oseti: „Ja sam kraj Božijih Stopala, Stopala lično mog Učitelja. U Božijim sam Rukama, Rukama lično mog Stvoritelja. U Božijem sam Srcu, Srcu mog jedinog Voljenog.“

„Traži i daće ti se; tragaj i naći ćeš; pokucaj i otvoriće ti se.“ Tražio sam. Moj Gospod mi je podario Svoju beskrajnu Samilost. Tragao sam. Moj Gospod mi je podario Svoju beskrajnu Ljubav. Pokucao sam. Na moje krajnje iznenađenje, vrata iznutra nisu bila zaključana. Moj dragi Gospod željno je iščekivao moj dolazak. Gle, stigao sam!

Smisao Života<sup>4</sup>

Život je čovekovo iskustvo mudrosti i vere. Mudrost bez vere je robovanje ispraznom. Vera bez mudrosti je osmeh gluposti. Vera i mudrost mogu ići uporedo.Vera nas razbuđuje da vidimo Istinu. Mudrost nas potpomaže da živimo Istinu.

Spoljašnji svet je igra sukobljavanja prolaznih i razornih misli čovekovog uma i stvaralačke i postojane volje čovekove duše. Unutrašnji svet je igra harmonije između predanosti uma i prihvatanja duše.

Život je volja. Postoji samo jedna volja koja posreduje između Boga i čoveka. Ta volja je u isto vreme silazeći vapaj Brižnosti i Samilosti i uspinjući vapaj ljubavi i bespomoćnosti.

Život je čovekov svesni pokušaj da se suoči sa Bogom licem u lice.

```

Prvo pružite. Zatim, ako treba, primite.

Prvo uradite. Zatim, ako treba, recite.

Misao, ljudska misao, upravlja svetom. A ipak, puko razmišljanje nije ni od kakve koristi.

```

Kada plačem, Bog je moja uteha.

Kada imam volju, Bog je moje prosvetljenje.

Ako zaista volimo život, prvo moramo voleti Boga, jer je Bog ne samo Izvor, već i sâm Dah života. Ljubav prema Bogu ne košta ništa, apsolutno ništa, a vredi mnogo. Naš um zna ovu istinu. Naše srce primenjuje ovu istinu. Naša duša otelovljuje ovu istinu.

Krajnji cilj ljudskog života je oslobođenje. Oslobođenje je čovekov izbor i Božija Milost. Oslobođenje je čovekova potpuna sloboda i Božija trajna odgovornost.

Ti plačeš zato što nemaš nikakve planove koji bi tvom životu pružili smisao i učinili ga uspešnim. On plače zato što svi njegovi planovi ostaju nedovršeni. Ja plačem zato što ne želim da imam nikakve planove. Ono što želim je da sve vreme sedim uz Stopala Svevišnjeg koji je istvoremeno i Vizija i Stvarnost.

Moj život ima tri lekara: Dr-a Ljubav, Dr-a Posvećenost i Dr-a Predanost. Dr Ljubav leči uskogrudost mog uma. Dr Posvećenost leči nečistotu mog srca. Dr Predanost leči neznanje mog života.

Moj život poseduje tri Boga: Boga Postojanje, Boga Svest i Boga Blaženstvo. Bog Postojanje u meni večno živi. Bog Svest u meni neprestano raste. Bog Blaženstvo sa mnom besmrtno živi.

Čovek i Njegov Cilj<sup>5</sup>

Siguran sam da svi znate da je indijski naučnik, gospodin J.C. Boze, otkrio život u biljkama. Rođen je u Bengalu. Ponosan sam što sam rođen u istoj provinciji.

Vaša istinska ljubav za prirodu omogućava vam i daje vam pravo da primite posebnu ljubav, brigu, naklonost i blagoslove od Univerzuma, Univerzalnog života i Univerzalne Majke.

Jedan čovek je rekao univerzumu: „Gospodine, ja postojim!“

„Međutim“, odgovorio je univerzum, „ta činjenica nije stvorila u meni osećaj obaveze.

Mada to može biti tačno za druge, ova upečatljiva izjava Stivena Krejna se ni najmanje ne odnosi na vas. Želim da vam kažem da će Univerzum, Univerzalni Život i Univerzalna Majka sa ponosom blagosloviti vaše posvećene glave i posvećena srca, jer volite Prirodu, vi obožavate Prirodu. Šta je Priroda? Priroda je Bog Majka. U svom muškom aspektu, Bog je transcendentalan. U svom ženskom aspektu, Bog je Univerzalan. Prizovimo prisustvo Boga Univerzalne Majke pre nego što počnemo sa temom „Čovek i njegov Cilj“.

[Sledi trominutna meditacija.]

Ljudska ljubav je čovekov lažni cilj. Ljudska ljubav je tužno neuspešna. Čovekov lažni cilj je lepota. Fizička lepota je samo površna. Čovekov lažni cilj je novac i materijalno bogatstvo. “Lakše je kamili da prođe kroz iglene uši nego bogatome da uđe u Carstvo Nebesko.”

Čovekov stvarni cilj je Istina. Istina ga budi iz njegovog sna neznanja. Čovekov stvarni cilj je mir. Mir ga hrani – hrani njegov spoljašnji i unutrašnji život. Čovekov stvarni cilj je blaženstvo. Blaženstvo ga obesmrćuje i obesmrćuje njegov životni dah.

Samoostvarenje: to je ono što je čoveku potrebno od Boga. Ljubav: to je ono što je Bogu potrebno od čoveka. Vera: to je ono što Bog uvek ima u čoveka. Ali, avaj, čovek tek treba da razvije veru u sebe i veru u Boga.

Čovek odlučno tvrdi: “Da imam vremena, onda bih voleo Boga. Da imam vremena, obožavao bih Boga. Da imam vremena, čak bih i vapio za Bogom.”

Ali, Siroti Bog ima vremena. On ima vremena da oprosti čovečju beskrajnu glupost. Ima vremena da blagoslovi čovečji besramni um i odobri sve njegove stvarne potrebe. Čak ima vremena i da čezne za čovečjom još uvek nerođenom iskrenošću.

Čovek i Bog. Pokušajte da ostvarite Boga. Bog i čovek podjednako će vam reći: “Odlično. Samo nastavite.” Pokušajte da objasnite Boga. Bog će vam odmah reći: „Stanite. Makar radi Mene, ne obmanjujte čovečanstvo; ne obmanjujte Moju decu.“

Ne pokušavajmo da objasnimo Boga. Ako to radimo, pokazujemo svoje neznanje. Hajde svi da stremimo Bogoostvarenju. Radi toga, potrebna nam je meditacija. Meditirajmo. Meditirajmo na Boga.

Čovek treba da ide daleko, veoma daleko. Treba da dosegne obale Zlatnog Onostranog. Mora da hoda lagano, sigurno i neumorno. Ali, mora i da se kreće unapred, a ne unazad. Linkoln poziva svog saputnika, čoveka, da sa njim zapeva:

> „Sporo se krećem, ali nikad ne idem unazad.“

Mi verujemo u evoluciju. Čovek se neće vratiti u životinjsko carstvo. Čovek produžava ka Carstvu Nebeskom koje neprestano diše, raste i sija u najdubljim dubinama njegovog srca.

Prijatelji, vi negujete znanje. Svi to radimo. Svako ljudsko biće mora posedovati dosta znanja.

Neko je rekao: „Koledž je često priznanica koju mladić dobije za račune koji je platio njegov otac.

Biću dovoljno hrabar da kažem da ovu bezočnu ideju potpuno odbacujem. Tvoji roditelji žele da naučiš da plivaš u moru znanja. Vaši profesori, koji su stručni plivači u moru znanja, vas uspešno i slavno uče plivanju. Duboko se divim vašoj revnosnoj iskrenosti i ogromnom kapacitetu vaših profesora. Ali, avaj, znanje, knjiško znanje, nije dovoljno. Svi to znate. Nisam otkrio nešto novo ili fantastično. Daleko od toga. Samo vas podsećam na duševnu činjenicu da postoji drugo more. To More je More Božanske Svetlosti, Mira, Blaženstva i Moći. To More vam daje spoznaju i oslobođenje. Imaćete spoznaju svog svesnog i nedeljivog jedinstva sa Bogom. Imaćete oslobođenje od svog milenijumskog ropstva. Ovo More vam daje Ispunjenje Beskonačno. Nešto više: ovo More čini da se na savršeno ubedljiv način osećate da ste zaista i nepogrešivo Bog sutrašnjice.

Ko kaže da taj čovek spava? To nije istina. Čovek se probudio sa svojim bujnim željama, ali je sramno poranio. Otkrio je da Bog nije bio spreman i da nikada neće biti spreman da ga primi.

Čovek se probudio sa svojom plamenom težnjom, ali je neoprostivo zakasnio. Ipak, Bog je bio nestrpljiv da ga primi, da ga prigrli i konačno postavi na Njegov Transcendentalni Presto.

Kako živeti u dva sveta<sup>6</sup>

Ako mogu da sprečim da se jedno srce slomi,

Ako mogu jednom životu da olakšam bol,

Ili pomognem jednom crvendaću u nesvesti

Neću živeti uzalud.

— Emili Dikinson

My dear sisters:

Došao sam da vam služim. Služiti moram. Ako mogu da poslužim makar jednoj od vas u njenom nastojanju da otkrije sebe, ne bih živeo uzaludno. Ne, moj život na Zemlji će naći svoj svrsishodni smisao. Imate svako pravo da budete ponosni što ste predani studenti na ovom koledžu bez premca u Sjedinjenim Državama. I danas mi Bog pruža neuporedivu priliku da u vama otkrijem srce koje teži.

Sarah Lawrence Koledž je za žene, kao što svi znamo. Želeo bih da kažem nekoliko reči o hinduističkim ženama. Dolazim iz Indije i siguran sam da već znate da sam hinduista. Hindu žena je živo oličenje svetosti, odanosti i vere. Čistota je crtica između njenog života i njenih dela. Ona ne mari za ntelektualno obrazovanje. Njeno srce vapi za unutrašnjim obrazovanjem, obrazovanjem duše. Ovo nije hiperbola. Njen život spontanog i beskrajnog žrtvovanja je duša hinduističke rase. U davnoj prošlosti, jedna hinduistička žena, Maitreji, rekla je svom mužu, Jagnjavalkiji, neuporedivom mudracu Upanišada, da je ništa neće zadovoljiti osim Besmrtnosti.

Kada je rekla Besmrtnost, nije mislila na produženje njenog fizičkog postojanja za milione godina. Ona je mislila da želi da ima besmrtnu svest, svest o besmrtnosti, unutra i spolja.

> “Posle trideset godina istraživanja ženske duše, veliko pitanje na koje nisam uspeo da odgovorim je: šta žena želi?” — Frojd

U ime žena širom sveta, Maitrejina duša nam kaže šta žena želi.

Postoje dva sveta: jedan svet Istine, a drugi svet Neistine. Šta donosi rešenje kada se Istina i Neistina ne slože? Prihvatanje, uzajamno prihvatanje. Istina će prihvatiti Neistinu kako bi preobrazila život Neistine. Neistina će prihvatiti Istinu kako bi ispoljila dah Istine.

Dva sveta: jedan poznat kao Prihvatanje, drugi kao Odbijanje. Prihvatam. Uz svoju najdublju zahvalnost prihvatam ono što mi je Bog namenio: Prosvetljenje. Uz nepokolebljivu rešenost odbijam ono što mi je svet spremio: Frustraciju.

Dva sveta: Uslovljavanja i Okolnosti. Uslovljavanje kaže: “Bog daje kada ti daješ.” Okolnost kaže: “Bespomoćan si. Jedino Bog može da daje i On to i čini.”

Za razliku od drugih, moj Bog ima dva imena: Blaženstvo i Samilost. U unutrašnjem svetu obraćam Mu se imenom Blaženstva. U spoljašenjm svetu obraćam Mu se imenom Samilosti. Moj Bog ima dve duše. Duša koju On poseduje u unutrašnjem svetu otelovljuje Njegov San. Duša koju ima u spoljašnjem svetu otkriva Njegovu Stvarnost. Moj Bog ima dva tela. Njegovo spoljašnje telo je moja Inspiracija. Njegovo unutrašnje telo je moje Oslobođenje.

Raj i pakao predstavljaju dva sveta u našoj svesti. Raj iznenađuje pakao svojom beskrajnom radošću. Pakao iznenađuje Raj svojim neprekidnim zapomaganjem. Raj kaže paklu: “Umem da igram i naučio bih te, ako hoćeš.” Pakao kaže Raju: “Ma divno! Umeš da igraš i spreman si da me naučiš. Ali, želeo bih da ti kažem da ja umem da lomim noge i da mogu da ti noge slomim ako mi se prohte.”

Nauka i duhovnost su dva različita sveta. Nauka bi htela da smanji razdaljine. Duhovnost želi da sjedini razdaljine. Ni jedno ni drugo nije, po meni, dovoljno. Moja vizija bi htela da razdaljine budu božanske i da budu transformisane.

Istok i Zapad: dva sveta. Moramo da ih sjedinimo. Probuđena svest ljudskog primetno naginje božanskom. To je bljesak svetlosti sa najviše nade usred mrakova koji nas danas okružuju. Sada je trenutak da se udruže ne samo ruke, već i umovi, i srca, i duše. Preko svih fizičkih i mentalnih prepreka između Istoka i Zapada, visoko iznad nacionalnih i ličnih standarda vijoriće se vrhovna zastava božanskog jedinstva.

Spoljašnji svet je svet rasuđujućeg uma. Unutrašnji svet je svet iskustva. Spoljašnjem svetu je teško da poveruje u postojanje Boga. Ali, u unutrašnjem svetu se postojanje Boga uvek naširoko rasprostire. Šri Aurobindo je rekao:

“Ubedljivim razlozima su mi dokazali da Bog ne postoji i ja sam im poverovao. Kasnije sam ugledao Boga jer mi je Bog prišao i zagrlio me. I u šta sad da verujem: u rasuđivanje drugih ili u svoje vlastito iskustvo?"

Da li možemo da živimo u dva sveta? Sigurno da možemo. Ako imamo spontano nadahnuće možemo uspešno da živimo u spoljašnjem svetu i da ostvarujemo svoje spoljašnje ciljeve. Ako imamo duševnu težnju možemo da živimo u unutrašnjem svetu i da ostvarujemo svoj unutrašnji Cilj.

Spoljašnji svet je telo; unutrašnji svet je duša. Živimo u telu, ali moramo stalno da se pokoravamo nalozima duše, da bi telo, umesto da bude slepo oruđe sudbine, postalo savršeni kanal Svevišnjeg radi Njegovog božanskog ispoljavanja u fizičkom. A ako želimo da živimo u duši da bismo doživljavali beskrajnu Svetlost, Mir i Blaženstvo, ne smemo da zanemarimo telo i ne smemo da uništimo telo, jer na Zemlji duša obitava u telu.

Vrhovna Dužnost<sup>7</sup>

Zaspah i usnih da je život Lepota.

```

Šta je lepota? Lepota je jedinstvo konačnog i Beskonačnog. Lepota je izraz Beskonačnog kroz konačno. Lepota je čovekovo utelovljenje Boga Beskrajnog. Bog u materijalnom svetu, u fizičkom svetu Sebe otkriva kroz Lepotu.

Lepota duše je u fizičkom svetu neuporediva. Ova lepota nadahnjuje spoljašnji svet i ispunjava unutrašnji svet. Ova lepota čini da postanemo jedno sa Božijom Dušom, sa beskrajnom Svetlošću. Ona nas sjedinjuje sa Božijim telom, sa univerzumom. Kada živimo u svetu težnje, dolazimo do spoznaje da su transcendentalna Dužnost i univerzalna Lepota savršeno oličenje jedne i iste Stvarnosti.

Dužnost. U našem svakodnevnom životu, dužnost je nešto neprijatno, zahtevno i obeshrabrujuće. Kada nas neko podseti na našu dužnost, izgubimo svu svoju spontanu unutrašnju radost. Osetimo se jadno. Osetimo da smo svoju životnu energiju mogli da upotrebimo i u bolje svrhe. Jedino čovek lišen zdravog razuma može reći da ne zna šta mu je dužnost. Svaki čovek zna svoju dužnost dobro, i pre dobro. Od njega samog zavisi da li će je obaviti ili ne.

Today I am supposed to speak on Duty Supreme. An aspirant’s is the life that has to perform the Duty Supreme. His first and foremost Duty is to realise God. There can be no other Duty except this Duty, God-Realisation, in his life here on earth. Tragalac, kada je ugledao svetlost dana, bio je nadahnut od samog Boga ovom porukom:

```

Otkrij me na Zemlji.

```

Dužnost je mučna, dosadna i jednolična jednostavno zato što je izvršavamo svojim egom, ponosom i taštinom. Dužnost je prijatna, ohrabrujuća i nadahnjujuća kada je obavljamo Boga radi. Potrebno je da promenimo svoj stav prema dužnosti. Ako delamo Boga radi, onda nema dužnosti. Sve je radost; sve je lepota. Svako delo se mora obaviti i položiti pred Božija Stopala. Dužnost Boga radi najuzvišenija je dužnost. Pre nego što izdejstvujemo duhovno spasenje, nemamo pravo da preduzmemo nikakvu drugu dužnost. Zar nam Bog nije poverio pri samom rođenju ovaj čudesni zadatak? Najuzvišenija dužnost je da neprekidno nastojimo da ostvarimo Boga. Vreme je kratko, ali misija naše duše na Zemlji je uzvišena. Zašto bismo gubili vreme na čulna zadovoljstva?

Često kažemo da prema drugima nemamo nikakve obaveze, jer ništa od njih nismo primili. Ništa nam, istina, nisu ni dali; stoga nemamo nikakvu obavezu. A ipak, postoji nešto što se zove očekivanje. Možda ja nisam uzeo ništa od vas, ali to ne znači da vi nećete očekivati nešto od mene. Ponekad vaše očekivanje može biti opravdano. Svakako možete da očekujete, ali postoji nešto što ne možete: ne možete da zahtevate. Možete da očekujete, a na meni je da vam to što biste hteli dam, ili ne dam. Ali, ne smete da zahtevate. Jedino Bog može da zahteva. Bog, i samo Bog, može da zahteva od mene čitav moj život. Svaki pojedinac mora da oseti da Bog ima apsolutno pravo da ga proglasi zauvek svojim, ovde na zemlji i tamo na Nebu.

Volite vašu porodicu mnogo. To je vaša velika dužnost. Volite čovečanstvo još više. To je vaša veća dužnost. Volite Boga najviše. To je vaša najveća dužnost, vaša Vrhunska Dužnost.

Postoje dve stvari: jedna je sećanje, a druga zaborav. Svi mi znamo da imamo dužnost da uzmemo platu. To je naša dužnost, i uvek je se sećamo. Ali, postoji i druga dužnost. Na ovu dužnost zaboravljamo. Da bismo primili platu, moramo da radimo. Nekako na to uspevamo da zaboravimo. U duhovnom svetu, takođe, postoji dužnost. Ta dužnost je da uživamo u plodu Ostvarenja Boga. Ovu dužnost svi znamo i izuzetno smo nestrpljivi da je ispunimo. Ali, nažalost, zaboravljamo na onu drugu dužnost: na meditaciju. Jedna dužnost je da uživamo u plodovima; druga je da steknemo plodove.

Ali, dovoljno smo promućurni da vapimo za plodovima ostvarenja mnogo pre nego što smo ušli u polje meditacije. Bez meditacije, nema ostvarenja. Bez meditacije, ostvarenje Boga je samo obmanjivanje sebe.

Tragalac ima najvažniju dužnost, a ta dužnost je da ima savršenu veru u svoje božanske mogućnosti. Ako ima veru u sebe i veru u živućeg Gurua, onda će lako moći da ispuni vrhunsku dužnost, dužnost Samo-spoznaju i Spoznaju Boga.

Bog i ja⁸

Bog i ja. Bog je moj Otac. Bog je moja Majka. To znam. Isto tako, uvek znam i šta mi je činiti.

Kada kažem da znam šta da radim, bojim se da ćete me pogrešno razumeti. Sva je mogućnost da sumnjate u moju iskrenost.

Dopustite mi da pokušam da se odbranim. Dopustite da vam otkrijem svoju najintimniju tajnu: “Ja znam šta treba da učinim upravo zato što Bog to čini za mene.” Možete me zatim upitati zašto Bog sve čini za mene, a ne čini za vas. Zato što je pristrasan? Bog sigurno nije pristrasan. On je sve drugo, samo ne to.

Znam šta da radim, jer Bog to radi za mene. Znam da ništa ne radim i ne mogu ništa. Bog je Delatelj. Bog je Akcija. Bog je njegov Plod. Moj život je Večno Iskustvo Boga.

Na nesreću, postoji mala razlika između vašeg pristupa Bogu i mog pristupa Bogu. Sećate li se šta je Sin Božiji rekao čovečanstvu? Rekao je: “Ja i moj Otac smo jedno.” Ja verujem u Sina Božijeg i pokušavam da živim ovu istinu. Takođe, verujem i u vedske proroke drevne prošlosti Indije. Oni su rekli, “Brahmasmi" — “Ja sam Braman, Jedan jedini.” Isto tako, ja bezuslovno verujem i u učenja Šri Krišne koja sam naučio iz Njegove Bagavat Gite, Nebeske Pesme. “Čoveka čini njegova vera. Šta god da je njegova vera, to je i on sam.”

Znam da se Bog može videti. Znam da se Bog može osetiti. Znam da se Bog može ostvariti. Znam da će svako ljudsko biće, bez izuzetka, izrasti u Božiju Transcendentalnu Viziju i Njegovu Apsolutnu Stvarnost.

Skloni ste da gajite neke čudne ideje u najvećim dubinama svog srca. Pre svega, pričinjava vam radost da govorite svetu da Bog ne postoji i da ne može postojati. Čak i kada osetite da Bog postoji, govorite onima koji su vam dragi i bliski da Bog postoji samo za njih i za druge, ali ne i za vas. Sa svekolikim neznanjem na raspolaganju, objavljujete da Bogu nije stalo do vas. Osećate da je Bog strašno ljut na vas jer ste pre deset godina izrekli užasnu laž, ili nekog prevarili na ulici. Siroti Bog, kao da nema pametnijeg posla nego da se ljuti na vas i da vas nemilosrdno kažnjava!

Verovali ili ne, kažem vam da Bog hoće da učini mnogo, mnogo značajnih stvari sa vašim životom. Život koji vam pripada vam ne znači ništa, savršena je nula. Bogu je vaš život sve, preciznije rečeno, Njegovo sve. Vi ste Njegov neuporedivi Ponos. Vi ste Njegov jedini San. Vi ste Njegova jedina Stvarnost. Sa vama On peva Pesmu Besmrtnosti. U vama On vidi utelovljenje Svog Postojanja-Svesti-Blaženstva. Za vas i samo za vas On postoji u Večnosti. On vas oblikuje. On vas izgrađuje. On vas vodi. On vas preobražava u Svoju Sliku, u Svoj Život večno prevazilazećeg Onostranog.

Dragi studenti, dragi profesori, drage sestre i draga braćo, sada ste na istom brodu sa mnom. Zapevajmo zajedno: “Znam šta mi je činiti, jer Bog to čini za mene.”

Dopustite da vam otpevam još jednu pesmu i nadam se da ćete je i vi uskoro svi naučiti. Ova pesma mi kazuje šta da pričam i čemu da težim:

```

Vodi me iz tame u Svetlost.

```

Želja i Težnja⁹

Želja je mahniti oganj koji gori i gori i na kraju nas sažeže. Težnja je sjajni plamen koji posvećeno i tajno uzdiže našu svest i na kraju nas oslobađa. Težnja je žudnja za Najvišim. Žudnja za najnižim je poništenje.

Žeđ za najvišim je težnja. Žeđ za najnižim je uništenje.

Želja je očekivanje. Bez očekivanja, nema frustracije. Neutralisanjem želje izgrađuje se istinska sreća. Težnja je predanost. Predanost je čovekovo svesno jedinstvo sa Božijom Voljom.

Kao što rat zaustavlja trgovinu jedne zemlje, tako i naša ogromna sklonost ka zadovoljstvima neznanja zaustavlja sve naše unutrašnje duhovne pokrete.

Kako sad stvari stvoje, samim rođenjem prisiljeni smo da se prilično udaljimo od Boga. Namerno se naslađivati čulnim zadovoljstvima i udaljavati od Boga još više, čemu? Silovita sklonost zadovoljstvima neznanja dovodi sva naša unutrašnja duhovna kretanja do mrtvila, baš kao što i ratovanje dovede trgovinu neke zemlje do mrtvila. Uistinu, zadovoljiti umišljene potrebe ljudskog života i vapiti za ispunjenjem zemaljskih zadovoljstava samo je zlo mučenje samog sebe. Ali, zadovoljiti Božije stvarne i božanske potrebe u nama i kroz nas, to je samoprosvetljenje.

Jadni Bože, neprosvetljeni ljudi te uvek shvataju pogrešno. Oni misle da si nemilosrdan. A ipak, kad im ispuniš razvratne želje misle da si nenadmašan na svetu po gluposti.

Jadni čoveče, pogledaj svoju krajnje žalosnu sudbinu. Prema oštroumnim rečima Džordža Bernarda Šoa, “Postoje dve tragedije u životu. Jedna je ne dobiti ono što ti srce želi; druga je dobiti.”

Želja znači nespokoj. Ovaj nespokoj nalazi zadovoljstvo jedino kada uspešno ispuni sebe kroz čvrstu vezanost. Težnja znači spokoj. Ovaj spokoj pronalazi zadovoljstvo jedino kada uspešno ispolji sebe kroz svevideću i svevoleću nevezanost.Ljudska strast prebiva jedino u želji. Ona ima užasnog neprijatelja čije ime je osuda, osuda božanske uprave.

Spasenje obitava jedino u težnji. Čovekovo spasenje ima večnog prijatelja čije ime je Milost, Božija sveispunjujuća Milost.

Želja je iskušenje. Napojeno iskušenje, ispošćena istinska sreća. Težnja je buđenje duše. Buđenje duše je rađanje nebeskog blaženstva.

Istinski tragalac za beskrajnom Istinom nikad neće biti na dobiti Oskar Vajldovim otkrićem da je “jedini način da se oslobodimo iskušenja taj da mu se prepustimo.” Tragalac je već otkrio istinu da se samo uz veliku, veću i najveću težnju čovek može rešiti svih iskušenja, vidljivih i nevidljivih, rođenih i onih koja tek treba da se rode.

Vajld kaže nešto drugo, i ovo je prilično značajno: „Mogu da se oduprem svemu osim iskušenju. Nepotrebno je reći da mu to niko ne zamera, jer je iskušenje univerzalna bolest. Za čoveka bez težnje, iskušenje je nepogrešivo neodoljivo. Ali pravi tragalac oseća i zna da može da se odupre iskušenju a ono čemu ne može da odoli je preobražaj, preobražaj njegove fizičke prirode, celokupne njegove svesti, u nedrima mora Vremena. Naravno, transformacija njegove fizičke prirode, njegove celokupne zemaljske svesti, je nešto što on nikada nije učinio i nikada neće odoleti. Naprotiv, zbog ove transformacije on živi na Zemlji.

Pogledajte snagu mehurića želje! Ima moć da zatoči čitav naš život samo zarad svoje vlastite dobiti. Pogledajte snagu trunke težnje! Poseduje moć da nas navede da osetimo da je Beskrajni Bog apsolutno naš. Još nešto: da su nam Božija beskrajna Ljubav, Mir, Radost i Moć neprestano na raspolaganju.

Čulni objekti i čovekova vezanost za njih ne mogu se razdvojiti. Ipak, čim ugledaju Božiji Osmeh, oni poriču svoju bliskost. Štaviše, postaju potpuni stranci.

Ispunite prohteve svog tela i izgubićete samokontrolu. Ispunite potrebe svoje duše i stećićete samokontrolu.

Ne prihvatajte porok. Uzdržavajući se, posedovaćete nešto vrednije: samokontrolu. Šta je samokontrola? To je moć koja vam govori da ne morate da trčite ka svom cilju. Cilj mora doći do vas, i doći će.

Valuta spoljašnjeg sveta je novac koji se veoma često pretvori u otrov. Valuta unutrašnjeg sveta je težnja koja se konačno preobrazi u samoostvarenje.

Najviši stepen ljudske želje predstavljen je rečima Julija Cezara: “Veni, vidi, vici,” – “dođoh, videh, pobedih.” Vrhunac božanske težnje izrekao je Sin Božiji: “Oče, neka bude Volja Tvoja.”

Rob strasti je čovek. Čovek je na isti način i Božije Dete. Šta želite da budete, Božje dete ili rob strasti? Izaberite. Jedan izbor vas vodi do potpunog uništenja, drugi do trenutnog spasenja. Izaberite; dat vam je zlatni i bezuslovni izbor. Izaberite; izabrati morate. Ovde i sada.

Kako zadovoljiti Boga¹⁰

Da li znate u kom trenutku ste povredili Boga? Povredili ste Ga kada potcenjujete svoje unutrašnje sposobnosti. Povredili ste Ga kada preuveličate svoje samonametnute spoljašnje odgovornosti. Duboko ste Ga povredili kada negujete besplodnu ideju da ostvarenje nije za vas. Najmoćniji iskaz i najveća izvesnost svakako je to da ćete ostvariti Boga u Božijem odabranom času.

Postoje, nažalost, ljudi u čijim se životima suštinsko pitanje o zadovoljenju ili povređivanju Boga uopšte ne javlja. Oni ne veruju da Bog postoji. Oni zapravo Boga nisu videli, ali to ne znači da jesu kompetentni da poriču Njegovo postojanje. Šta je sa onima koji su Ga videli, koji su Ga osetili i ostvarili i koji Ga ispunjavaju u ovom i u drugim svetovima? Nevernicima i onima koji su bez vere govorim. Ne samo što nemilosrdno obmanjuju sebe u unutrašnjem životu božanskog, već se i neprestano udaljavaju daleko, veoma daleko od spoljašnjeg života stvarnosti.Postoje ljudi koji potpuno poriču postojanje Boga. Na svetu se ponovo rodila uzavrela želja kakvu je imao Hristov učenik Toma, želju za pronalaženjem dokaza. “Blagosloveni oni koji ne videše, a ipak poverovaše.” Neka glas Sina Božijeg odjekne u najvećim dubinama svakog ljudkog srca koje teži ili ne teži, koje je inspirisano ili nije inspirisano. Danas vera prethodi stvarnosti. Sutra će vera i stvarnost ići ruku pod ruku. Prekosutra će vera i stvarnost jedna drugu ispunjavati. Vera će ispunjavati stvarnost u svom otelovljenju stvarnosti. Stvarnost će ispunjavati veru u otkrovenju sebe putem vere.

Osećanje zahvalnosti čini čoveka istinski srećnim, i kad je čovek srećan, Bog je zadovoljan. Dostojevski je izrekao: “Verujem da je najbolja definicija čoveka to da je on nezahvalni dvonožac.” Kada čovek pliva u moru neznanja svog tela, to je možda istina. Ali, kada čovek živi i kupa se u moru svetlosti svoje duše, on je sav zahvalnost. Čovek je tada trajni izraz i neposredno otkrovenje Boga koji prima i Boga koji postiže.

APo rečima Pola Valerija, “Duša je supruga tela. Duša i telo nemaju istu vrstu zadovoljstva ili barem retko u njemu istovremeno uživaju.” Pre svega, duhovni svet je već sasvim pouzdano otkrio da duša nije ni muškog ni ženskog pola, već je iznad i izvan ovih dveju odvojenih sfera. Duša, prema tome, ne može biti supruga tela. Upanišade nas uče da je telo kočija, a duša gospodar kočije. Valeri je, opet, sasvim u pravu kad kaže da telo i duša nemaju isti oblik zadovoljstva. Znamo da telo stiče zadovoljstvo u neznanju i od neznanja. Lagano, postepeno i nepogrešivo mi uviđamo da je telesno zadovoljstvo sušto neznanje. U slučaju duše trebalo bi da, umesto što koristimo reč “zadovoljstvo”, upotrebimo reč “blaženstvo”. Duša oseća blaženstvo unutar Beskraja i unutar Večnosti, iz Beskraja i iz Večnosti. Blažensvo duše je nadolazeći Beskraj; blaženstvo duše je blistava Večnost. Kada tragaočeva meditacija preobrazi želju i užitak tela u blaženstvo težnje, duša i telo uživaju u istoj hrani. I ne samo to, nego uživaju u hrani istovremeno. A ta hrana je Istina. U isti mah, Istina razbuđuje telo i upravlja dušom.

Pre neki dan neko mi reče da je, iz nekog nerazumljivog razloga, Bog njime sve vreme zadovoljan. Potom mi on dobrovoljno otkri svoju tajnu: “Iako imam mnogo toga da kažem protiv Božije tvorevine, pa i protiv Boga Lično, ja jednostavno promućurno ignorišem Božiji svet bezbrojnih nesavršenstava i obilato Mu javno i privatno laskam. Iz tog razloga Bog je sve vreme tako zadovoljan sa mnom; bolje bi Mu i bilo.”

Ja mu rekoh: “Dragi moj prijatelju, između mene i Vas postoji mala razlika. Vaša osetljivost na nesavršenstvo u Božijem svetu sasvim se razlikuje od moje. Vi osećate da je nesavršenstvo nešto što ometa, obeshrabruje, prlja i šteti. Za mene je nesavršenstvo nešto što tek treba da dovrši svoje putovanje. Nesavršenstvo posmatram kao neizbežnu letvicu na merdevinama postepenog i konačnog usavršavanja. Nesavršenstvo prihvatam kao značajno iskustvo Boga Lično u čovekovom životu i kroz čovekov život. U okrilju Večnosti, taj isti Bog će uživati u savršenstvu. Uživaće u savršenom savršenstvu u svakom pojedincu i kroz svakog pojedinca. Sada, što se tiče Vašeg laskanja Bogu, Bogu nije potrebno nikakvo ljudsko laskanje. Da biste zadobili Njegovu Ljubav, Pažnju i Blagoslov, nije potrebno da Mu laskate. On niti očekuje, niti zahteva da mu se laska. Bog nije prosjak. On od Vas ne očekuje ništa. Bog nije autokrata. On od Vas ne traži ništa. Bog je Ljubav. Bog je Radost. Ako možete da volite sebe na duševan način i ako otkrijete svoju istinsku unutrašnju radost, uvidećete da je Bog već zadovoljan Vama. Ne pokušavajte da zadovoljite Boga tako što ćete Ga obmanjivati. Ne možemo Boga da obmanemo. Nikada. Najviše što možemo da učinimo i što zapravo i činimo je da obmanjujemo sebe. Emerson je sasvim u pravu kada kaže: “Nikog čovek ne može da obmane osim samog sebe.”

Da se vratimo na prvobitno pitanje: kako zadovoljiti Boga? Boga ćemo najlakše i najdelotvornije zadovoljiti neprestanim i bezuslovnim samodavanjem. Hajde da pokušamo. Sigurno ćemo uspeti. Gle, Bog je tu stao, pred nas. I zadovoljan je. On je stvarno i istinski zadovoljan nama.

Tajna Unutrašnjeg Mira¹¹

This world of ours has everything except one thing: peace. Everybody wants and needs peace, whether he be a child or an octogenarian. But the idea of peace is not the same for each individual. It sadly differs. A child’s idea of peace is to beat a drum. Beating a drum brings him joy, and this joy is his peace. An old man’s idea of peace is to sit quietly with his eyes and ears closed, so that he can escape the fond embrace of the ugly and restless world. General Ajzenhauer se izrazio o miru: “Imaćemo mir, čak i ako budemo morali da se borimo za njega.”

Nepobedivi Napoleon je uzviknuo: “U kakvoj smo tek sad zbrci: proglašen je mir.”Sin Božiji nas je poučio: “Blagosloveni mirotvorci, jer oni će naslediti Zemlju.”

Neko je vrlo prikladno rekao: „Što više težimo miru na Zemlji, to se više čini da je golub mira rajska ptica.“

Možemo biti uvereni da mir nije isključivi monopol Neba. Naša Zemlja je izuzetno plodna. Mir ovde na Zemlji možemo uvećavati u neizmernoj meri.

Došao sam da održim govor o unutrašnjem miru. Želim da uputim svoj govor duhovnim tragaocima u svima vama. Iskreni tragalac za mirom nužno mora biti i tragalac za ljubavlju. Ljubav ima još jedno ime: žrtva. Kada je žrtva čista, ljubav je sigurna. Kada je ljubav božanska, u žrtvi ne može biti ni “mog” ni “tvog”. Ljubav je tajna jedinstva. Žrtva je snaga jedinstva. Samoljublje je samopovlađivanje. Samopovlađivanje je samouništenje. Ljubav prema Bogu je tragaočeva najveća prilika da ostvari Boga.

Žrtvujemo svoje dragoceno vreme da bismo zaradili novac. Žrtvujemo svoj teško stečeni novac da bismo se bacili u koštac s vremenom. Da bismo išta stekli iz spoljašnjeg sveta, moramo nešto dati od sebe. Slično tome, u unutrašnjem svetu nudimo svoju težnju u zamenu za Bogoostvarenje. Bog Lično je upalio plamen naše težnje. Takođe, od Boga direktno stičemo i plod našeg ostvarenja. Bog je Onaj koji nas nadahnjuje. Bog je Onaj koji večno pruža. Bog je Onaj koji večno prima u nama. Bog koristi težnju da bi nas odveo Sebi. Bog koristi ostvarenje da bi Sebe doveo nama. Bog je žrtva kada živimo u svetu težnje. Bog je žrtva kada živimo u oblasti ostvarenja. Ali Bog kaže da žrtva kao takva ne postoji. Samo jedno postoji ovde na zemlji i tamo na Nebu, a to je jedinstvo, ispunjenje unutar jedinstva i ispunjenje samog jedinstva.

Postoje četiri vrste tragalaca: jadni, nesposobni, oni koji obećavaju i oni koji ispunjavaju. Jadni i nesposobni treba da budu strpljivi; treba da čekaju na Božiji Čas. Oni koji obećavaju i oni koji ispunjavaju već pevaju i igraju unutar Božijeg Časa. Oni neprekidno meditiraju na Boga. Takav je njihov unutrašnji život ostvarenja. Oni duševno i spontano rade za Boga. Takav je njihov spoljašnji život otkrovenja.

Naš ispitivački i sumnjičavi um uvek oskudeva u miru. Naše srce ispunjeno ljubavlju i posvećenošću uvek je preplavljeno unutrašnjim mirom. Ako naš um ima sva pitanja, naše srce ima sve odgovore. Odgovori su savršeni upravo zato što dolaze direktno iz duše koja vidi Istinu i živi u Istini. A Istina je, i samo Istina, Cilj nad ciljevima.

Ako hoćete da imate unutrašnji mir, onda morate da sledite stazu duhovnosti. Duhovnost je odgovor. Tri doba čoveka su: prerano, prestaro i prosečno doba. Za prerano doba duhovnost je hokus pokus. Za prestaro doba duhovnost je nešto suvoparno, nesigurno i mračno. A za prosečno doba duhovnost je samozaborav, samoporicanje i samouništenje.

Pravi tragalac će, međutim, reći da je duhovnost nešto normalno, prirodno, spontano, plodno, pregledno, luminozno, božanski samosvesno, samopotvrđujuće i samotvorno. Ako imate duhovnog učitelja koji može da vam pomogne i da vas vodi, onda ste veoma srećni. Slušajte ga uvek, sve do poslednjeg daha. Ako prestanete da uzimate od njega savet, vi ćete biti na gubitku, a ne on. Čak je i u običnom ljudskom životu čoveku potreban učitelj, mentor. Dosta je istinito ono što je Vinston Čerčil jednom rekao: “U to vreme bio je mudriji nego što je sada. Često je imao običaj da posluša moj savet.”

Ako nemate duhovnog Učitelja i ako vam nije stalo da ga imate, onda vas molim da u svakom trenutku u apsolutnoj tišini osluškujete naloge svoje duše. Vi hoćete mir i mir vam je potreban. Da biste stekli mir, morate imati slobodan pristup sopstvenoj duši. Da biste imali slobodan pristup svojoj duši, morate da imate unutrašnju tišinu. Da biste imali unutrašnju tišinu, neophodna vam je težnja. Da biste dobili težnju, potrebna vam je Milost Božija. Da biste stekli Božiju Milost morate osećati da ste Božiji i samo Božiji, uvek!

Sada smo u Konektikatu. Načelo Konektikata je vrhunski značajno. Moje srce odanosti i moja duša ljubavi pevaju ovo nenadmašno načelo: Qui Transtulit Sustinet — “Ko presadi, održava.” Bog je presadio Istinu na Zemlju i On je održava pomoću Ljubavi. U njihovom spoju leži tajna unutrašnjeg mira.

Suština Misticizma¹²

Proroci pevaju:

```

Blistavo, svetlo kao Sunce, izvan mraka,

```

Ujedinjenost i raznolikost mistik smatra jednim. Šta više, on u raznolikosti vidi ujedinjenost. Svetu govori da su Jedno i mnoštvo jedno. Jedno je mnoštvo u svom univerzalnom obliku. Mnoštvo je jedno u svom transcendentalnom obliku. U našem duhovnom životu nailazimo na dve značajne reči: okultizam i misticizam. Okultizam je tajnovita i čezne za tajnovitošću. Sve želi da čini u najvećoj tajnosti. Misticizam nije takav. Misticizam je spreman da ponudi svoje postignuće, svoju transcendentalno Znanje, svima koji za time vape.

Razlika između filozofa i mistika leži u činjenici da filozof uz najveću smetnju i sa distance prilično nesavršeno vidi telo Istine, dok mistik dragovoljno ulazi u samu dušu Istine i boravi u njoj koliko mu je drago. Isto tako, Svevišnji mu dozvoljava da iznese na površinu beskrajno blago duše i podeli ga sa tragaocima za Istinom. Misticizam potvrđuje da je Spoznaja Božanskog univerzalna.

Uđimo na trenutak u uzvišenu misteriju Vaka iz Veda. Vak je Reč. Vak istovremeno utelovljuje Istinu i otkriva Istinu. U svom utelovljenju Istine, ona u beskrajnoj meri prima stvaralačko nadahnuće od Svevišnjeg. U svom otkrovenju Istine ona pruža čovečanstvu Svevišnjeg Osloboditelja. Vak je spona koja povezuje dva sveta: svet koji se još nije ostvario ni ispunio i svet koji je već ostvaren i ispunjava se.

Misticizam ima svoj sopstveni jezik. Ime ovog jezika je intuicija. U intuiciji nikada ne može postojati um ili mentalna analiza. Sedeći na krilima ptice intuicije mistik leti ka krajnjoj Stvarnosti. Intuicija otkriva savršeno jedinstvo transcendentalne Vizije i apsolutne Stvarnosti. Mistik je dovoljno iskren da govori istinu. On kaže da mu je gotovo nemoguće da protumači svoje unutrašnje iskustvo. Nikakva ni reč ni misao ne odgovaraju njegovom iskustvu. Na to su mislili vedski proroci su kada su uzvikivali, “Šta da kažem, šta uistinu da mislim?” Siroti um i čula nisu više živi, klonuli su u svojoj trci ka Nepoznatom. Konačna misterija univerzuma nije za njih. Znanje Onostranog nije za njih. Misticizam ističe sjedinjenost svih duša unutar univerzalne duše. Kada posmatramo univerzum, mi ga vidimo kao mesto suprotstavljanja dobra i zla, tame i svetlosti, neznanja i znanja. Nepotrebno je reći da je ova borba otpočela davno pre pojave čoveka i da ona još uvek traje. Svetlost deluje u duši i kroz dušu koja teži; tama deluje u duši i kroz dušu koja ne teži. Do pravog preobražaja ljudske prirode se ne može se doći strogim asketskim životom ili potpunim povlačenjem iz sveta, već postepenim i potpunim prosvetljavanjem života. Čoveku je u tu svrhu potrebna težnja. Težnja, i samo težnja, glasnik je prosvetljenja.

Mistično iskustvo je tragaočevo unutrašnje uverenje u Istinu. To uverenje počiva na Otkrovenju. Otkrovenje je unutrašnji autoritet. Unutrašnji autoritet je krajnji autoritet. Ko ima ovaj autoritet? Ne onaj ko je žrtva nemilosrdnog logičnog rasuđivanja, već onaj ko je doživeo iskustvo i ko je izrastao u to iskustvo. Logično rasuđivanje je prosuđujuća i prosuđena istina, što je ponos konačnog. Misticizam je otkrivajuća i otkrivena Istina, što je ponos Beskonačnog. Ako verujemo u misticizam, onda moramo da shvatimo da Krajnja Istina ne samo da prevazilazi razum, već mu je ona i suprotna. Ako verujemo iz razuma, naš život će stupiti na mučenički put mnoštva. Ali, kada verujemo iz naše unutrašnje, mistične vere, stupamo na put Transcendentalne Stvarnosti jedinstva koji udiše život i ispunjava ga.

Martin Luter je svom silom sumnjao u delovanje razuma. Nije imao nikakvu veru ni u ritual, pa ni u puki rad, kao sredstva spasenja. U njegovom misticizmu opažamo osmehnuto i uverljivo lice vere. Jedino vera dovodi do spasenja. Jedino vera poseduje ključ za spasenje.

Postojanje i suština žive zajedno. Jedno su. U trinaestom veku je Majster Johan Ekart dinamički potvrdio ovo stanovište. Trebalo bi da shvatimo da se suština pojedinačno manifestuje u božanskim osobinama ljudske duše, dok se postojanje veličanstveno manifestuje u ljudskim osobinama božanske duše. Kraj putovanja ljudske duše potpuno je sjedinjenje sa Bogom. Kraj putovanja božanske duše savršeno je manifestovanje Boga.

Misticizam nam govori da se ostvarenje Boga ne može postići upražnjavanjem ideja, već kroz neprestano osećanje jedinstva sa Istinom. Ideja u najboljem slučaju ukazuje na pasivnu stranu sveta čula jer je mentalni sklop direktno ili posredno uhvaćen u klopku sveta čula. Ali, osećanje jedinstva sa Istinom lako prevazilazi čulni svet i ukazuje na aktivnu i dinamičnu stranu evoluirajućeg procesa života u napredujućem toku Večnosti.

Mistik kaže svetu da je Božije Telo Mudrost, a Božija Duša Ljubav. Svetovni čovek oseća da njegovo telo i fizičke aktivnosti tvore njegovu dušu. Mistik sa osmehom kaže da duša oblikuje telo i da ga preobražava u neograničenu svetlost svesti duše.

Prema Santajani, „misticizam nije religija, već religiozna bolest“. Santajana je potpuno u pravu kada kaže da misticizam nije religija. Po mom mišljenju, mistika je najviša težnja koju religija oličava. Ali što se tiče „religiozne bolesti“, nikada se ne mogu složiti sa Santajanom u njegovom dubokom shvatanju.

Želim da kažem sa svom duhovnom sigurnošću kojom raspolažem da misticizam služi kao melem; ne samo za one koji čeznu da vide Lice svog Voljenog Boga, već i za one koji se plaše da ugledaju Lice Boga u Njegovoj Sveprisutnosti i Svemoći, pa čak i za one koji su istovremeno bespoštedno i neoprostivo neverni, bez i malo vere u samo postojanje Boga.

Akcija i oslobođenje¹³

Džordž Vašington, prvi koji je otelotvorio nadu Amerike,

Prvi u pobedi,

Prvi koji je imao viziju federacije država,

```

- Karlajl

Duhovna osoba je pronašla svoj posao. Njen posao je nesebično služenje. Njen posao je posvećeno delanje. Zaista joj nikakve druge blagoslovenosti ne treba. Njeno delanje je božansko prihvatanje zemaljskog postojanja. U tu svrhu treba joj je zdravo telo, snažan um, duševno srce i uzvišeno nadahnut život unutrašnje prijemčivosti i spoljašnje sposobnosti.

Delanje ulazi u bojno polje života. Delanje pobeđuje neizrecive jade života i njegova obilata ograničenja. Delanje preobražava proždiruće nesavršenstvo života u savršenstvo koje blista. Delanje je nešto beskrajno dublje i uzvišenije od pukog opstanka fizičkog postojanja. Delanje je vrhunska tajna koja nas osposobljava za ulazak u Večni Život.

Onaj ko nije svesno prihvatio duhovni život može delanje smatrati za nužno zlo i za majku gorke frustracije. Ali za duhovnu osobu, delanje je božanski blagoslov. Ono je nenadmašna pobeda nad vezanošću i nad neznanjem. Ono je u isto vreme Božija duševna Vizija na Nebu i Njegova plodonosna misija na zemlji. Bog kaže da je čovek od božanske akcije idealni heroj. Ovaj idealni heroj ispoljava Boga ovde na zemlji. Ostvarenje Boga nije mu dovoljno. Njegovo srce plače za Božijom sveispunjujućom Manifestacijom.

Osoba bez težnje umire i njena je uloga se okončava. Osoba koja teži umire, a njena uloga tek počinje. Duhovni Učitelj napušta svoje telo, a njegova misija počinje da rađa plodove.

Čovek je slep. Ne zna šta mu je činiti. Kada hoće nešto da uradi, ne zna kako da počne. I tako, umesto da stekne radost od rada, on odmah zapadne u nepriliku.

T. H. Haksli oštroumno opaža: “Čovekove najgore nevolje počinju kada mu se omogući da radi po volji.” Ali ako čovek sluša naloge svoje duše i ako je u stanju da postupa onako kako mu njegova duša nalaže, onda će se njegov život transformisati u zlatne prilike, a na vrata njegovog srca pokucaće najveći uspeh.

Postoji izreka da “palac preuzima odgovornost, a kažiprst inicijativu.” Slično tome, čovekova težnja preuzima inicijativu, ali Božija Brižnost preuzima odgovornost.

I neko je rekao: „Idealista hoda na prstima, materijalista na petama“. Slično, božanski heroj radnik hoda po ognju samoprosvetljenja; radnik nebožanski, neinspirisan i nenadahnut, koji je pun ega, sujete i gordosti, hoda po vatri samouništenja.

Prema nekim ljudima, čovečiji život se svodi samo na surovu, beznačajnu i beznadežnu reč od tri slova: rad. Želim da kažem da se varaju. Vole oni rad, ali mrze osećaj naprezanja, breme napora. Naprezanje i okrilje se savršeno rimuju. (Prim. prev. Odnosi se na reči u engleskom originalu: labour and favour.) Na kraju krajeva, čije je to okrilje? Božije. Zaista je odabrano Božije Dete i samo je on miljenik Boga, ko dela da bi zadovoljio Boga. A u zadovoljenju Boga spoznaje i ispunjava sebe. Potom on svetu kazuje da je čovekov život jedna božanski značajna šestoslovna reč: radost.

Oslobođenje govori. Ono govori: “ Mi nismo robovi prirode.” Oslobođenje podučava. Ono nas podučava da nam sâm otkucaj srca pruža jedinstvenu priliku za postizanje oslobođenja. Oslobođenje u nama peva: “Ustani, probudi se. Tvoj Cilj je ideal, Cilj nad ciljevima.”

Oslobođenje je čovekova mudrost na delu. Oslobođenje nije kompromis sa svetom. Oslobođenje je kraj čovekovog nadmetanja sa iskušenjima prirode. Oslobođenje uzdiže zemaljsku svest do nebesa Onostranog.

Šta je teže: vapiti za oslobođenjem; ili, nakon oslobođenja vapiti za prosvetljenjem i za preobražajem sveta koji voli neznanje i grli tamu? Bez sumnje, ovo drugo.

Siroti oslobođeni čovek; zaista je čudna njegova sudbina. On stalno misli na one koji jedva i da ga se sete. Kada stane pred svet, svet se ponaša ili kao zaplašeno dete ili kao neprijateljski raspoloženo derište. Oslobođeni čovek kaže svetu da je Bog ne samo spoznatljiv, već je i više od toga. Takođe, on kaže svetu i da je lakše spoznati Boga nego spoznai svet, jer će morati, kada bude hteo da spozna svet, da ga spozna preko Boga i od Boga.

Šri Krišna je Prosvetljenje inkarnirano. Buda je Oslobođenje inkarnirano. Hrist je Spasenje inkarnirano.

Svet nudi Šri Krišni svoju Tamu.

Svet nudi Hristu svoj Greh.

Posrnula svest sveta uznosi se Najuzvišenijem Onostranom da bi je Hrist Spasitelj dotakao. Skrhana svest sveta uranja u Najdublje Onostrano da bi je Buda Osloboditelj prigrlio. Rastočena svest sveta odlazi u Najudaljenije Onostrano da bi je Krišna Prosvetitelj blagoslovio.

Vrhovna Tajna Meditacije<sup>14</sup>

Meditaciju treba da upražnjavate spontano, duševno i na ispravan način. U suprotnom će mračna sumnja uništiti vaš um, krajnja frustracija će se uvući u vaše srce i verovatno ćete otkriti da vam se čitav život sunovratio u ponor zjapećeg bezdana.

Za meditaciju vam treba inspiracija. Svete knjige vas mogu opskrbiti inspiracijom. Za kupovinu duhovne knjige potrebno je deset sekundi. Za čitanje takve knjige potrebno je nekoliko sati. Da bi se ona usvojila, potrebno je nekoliko godina. A da bi se njene istine živele može biti potreban ne samo ceo jedan život, već i nekoliko inkarnacija.

Za meditaciju vam je potrebna težnja. Fizičko ili spiritualno prisustvo duhovnog učitelja budi vašu uspavanu težnju. To mu je lako i on će to rado učiniti za vas. Upravo vam je težnja potrebna da biste dostigli cilj vašeg putovanja. Ne morate se brinuti za svoje ostvarenje. Vaša težnja će se pobrinuti za to.

Meditacija ishranjuje vašu samodisciplinu. Samodisciplina osnažuje vašu meditaciju. Meditacija pročišćava vaše srce. A samo se u čistom srcu nazire napredovanje čovekovog života prema Bogu. Čovek može znati šta je odgovarajuća meditacija. On čak može i da je praktikuje, budući da je potrebna njegovoj božanskoj prirodi. Ipak, delovanje ili ispunjenje meditacije nadilazi svaku ljudsku sposobnost poimanja, jer je nemerljivo, neograničeno i beskrajno.

Meditacija vam govori samo jedno: Bog jeste. Meditacija vam otkriva samo jednu istinu: da imate viziju Boga.

Na moju veliku žalost, neki od vas, ovde na Zapadu, imaju izričito pogrešna shvatanja o meditaciji. Vi osećate da je najviši domet meditacije proricanje sudbine ili izazivanje čuda. Proricanje sudbine se ne slaže sa meditacijom. Ni izazivanje čuda se ne slaže sa meditacijom. Ali, ostvarenje se savršeno slaže sa meditacijom i oslobođenje se duševno slaže sa meditacijom. Da li zaista hoćete da ostvarite Boga? Da li zaista hoćete Božiju beskrajnu Svetlost, Mir i Blaženstvo? Ako je tako, onda treba da se držite na milione milja daleko od onih što proriču sudbinu i od onih što izazivaju čuda. Ako mislite da vas inspirišu, grešite. Uđite duboko u sebe i otkrićete da samo podstiču vašu besposlenu, bezočnu i besplodnu znatiželju. Znatiželja nije duhovnost. A ti što proriču sudbinu i oni što izazvaju čuda su vam krišom svesno ponudili još nešto: iskušenje. Iskušenje je glasnik uništenja. Upravo se na tom mestu bezuspešna i neispunjena božanska misija vašeg života bliži kraju. Budimo na oprezu. Preklinjem vas, ne brkajte čistu meditaciju vašeg srca sa proricanjem sudbine i izazivanjem čuda. Ne gubite vreme. Vaše vreme je dragoceno. Vaša meditacija je neprocenjiva. Vaše postignuće biće riznica bezvremene Večnosti, nemerljivog Beskraja i besmrtne Besmrtnosti. Ne čekajte. Onome ko čeka dolazi sve osim ostvarenja koje današnjica otelovljuje i oslobođenja koje sadašnjost razotkriva.

Meditacija je plač naše duše za savršenim savršenstvom našeg života. Savršenstvo još uvek nije osvanulo na Zemlji, ali će jednog dana osvanuti. Savršenstvo je ideal ljudskog života. Da citiram Svami Vivekanandu: “Niko od nas još nije video idealno savršenog čoveka, a opet, rečeno nam je da verujemo u njega. Niko od nas još nije video idealno savršenog čoveka, a opet, bez ovog ideala ne možemo napredovati.”

Samo meditacija može da izrodi savršenstvo. Meditacija nas odvodi izvan domašaja frustracije čula, izvan ograničenja uma koji rasuđuje. Konačno, meditacija nam može podariti dah savršenstva.

Krajnji cilj meditacije je spoznaja Svevišnjeg. Kata Upanišada nudi svetu jednu duhovnu poruku. To je unutrašnja poruka.

```

Viši od predmeta čula je um.

Više od intelekta je Veliko Ja.

Viši od Nepojavnog je Apsolut.

To je cilj, to je najuzvišeniji put.

Zaista, Apsolut je Svevišnji Lično. Snagom svoje najviše i najdublje meditacije mi nepogrešivo dobijamo slobodan pristup Svevišnjem.

Na početku našeg duhovnog putovanja osećamo da je meditacija lični napor i znoj. Na kraju našeg životnog putovanja shvatamo da je meditacija Božija Milost, Njegova Beskrajna Samilost.

Cena nikada nije odgovarajuća. Pre ostvarenja je previsoka. Nakon ostvarenja je preniska.

Vrhovna Tajna¹⁵

Bog je istovremeno konačan i beskonačan. On je u prostoru: može se izmeriti; moramo Ga izmeriti. On je izvan prostora: neizmeran; bezgraničan. On je beskrajan. Manji je od vrha čiode. Veći je od sedam viših i sedam nižih svetova zajedno. U Njegovom Srcu je zemaljska patnja. U Njegovoj Duši je Nebeska radost. On tajno kaže zemlji: “Dete Moje, Ja sam tvoj. Stojim ti na usluzi. Upotrebi Me. Gle, ti i Ja smo oboje ispunjeni.” On otvoreno kaže Nebu: “Dete Moje, ti si Moje. Stojiš mi na usluzi. Povi se, idi i pruži Svetlost Moje Vizije i Uzvišenost Moje Stvarnosti svojoj sestri zemlji, mlađoj po mudrosti, ali starijoj po strpljenju.”

Vrhovno Znanje je Vrhovna Tajna. Ovo Znanje je pesma oslobođenja. Ovo znanje je ples otkrovenja. Ovo znanje je tišina savršenstva. Čovek, kada je oslobođen, sedi kraj Stopala Boga. Kada otkrije najvišu Istinu, igra se u Srcu Boga. Kada je savršeno savršen, Bog se sa njim rukuje. Budite uvereni da će Bog jednog dana poslati ovog Svog savršenog sina na svet.

Svet vam govori zastrašujuću tajnu: Bog je strog, Bog je zahtevan, Bog je okrutan. Ja vam govorim prosvetljujuću tajnu: Bog je dostižan, Bog je dopadljiv, Bog je prijatan. Kada je vaš um smiren, Bog je dostižan. Kada je vaše srce čisto, Boga možete da volite. Kada je vaša duša sigurna, u Bogu možete da uživate.

Ne plašite se Boga. On ne samo da uživa u vašim šalama, već ih i ceni. Vaše nevine šale Ga ushićuju. Vedski prorok upravo sada peva u vama, kroz vas i za vas: “Kad bi Ti, o Bože, bio ja, a ja bio Ti, Tvoje bi molitve, ovde i sada, dostojno bile uslišene.”

A na vašu ličnu radost i ponos, možete zapevati zajedno sa vedskim prorocima: “O Bože, neću Te izneveriti ni za najveću cenu, ni za hiljadarku, ni za deset hiljada, ni za neograničen iznos, O moj Gospode Svevišnji Izobilja Beskrajnog.”

Samootkrovenje je vrhovna tajna. Mi smo trenutno istovremeno i u znanju i u neznanju. Iša Upanišada nas uči da se istovremeno mora stremiti i neznanju (životu Zemlje) i znanju (životu Neba). Moramo da pobedimo smrt prelazeći put neznanja. Moramo da postignemo Besmrtnost uz pomoć znanja. Pod neznanjem se ovde podrazumevaju ritualne radnje, dela sprovedena radi sopstvenih rezultata. Pod znanjem se podrazumeva najdublja meditacija koja svesno čini da čovek bude jedno sa Bogom; delo učinjeno da bismo ispunili Boga ovde na Zemlji i tamo na Nebu; Istina Istine radi.

Svet mi kaže da je ljudsko rođenje najgore moguće prokletstvo. Ja kažem svetu da je ljudsko rođenje najlepša moguća prilika. Šri Krišna, indijski neuporedivi Avatar [direktni potomak Boga], hteo bi da kaže svetu još nešto. On govori: “Blagosloveno je ljusko rođenje; čak i oni koji borave na Nebu priželjkuju ovo rođenje, jer jedino ljudska bića postižu ostvarenje Boga ovde na Zemlji.”

Dragi stanovnici Severne Dakote, dragi prijatelji, draga braćo i sestre, došao sam kod vas da govorim o Vrhovnoj Tajni. Želim da vam pripremim iznenađenje. Sa mojom duševnom radošću i sa punom iskrenošću želim da vam kažem da su me vaša država i vaš univerzitet tajno i sa najotvorenijim srcem naučili Vrhovnoj Tajni. Javno načelo Severne Dakote podučilo me je vrhunskoj tajni: “Sloboda i ujedinjenost, sada i zauvek, jedno su i nerazdvojno.” Načelo Univerziteta u Severnoj Dakoti koje je ispunjeno težnjom, naučilo me je vrhunskoj tajni: “Svetlost i zakon.” Uz vaše ljubazno dopuštenje, želeo bih da kažem nekoliko reči o ova dva božanska načela. Da počnem sa državnim načelom, sloboda znači odgovornost. Čiju odgovornost? Božiju odgovornost. Kada se čovek oslobodi okova neznanja, sa ponosom Bog u njemu deluje. Kroz njega Bog bezrezervno deluje. Za njega Bog bezuslovno dela.

Lord Halifaks je jednom oštroumno opazio: “Kada bi slobodu imali samo oni koji razumeju šta je ona, ne bi bilo mnogo slobodnih ljudi na svetu.”

Svi ćemo mi imati slobodu, i spoljašnju i unutrašnju. Unutrašnja sloboda je najviše ostvarenje apsolutne Istine. Spoljašnja sloboda je najuspešnije ispoljavanje savršenog Savršenstva Božanskog na Zemlji.

Ujedinjenost: Bog je svesno i potpuno svestan čovekovog ujedinjenja sa Bogom. Uskoro će, takođe, i čovek biti sveno i potpuno svestan tog ujedinjenja. U čovekovom ujedinjenju sa Bogom opažamo čoveka, duševnu zahvalnost. U Božijem ujedinjenju sa čovekom opažamo Boga, Poplavu Samilosti.

Sada i zauvek: kada sloboda počne da rađa čovekovo ujedinjenje sa Bogom, ili kada čovekovo ujedinjenje sa Bogom počne da rađa njegovu slobodu, čovek će zauvek živeti u Večnom Sada.

Jedno i nerazdvojno: Sloboda i sjedinjenje su nerazdvojni jer moraju da prosvetle jedno drugo. Sada i zauvek su nerazdvojni jer moraju da nahrane jedno drugo. Čovek i Bog su nerazdvojni jer moraju da ispune jedan drugog.

Zaronimo sad u môre univerzitetskog načela u kome buja život i ispunjava se duša: Lux et Lex, (Svetlost i zakon).

Svetlost nije teorijsko znanje, već je praktična mudrost. Zakon, božanski zakon, nije zapovest, već je iskustvo. Čovekovo nadahnuće se širi kroz blaženstvo svetlosti. Čovekova težnja se uzdiže kroz mir zakona. Duhovna svetlost zrači iznutra i prosvetljuje spoljašnji život. Neduhovna svetlost blješti spolja i zamračuje unutrašnji život. Kada tragalac živi u svetlosti, on je izvršilac. Kada živi unutar božanskog zakona, on je znalac. Razlika između običnog čoveka i tragaoca je u sledećem: običan čovek hoće da bude zaštićen zakonom, mada lično ne mari za zakon niti ga sledi; dok tragalac duševno, bezrezervno i bezuslovno sledi i brani zakon. Zakon je istina. Moramo znati kako da upotrebimo istinu u svojim svakodnevnim aktivnostima.

```

Gora je od svih laži koje se mogu smisliti.

— Vilijam Blejk

To je tačno, apsolutno je tačno. Istinu uvek moramo da saopštimo sa božanskom namerom. Naša istina mora biti preplavljena ljubavlju, brigom i jedinstvom. Naša istina mora da prosvetljuje, a ne da porobljava. Ona mora da oslobodi, a ne da zarobi. I najzad, hteo bih da kažem u vezi sa univerzitetskim načelom da je Svetlost bremenitost univerzalne Duše, a Zakon visina transcendentalne Duše.

Vrhovna tajna. Ako hoćete da saznate vrhovnu tajnu, morate da meditirate. Ako hoćete da naučite kako da meditirate, potreban vam je duhovni Učitelj. Dok nemate lično svog učitelja, morate da meditirate sasvim sami. Nemojte u toku meditacije ničeg da se plašite. Od straha možete i morate odustati. Božiju neprestanu Ljubav možete i morate steći. Vaš strah umrtvljuje vašu prijemčivost za Božijom Ljubavlju. Vaša težnja za ostvarenjem Boga i vaša predanost Božijoj Volji mogu pobiti sav vaš strah, rođen i onaj koji tek treba da se rodi. Napravite u najvećim dubinama vašeg srca zaklon za božansko pouzdanje. Tajna uspeha je u pouzdanju. Tajna pokušavanja je u nadi. Sumnja je otrov. Sumnja za tili čas razori vaš život težnje. Nemojte se tokom meditacije boriti protiv zlih misli. Ako se neprestano borite protiv njih, samo ćete ih, na vaše veliko zaprepašćenje, ojačati. Ali, ako se otvorite za božanske misli, zlim mislima nećete biti potrebni. One će biti užasno ljubomorne na vaše božanske misli i napokon će vas napustiti. Tokom svoje meditacije pokušajte da negujete božansku ljubav. Pokušajte duševno da volite čovečanstvo. Možda ćete reći: “Kako da volim druge, kada ne znam ni kako da volim sebe?” Reći ću vam kako da volite sebe. Sebe ćete najuspešnije voleti jednostavno ako budete bezrezervno voleli Boga. Možda ćete upitati: “Kako da volim Boga, kada ne znam šta je ljubav?” Reći ću vam šta je ljubav. Ljubav je preobražavajuća moć unutar naše ljudske prirode. Ljubav preobražava naš život krute vezanosti u život najmoćnije slobode. Ljubav plače za životom. Ljubav se bori za život. I na kraju, ljubav izrasta u Večni Život.

Vrhovna tajna je ostvarenje Boga, ni manje, ni više. Juče me je moje neznanje nesvesno ponudilo Bogu. Danas mi moje znanje svesno nudi Boga. U mojoj nesvesnoj svesnosti Boga, ni Bog ni ja nismo bili ispunjeni. U mom svesnom jedinstvu sa Bogom i Bog i ja smo potpuno ispunjeni.

Misticizam<sup>16</sup>

Iskustva stičemo iz nauke i naučnih otkrića, iz istorije i istorijskih otkrića, iz filozofije i filozofskih ideja, iz religije i religijskih doktrina. U ovim iskustvima opažamo prisustvo subjekta i objekta, suštine i života, vizije i stvarnosti. Ali, mistično iskustvo što je trenutno jedinstvo prevazilazi sva takva razgraničenja. Mistično iskustvo je jedinstvo sa Onostranim, sa večnoprevazilazećim Onostranim koje uvek ostaje neizrecivo. Misticizam. Siroti misticizam! Kada se previše pojednostavi i potceni, on otpadne sa svoje prvobitne sfere dejstva i stane uz religiju. Opet, ako je pojedinac iskren, uvideće da je njegovo najuzvišenije religiozno iskustvo tek nesigurno, nerazumljivo i nejasno opažanje Istine; dok će, kakvo god mistično iskustvo imao, u njemu osetiti intenzitet, neizmernost i pouzdanost Istine.

Takođe moramo naučiti da religiozna ekstaza i mistična ekstaza ne igraju istu ulogu u našem unutrašnjem životu. Religijska ekstaza se uglavnom bavi ljudskim u nama. Ova ekstaza je ograničena na telesnu svest, disciplinovani ili nedisciplinovani vital, prosvetljeni ili neosvetljeni um, čisto ili nečisto srce. Ali mistični zanos nas odmah prenosi u Onostranost, gde smo zagrljeni večnim Životom, hranjeni svehranjućom Svetlošću i blagosloveni transcendentnom Istinom.

Primitivna religija je pružala ekstazu vitalu u fizičkom umu i u željom ispunjenom srcu. Sada najnapredniji misticizam nudi u beskrajnoj meri svoju ekstazu oslobođenim dušama, a u obilnoj meri onima koje su na pragu oslobođenja.

Siroti hinduizam! Kad god se i gde god na misticizam gleda sa visine, podrazumeva se da je hinduizam glavni krivac za to. Mnogi obrazovani ljudi na zapadu ne samo što nisu uspeli da razumeju uzvišeni hinduistički misticizam, već su ga i potpuno pogrešno razumeli. Njima bih hteo da kažem da hinduistički misticizam nije, kako oni smatraju, hipnotisanje sebe ili samoobmana već je, u stvari, duševno jedinstvo sa Srcem Beskonačnosti, Dahom Večnosti i Životom Besmrtnosti. Čovek mora da praktikuje Jogu kako bi se temeljno upoznao sa hinduizmom, i to najčešće pod direktnim vođstvom duhovnog adepta.

Misticizam budizma je u velikoj meri inspirisan i pod uticajem hinduističkog misticizma. Otuda ne samo da ove dve tradicije nisu dijametralno suprotne, već ostvaruju u praksi istovetnu Istinu. Nirvana prevazilazi bol i uživanje, rođenje i smrt. Blagoslovenost Nirvane je najuzvišenije mistično jedinstvo sa Osloboditeljem. Hinduistički mistik takođe snagom svog samoostvarenja postaje jedno sa Apsolutom i zauvek se oslobađa zamki uživanja i bola, rođenja i smrti.

Sufi misticizam Islama očituje se u najsnažnijoj opijenosti unutrašnjeg vitala i istinom natovarenoj simboličnoj ljubavi mlade i mladoženje. Ovakav misticizam dovodi čoveka znatno bliže stvarnoj mogućnosti doživljaja jedinstva sa Apsolutom, a opet, kazuje nam da Alah iz Kurana traži strogu samodisciplinu i samokontrolisan život. Po rečima sledbenika, ovaj misticizam na kraju vodi slobodnom pristupu Njemu, što je izuzetno retko postignuće.

Kabala je blistavi misticizam Judaizma. Ova mistična nauka zasniva se na okultnom tumačenju Biblije i uspešno se prenosi iniciranome kao ezoterična doktrina.

Hrišćanstvo svoj mistički podstrek duguje grčkom svetu, a ne Judaizmu. Neki sholasi mišljenja su da u Novom Zavetu nema mističnih iskustava. Teško mogu da se složim sa njima. Novi Zavet je prepun mističnih iskustava. Zapravo, zbog svoje nesposobnosti da proniknu u dubinu njegovih poruka, oni u Novom Zavetu ne primećuju ključ koji otvara mistična vrata što vode sjedinjenju sa Bogom.

U Španiji je Tereza od Avila ponudila svetu nešto potpuno mistično. Njeno mistično iskustvo je najuspešniji vrhunac božanskog braka između duše koja teži i Hrista osloboditelja. Ovde čovekova bespomoćna i vapijuća volja i Božija svemoćna i sveispunjavajuća Volja primaju jedna drugu u zagljaj.

Misticizam nije jedino monopol hinduizma. Hrišćanstvo i druge religije su takođe otkrile bogatstvo misticizma.

Unutrašnji Glas<sup>17</sup>

Trebao bih biti istinit, jer ima onih koji mi veruju;

Trebao bih biti jak, jer mnogo treba patiti;

— Hauard Arnold Volter

Da budemo istiniti, čisti, snažni i hrabri, ono što nam treba je Unutrašnji Glas. Naš Unutrašnji Glas je Istina-Moć u nama. Naš spoljašnji glas je spoljašnja moć novca. Čovek nije dovoljno čist da vidi kako Moć Istine deluje u njegovom spoljašnjem svetu želja i zahteva. Čovek nije dovoljno srećan da vidi kako moć novca deluje u njegovom unutrašnjem svetu težnje i potreba. Moć Istine koja se koristi za čovečanstvo i moć novca koja se koristi za božansko mogu i promeniće lice sveta. Moć Istine će probuditi i osvetliti usnulo i neosvetljeno čovečanstvo. Moć novca će služiti i ispuniti još neispunjeno božanstvo na Zemlji.

Unutrašnji Glas je blago srca. Kada tragalac koristi ovo blago, ono se duševno osmehuje. Kada nevernik i neko bez vere u Boga pokuša da iskoristi ovo blago, ono se bez milosti uguši.

Unutrašnji Glas nam kaže da pomognemo svetu isključivo u skladu sa Božijom izričitom Voljom. Ako to nije slučaj,ona će se kasnije sasvim sigurno pretvoriti u kobnu nepriliku. Onaj ko pomaže drugome jer je inspirisan Bogom i jer mu je Bog tako naložio, ne samo što je božanski darežljiv, već je i vrhunski blagosloven.

Dati nakon dugog premišljanja ono što je traženo, znači dati jedanput. Dati zato što se nešto traži, znači dati dvaput. Dati kada se ništa ne traži, znači dati triput. Dati kada Bog hoće da damo, znači dati za sva vremena, uporedo sa svojim srcem i dušom.

Ako se svesno ili nesvesno sprijateljimo sa strepnjom, nikada nećemo čuti pesmu Unutrašnjeg Glasa. Šta je strepnja? Strepnja je razorni dah životnog siromaštva.

Ne može biti ni boljeg izbora, ni veće nagrade od slušanja Unutrašnjeg Glasa. Ako svesno odbijemo da poslušamo unutrašnji glas, naši lažni dobici odvešće nas u neizbežan gubitak. A ako duševno poslušamo unutrašnji glas, naši istinski dobici ne samo da će nas štititi od predstojećeg uništenja, već će i začuđujuće ubrzati našu spoznaju transcendentalne Istine.

Tragalac mora da shvati da Unutrašnji Glas nije dar, već postignuće. Što duševnije bude čeznuo za njim, nesumnjivo će ga ranije zadobiti.

Iskrenost čoveku kaže da treba da bude ponosan na to što poseduje unutrašnji glas koji proniče u sve. Poniznost kaže čoveku da treba da bude vrhunski ponosan na to što ga unutrašnji glas koji se kloni pogrešnog, postupa ispravno i ispunjava dobro, poseduje.

Unutrašnji Glas je istovremeno čovekov neumorni vodič i njegov istinski prijatelj. Ako čovek uđe duboko u sebe, unutrašnji glas će mu reći šta da radi. Ako uđe još dublje, unutrašnji glas će mu dati sposobnost. Ode li još dublje, onda će ga unutrašnji glas uveriti da radi pravu stvar na pravi način.

Postoji jedna veoma slatka, čista i poznata nam reč. Ta reč je savest. Savest je sinonim za unutrašnji glas. Šekspirove reči nas božanski nadahnjuju: “Osećam u sebi mir koji nadilazi sve ovozemaljske strepnje, osećam spokojnu i tihu savest.”

Savest može da živi na dva mesta: u srcu istinitosti i u ustima laži. Kada nas savest jednom udari, moramo pomisliti da nam pokazuje bezuslovnu ljubav. Kada nas drugi put udari, moramo osetiti da nam pokazuje bezrezervnu brigu. Kada nas udari po treći put, moramo uvideti da nam pruža svoju beskrajnu samilost kako bi nas sprečila da duboko zaronimo u more Neznanja.

Ruso kaže nešto veoma upečatljivo: “Savest je glas duše kao što je strast glas tela. Nije čudo što jedno drugom često protivreče.”

Ako čovek teži da ponudi svetlost svog srca svojoj strasti, onda nema potrebe da strast i savest protivreče jedna drugoj. Na ovaj način čovek lako može da prevaziđe ove naizgled nepomirljive suprotnosti. Kada jednom prevaziđe sve suprotnosti, čovek može iz sve snage da zapeva sa Vitmenom: “Da li ja to sebi protivrečim? U redu, onda protivrečim sebi. (Velik sam, sadržim u sebi mnoštvo.)”

Ako hoćete da budete dobra osoba, onda protivurečite sebi kada iskrenost zatraži. Ako hoćete da budete veliki čovek, onda ne protivrečite sebi čak ni kada nužda traži.

Strah pita: “Da li je bezbedno?” Sumnja pita: “Da li je to istina?” Savest pita: “Ako ne Bog, ko drugi? Šta drugo?”

Unutrašnji Glas je Hram u nama. Unutrašnji glas je Božanstvo u nama. Unutrašnji Glas je božanska Dužnost u nama. Unutrašnji Glas je vrhunska Neophodnost u nama.

God has commanded the Inner Voice to be the friend of aspiring souls and the judge of unaspiring souls.

Unutrašnji Glas je ne samo postojana postojanost, već i savršeno savršenstvo.

Ne moć, već jedinstvo<sup>18</sup>

Čovek onda pokušava da učini nešto drugo, ne bi li dokazao svoju superiornost. On agresivno i nasilnički nastoji da upotrebi vlastitu moć. Hoće da izvuče radost iz svoje superiornosti. Hoće da dokaže svetu da je važan. Ne bira sredstva da bi dokazao svoju uzvišenost i pri tom mu njegova savest ne dosađuje. Bog mu se, iz Njegove beskrajne Darežljivosti, ponovo približava i kaže: “To je pogrešan izbor. Ne možeš svetu dokazati da si nenadmašan i jedinstven. Od svoje superiornosti ti zapravo tražiš radost, beskrajnu radost. Ali, ova beskrajna radost nikad neće biti tvoja, sve dok ne saznaš tajnu nad tajnama. Tajna je u tvom nedeljivom jedinstvu sa svakim ljudskim bićem na Zemlji, ponaosob.”

Onda Bog nastavlja. Kaže da je On Snažan, da je srećan, da je ispunjen samo zato što je On u potpunosti jedno sa svakim ljudskim bićem, sa čitavim univerzumom. Čovek može biti istinski srećan jedino kada se u potpunosti sjedini sa ostatkom sveta, a ova sreća uobliči čoveka u biće koje je neuporedivo na Zemlji. Neće nas moć navesti da osetimo superiornost, niti će ona učiniti da osetimo da smo neprocenjivi. U tome uspeva jedino naše neuporedivo jedinstvo sa Bogom i naše neuporedivo jedinstvo sa Božijom tvorevinom. Drugima nismo potrebni zbog svoje moći; ne. Njima je preko potrebno jedinstvo naše duše. Ovo jedinstvo duše treba uneti u jedinstvo fizičkog, vitala i uma, i to na prosvetljen i preobražen način.

Bog će dovršiti Njegov zadatak u nama, kroz nas i za nas. Hajde i mi da pokušamo da dovršimo svoj zadatak. Hajde da se potrudimo da svesno osetimo svoje nerazdvojno jedinstvo sa svakim ljudskim bićem ovde na Zemlji i tamo na Nebu.

Ono što Abraham Linkoln kaže o moći nepobitno je tako: “Skoro svi ljudi su sposobni da podnesu nedaću; ali ako hoćete da testirate čovekov karakter, dajte mu moć.”

Vinston Čerčil hoće da kaže nešto onima koji pokušavaju da osete jedinstvo sa celim svetom: “Nema svrhe reći ‘dajemo sve od sebe’. Morate uspeti čineći ono što je neophodno.”

Iskrenost našeg srca nikad ne doživljava neuspeh. Brižnost naše duše nikad ne doživljava neuspeh. Samilost Božija nikad ne doživljava neuspeh. Kada je naše srce duševno, naša duša je plodna, a naš Bog smislen.

Individualnost i ličnost<sup>19</sup>

Čovek ne mora da izgubi svoju individualnost i svoju ličnost. On mora da oseti i da ostvari svoju sveprožimajuću božansku individualnost i svoju sveslužeću božansku ličnost. Kada govorimo o individualnosti, odmah primećujemo da se ona sastoji od ponosa, od taštine, od želja, frustracija, straha, strepnji, briga i tako dalje. Takvu vrstu individualnosti prepoznajemo u našem svakodnevnom životu. Ali, postoji i druga vrsta individualnosti. Zovemo je božanskom individualnošću. Božanska individualnost je potpuno drugačija od individualnosti ponosa, taštine, ega, ovozemaljskih želja, skučenih postignuća i ograničenog ispunjenja. Božanska individualnost je direktni izraz Božanskog u nama.

Bog je Jedno. U isto vreme, On je Mnoštvo. On je Jedno u Svojoj najvišoj Transcendentalnoj Svesti. On je Mnoštvo na polju ispoljavanja ovde na Zemlji. Na Najvišem, On je Ujedinjenost. Ovde, na Zemlji, On je Mnogostrukost. Bog je lotos i On ima mnogo, mnogo latica od kojih svaka predstavlja individualni aspekat Njega Samog. On Sebe ispoljava na bezbroj načina i u beskrajno mnogo oblika.

Kada govorimo o ljudskoj ličnosti, odmah mislimo na nešto što potiče iz naše fizičke svesti ili fizičkog tela. Svojim urođenim sposobnostima, sklonostima i talentima, i svim svojim osobinama, čovek tvori određenu ličnost. Kada neko stane pred mene, njegova ličnost se razlije poput vode koja klizi po glatkoj površini. Kada pomislimo na neku osobu, ili stvar, naša individualnost u tren oka prodre u ličnost te osobe, ili stvari. Ja sam trenutno ovde, sa vama, na veličanstvenom univerzitetu u Berkliju, avgust univerzitetu. Ali, ako me moj um prenese do nekoga u Indiji, moja vlastita individualnost odmah postaje jedno sa tom osobom. Ja uđem u osobu koja je u Indiji i, snagom svog jedinstva sa njom, mogu da koristim njenu ličnost. Nisam izgubio sopstvenu individualnost. Osećam da se moja individualnost preobrazila u sveprožimajuću i sveslužeću ličnost. Čim pomislim na nekoga, moja svest uđe u tu osobu i prožme je. Kada me moja svest prenese u neku osobu, ja postanem njen nerazdvojni deo. Onda tamo proširujem svoju svest. Kada se moja svest proširi, proširi se i njena svest. Uvek služimo čim svesno uđemo u nešto što je izvan nas samih.

U našem istinskom Ja, svi smo mi jedno. Ali, u svom spoljašnjem ja, mi smo mnoštvo. Među “mnoštvom” uočavamo da jedan pojedinac služi drugog; a da “drugi” ne mora da uzme ni aktivno, pa čak ni svesno učešće u tom procesu. Na primer, ja ovde držim predavanje. Vi možda osećate da vas služim svojom duhovnom svetlošću, ali, želim da vam kažem da i vi služite Svevišnjeg u meni vašim uporednim učešćem, vašim razumevanjem i uvažavanjem onoga što imam da vam pružim. Ovo nazivamo sveslužećom ličnošću. Onog časa kada stanemo pred neku osobu, čak i ako ona ne uzme aktivno ili dinamično učešće u razmeni, sâmo naše prisustvo okupira važan deo svesti te osobe. Običan čovek ne razume jezik cveta. Ali, šta se zapravo desi kada on zastane pred cvetom? Čovek uvažava lepotu cveta, a lepota cveta uvažava njegovu svest. Javlja se uzajamno uvažavanje, uzajamna ljubav i uzajamno služenje.

Služim vas svim onim što jesam i svim onim što imam. Vi služite mene tako što postajete potpuno jedno sa mojom svešću. To je pravo služenje. U ovoj vrsti služenja mi ne gubimo svoju individualnost. Moja individualnost opstaje u vama, a vaša individualnost opstaje u meni. Svevišnji na bezbroj načina izražava ovo širenje naše ličnosti u obliku proširene individualnosti. Iako se sićušna kap vode može smatrati individualnom kapi, ona ne gubi svoju takozvanu individualnost kada se stopi sa beskrajnim okeanom. Naprotiv. Njena individualnost se proširi u beskrajno prostranstvo okeana. Kada posmatramo okean, vidimo ga kao neizmerno biće, kao ogromnu ličnost koja u sebi sadrži na milijarde i milijarde živih bića. Okean je i sâm živo biće. Stopivši se sa okeanom, kap postaje jednako velika kao okean. Slično tome, kada mi svojom individualnošću prodremo u našu božansku ličnost, vidimo kako se naša individualnost preobrazi u beskrajno prostranu i sveprožimajuću ličnost Božanskog.

Suncem obasjana staza<sup>20</sup>

```

Još više radosti on stekne kada oseti: “Sve ovo si Ti.”

```

Onaj ko sledi stazu znanja kaže Bogu: “Oče, hoću Tebe.”

Prvi Bogu kaže: “Oče, ja Te posedujem.”

```

Kao i na drugim stazama, i na stazi suncem obasjanoj posvećenik uči da nije bitno koliko će se moliti i meditirati, već kako će to uraditi. Ako se iskreno i bezrezervno moli i meditira na Božansko, onda se istovremeno desetostruko moli i meditira.

Kada tragalac započne svoje putovanje na suncem obasjanom stazi, on Bogu kaže: “Oče, daj mi.”

Pred kraj svog putovanja on kaže: “Oče, primi me.”

Svi mi znamo da zahvalnost boravi u srcu. Začudo, zahvalnost često uspeva da se sakrije od svog boravišta. Ali, na stazi suncem obasjanoj, duševna zahvalnost je uvek vidljiva i široko rasprostranjena u tragaočevom srcu.

Samoljublje kvari plodno tlo težnje i čini ga jalovim. Ali, posvećenost usmerena ka Bogu pali uspinjući plamen težnje i stvara novi svet za tragaoca u Bogu i za Boga u tragaocu.

Posvećenost je sâma blagoslovenost. Ova blagoslovenost je samoposvećena ljubav okrenuta Bogu, koja nastoji neprekidno i bezuslovno da služi Boga da bi Bog ispunjen i na Nebu i na Zemlji.

Na Zemlji ima nebrojeno mnogo ljudi koji ne samo što tvrde da se mole, već se zaista i mole. Kako to da iz svojih molitvi ne dobijaju praktično nikakav rezultat? Odgovor je jednostavan i jasan. Njihove molitve nisu snežno-bele. Snežno-bela molitva je izvorište samostvarajuće energije, samopreobražavajuće svetlosti i samoispunjujućeg blaženstva.

Kao i svi ostali, i posvećeni aspirant ima potrebe. Ali, njegove potrebe i Božija Ljubav i Samilost uvek idu uporedo. Stvarni posvećenik spoznao je da voli Boga ne da bi ispunio svoje sopstvene ljudske želje, već da bi ispunio Boga na Božiji sopstveni Način. Za nekoga ko ne teži, život je kazna, ogoljena muka. Za dušu koja teži, svaki trenutak u životu je prilika za samoprosvetljenje i ispunjenje Boga. Na suncem obasjanoj stazi posvećenosti, tragalac zna da je Bog gladan njegovog stalnog osećaja svesnog jedinstva sa Njim, baš kao što je i on gladan Božije beskrajne Samilosti.

Kada je telo zaprljano, potreban je sapun da se ono opere. Kada je um nečist, potrebne su suze pokajanja da ga pročiste. Kada je srce nečisto, potreba za posvećenošću je najveća. Nečistota srca je najopasnija bolest u duhovnom životu. Posvećenost je jedina medicina. Posvećenost je jedini lek.

Braman je po prirodi nedeljiv; dovršena celina. Ali, kroz maju, kroz njenu samoograničavajuću snagu, on je razložio sebe na beskrajno mnogo delova. Tragaočeva svepredana posvećenost lako može ponovo da ga učini celovitim, božanski dovršenim i vrhunski Jednim.

Samospoznaja²¹

Neprestano grešimo. U osnovi naših grešaka je naše telo, naše fizičko. Osećamo da van fizičkog nema ničega, a da istovremeno ni u fizičkom nema ničega. Tu se najžalosnije varamo. Ako odemo van granica našeg tela, van naše fizičke svesti, videćemo kako nas Beskrajni Mir, Beskrajna Radost, Beskrajno Blaženstvo i Moć svi nestrpljivo očekuju.

Ako potom uđemo duboko u sebe, videćemo i osetiti našu dušu duboko unutar tela. Ova duša je izaslanik Boga na zemlji. Ako možemo da se uskladimo sa neprekidnom i spontanom muzikom duše, naši životi će biti oslobođeni patnje, bede, frustracije, straha i brige. Naši životi doživljavaće stalan uspeh, stalno postignuće i stalno ispunjenje, ispunjenje koje može da bude i koje će biti i spoljašnje i unutrašnje.

Stoga, ili moramo da uđemo duboko u svoje telo, u najveće dubine svoga srca, ili da odemo van granica tela, van fizičkog okvira, izvan fizičke svesti. Moramo da otkrijemo svoje istinsko Ja, bilo danas, bilo sutra, bilo dan kasnije. Puko propovedanje neće pomoći; ni proučavanje knjiga neće pomoći. A ukoliko uopšte budemo propovedali istinu, jevanđelje i duhovnu filozofiju, onda ćemo morati da propovedamo ono što živimo i da upražnjavamo ono što bismo hteli da postanemo.

Čovek je Božija Vizija, a Bog čovekova stvarnost. Čovek može da poriče Boga. Njegovo neznanje može ga navesti da oseti da Bog ne postoji i da nema potrebu za Bogom. Ali, Božija Samilost nikada ne može da porekne postojanje čoveka. Bog je sazdan od Samilosti, od beskrajne Samilosti. Čovek je sačinjen od neznanja. Kada kažem “čovek”, mislim na ljudski um i na ljudsko telo. Jer čovek je, u stvarnosti, potomak Boga. Ostvarenje Boga je čovekovo rođenjem stečeno pravo. Njegovo nasleđe je Božanstvenost. Ali, čovek je umoran, čovek je frustriran, čovek hoće da živi u tami. Veoma često, čovek je zadovoljan svojim ograničenjima. Šta onda Bog može da učini? Ako nema iskrenog traganja, ako nema stremljenja ni težnje, Bog mora Sebe da svede na ovo neprosvetljeno, neuko ljudsko biće.

Čoveku je potreban Bog, ali on to poriče. Bogu je potreban čovek i On sa ponosom govori svetu o Njegovoj potrebi. Čovek svakako želi da primi sve od Boga, ali ne želi da oda priznanje Bogu za Njegovu beskrajnu Milost i beskrajno Saosećanje. Bog, međutim, otvoreno pokazuje kako je ponosan na ljudsko postignuće. Ako budemo težili, videćemo i osetiti istinitost ovoga u tren oka. Bog je neprestano ponosan na naše postignuće, na našu težnju i na naše postojanje.

Zato, želim svima da vam kažem da ne treba da gajite ideju da je Bog doživeo neuspeh i da je izneverio Svoju tvorevinu. Takve ideje su potpuno pogrešne. Nije Bog doživeo neuspeh. Mi smo ti koji stalno osećamo da su Bog i Božija tvorevina dve potpuno različite stvari. Mislimo: “Bog je na Nebu, a mi smo na Zemlji. Bogu nije stalo do nas. Ili, ako Mu je stalo do nas, nema snage da ispravi, uredi i usavrši Svoju tvorevinu.” To je pogrešno shvatanje Istine. Šta mi u stvari znamo o Božijem Savršenstvu, o Božijoj Viziji, o Božijoj Stvarnosti, o Božijoj Svesti? Svojim ljudskim očima, šta tražimo? Savršenstvo, postignuće, uspeh. Ove stvari Božijim Očima izgledaju potpuno drugačije. Čovekov uspeh i Božiji uspeh ne moraju nužno biti isti. Božiji uspeh je u iskustvu, a to iskustvo se može javiti bilo u obliku uspeha, bilo neuspeha. Ove dve vrste iskustava daruje nam Bog.

Kada živimo u duši, osećamo da je naša duša potpuno odgovorna za nas. Kada živimo u telu, vidimo da je naše telo ništa drugo do tupavost. Stoga, ako živimo u duši imamo spontano iskustvo ispunjenja, ali ako živimo u telu imamo spontano iskustvo frustracije i bede. Naš uspeh i naš neuspeh imaju malo toga zajedničkog sa Božijom mudrošću, Božijim iskustvom i Božijim dejstvom u fizičkom svetu. On je naš uspeh, On je naš neuspeh, On je onaj koji dela, On je delanje. Ako možemo da vidimo Božije prisustvo unutar svakog dela, zatim sâmo delo kao Boga, a kasnije i rezultat, odnosno uspeh ili neuspeh, kao Boga i na kraju izvršitelja dela kao Boga, svi naši problemi će nestati. Ako upoznamo tajnu življenja u duši, ovde na Zemlji i tamo na Nebu, onda ćemo uistinu biti Božiji najveći Ponos i Božija najviša Vizija.

Bog, Istina i Ljubav²²

Zašto bi Bog trebalo da me voli? Bog me voli jer ja volim ljudski rod. Ali, postoji, takođe, još jedan razlog. Bog me voli i zato što ja volim čitavu Njegovu tvorevinu. Znam i osećam da se Bog nikada ne može odvojiti od Svoje tvorevine. Tvorac i tvorevina su jedno i nerazdvojno. Kada uvažavamo tvorevinu, tvorcu je drago i on je zadovoljan. Kada i sami nešto stvorimo, kada nešto proizvedemo i izgradimo, drago nam je ako ljudi primete i uvaže naše ostvarenje jer je to naše delo. Slično tome, univerzum je Božija tvorevina. Kada volimo univerzum, mi paralelno volimo Boga Tvorca i Boga Tvorevinu; pa će i Tvorac i Tvorevina biti zadovoljni nama.

Istina me voli jer ja volim Boga. Bez Boga, Istina ne postoji. Bog je sâm dah Istine. Bog i Istina nedeljivo su jedno. U jednu ruku, Istina je sinonim za Boga. U drugu ruku, Istina bez Boga ne postoji, dok Bog u svakom trenutku može da prevaziđe Istinu, kako zemaljsku, tako i Nebesku; zemaljski ograničenu Istinu i Nebeski slobodnu Istinu. Bog može po Svojoj slobodnoj Volji da prevazilazi čak i Svoju Transcendentalnu Istinu. Iako sa sigurnošću možemo reći da su Bog i Istina jedno, jedino Bog poseduje moć da prevaziđe sve istine, pa čak i najvišu Istinu po sebi. Zbog toga je Istina bez Boga bespomoćna. Ali, Istina nas voli ako mi volimo Boga, jer se ona odmah hrani našom dušom koja teži. Istina postoji unutar Boga. Istina se prehranjuje i podržava u samom našem uvažavanju Boga. Istina s pravom oseća da se njena jedinstvena poruka svetu može širiti jedino kada istinski volimo njenog Posednika, Boga.

Volim sebe zato što volim Istinu. Ljudsko biće je izražaj Istine. Ono nije izraz neznanja, laži, tame i smrti. Ne, ono je otelovljenje, ostvarenje i izražaj Istine; manje Istine, veće Istine i najveće Istine. Božanska Istina u nama svakog trenutka prevazilazi svoje granice. Kada živimo unutrašnjim životom, životom duše, mi je vidimo, osećamo i ostvarujemo. Ja zaista i istinski volim sebe zato što volim Istinu. Moje postojanje i Istina lice su i naličje istog novčića, unutrašnjeg bića ili duše, zastupnika Svevišnjeg ovde na Zemlji.

I love myself. What do I love about myself? Not my body. If I love my body for the sake of my body, tomorrow I shall be frustrated because there are millions and billions of human beings on earth who are more beautiful than I am. Naturally I will feel miserable. If I love my physical mind for the sake of my mind, tomorrow I shall see millions and billions of mental giants right in front of me, and my mental capacity will fade into insignificance. If I love my vital dynamism for the sake of my vital dynamism, then I shall see that there are millions and billions of people who are simply inundated with striking dynamism. Similarly, if I love anything else of my own, for its own sake, I am bound to be frustrated. I shall defeat my very divine purpose. But if I love myself just because God is expressing Himself through this body, vital, mind and heart, then I see that I am unique and peerless in the whole history of the universe, because no other Chinmoy is going to be created by God with the same capacities, same understanding, same experiences. Each individual can love himself just because he is a direct channel of the Divine. God wants to express Himself in each individual in a unique way. When we become consciously and fully one with God, we not only fulfil Him but we also fulfil ourselves. When I say that I really and truly love myself because I love Truth, it means that I consciously feel that Truth is constantly breathing in me, with me and for me.

Sâm moj dah na Zemlji živuća je stvarnost Istine. U svakom trenutku volim sebe i divim se sebi ne zbog svog zdravog tela, dinamičnog vitala, prefinjenog uma i čistog srca, već radi toga što je Bog u meni, što me Bog koristi i što Bog ispunjava Sebe u meni i kroz mene. To je jedini razlog zbog koga volim i moram voleti svoje telo, vital, um i srce. Svaki pojedinac mora da se ispuni ovom vrhunskom Istinom. Svesno treba da oseti da je njegov život na Zemlji spoljašnja manifestacija unutrašnjeg Daha Svevišnjeg.

```

Ja sam Tvoj Zlatni Plug.

```

Stvarnost tela i stvarnost duše²³

Uzmimo za primer lepu devojku. Svi znaju da je ona vanredno lepa. Lepota je u njoj stvarnost. Ali ona nije zadovoljna svojom lepotom. Oseća da je neko drugi lepši od nje, čak možda i neko koga drugi smatraju ružnim. Bez obzira koliko joj puta njeni najmiliji rekli: “Ti si sušta lepota. Niko nije lep kao ti,” ona nije zadovoljna. To je slučaj ne samo sa fizičkom lepotom, već gde god postoji stvarnost u oblasti fizičkog.

Fizičko nije i ne može biti zadovoljno svojim posedima. Ono oseća da drugi poseduju istinu, svetlost, lepotu i radost, dok ono ne poseduje. U samoj prirodi je fizičkog da se oseća kao večiti prosjak. Ono nešto hoće sa nekog drugog mesta, bilo od ljudskih bića, bilo sa Neba. U fizičkom uvek postoji osećaj nezadovoljstva. Fizičko je, naravno, središte nezadovoljstva.

U slučaju duše, međutim, je drugačije. Duša neprekidno oseća da od Boga već sve ima u neograničenoj meri, i da poseduje mogućnost da udomi Beskonačno. Zadovoljna je svojom stvarnošću jer zna šta ima i u šta može da izraste.

Duša sada postoji u polju ispoljavanja. Ono zna da ima kapacitet da otkrije Beskonačno, bilo danas ili sutra. Zadovoljna je onim što trenutno ima; a isto tako je zadovoljna onim što će imati, šta će učiniti i šta će otkriti u Beskonačnom, za Beskonačno. Sama priroda duše je da ostane zadovoljna. Živi u božanskom zadovoljstvu. Vrlo često telo dobija radost i još uvek ostaje nezadovoljno. Ali duša živi u neprestanoj radosti, jer ona vidi Večnu Stvarnost.

Duša je svesna istine da je Stvarnost istovremeno i statična i dinamična. Duša je zadovoljna jer vidi Stvarnost u svojoj najvišoj, u svojoj najdubljoj i u svojoj sveprožimajućoj svesti. Telo nikad ne vidi Stvarnost iz svih uglova i nikad ne vidi krajnji smisao Stvarnosti na način na koji se ona mora videti, osetiti i spoznati.

Telo želi da oseti Stvarnost na svoj vlastiti način, odnosno, deleći je na beskrajne komadiće i sagledavajući je parče po parče. Ali duša želi da vidi Stvarnost u svim njenim fazama, u svim njenim dinamičnim i statičnim aktivnostima, unutar svih zemaljskih događaja i Nebeskih iskustava. Duša ne ograničava Stvarnost. Ona vidi Stvarnost u njenoj beskonačnosti, ona oseća Stvarnost kao beskrajno izražavanje Apsoluta i uvek pokušava da se poistoveti sa Stvarnošću u njenim beskrajnim načinima izražavanja i realizacije. Iako telo pokušava da primi najuzvišeniju Stvarnost koja je istovremeno i statična i dinamična, ono nikada neće moći da sagleda Stvarnost ili je oseti sve dok se potpuno i bezrezervno ne preda mudrosti duše.

Obično ljudsko telo je nesavršenstvo inkarnirano. Ovo nesavršenstvo će moći da se preobrazi u savršenostvo tek kada telo dobrovoljno ponudi sebe večnorastućoj svetlosti, mudrosti i blaženstvu duše. Sigurno će osvanuti dan kada će telo načiniti ovu ponudu. Tada će telo i duša trčati zajedno da bi ispunili Misiju Svevišnjeg, misiju preobraženja prirode, misiju otkrovenja, manifestovanja i ispunjenja najuzvišenije Istine ovde na Zemlji.

Iskrenost, Čistota i Sigurnost²⁴

Budimo iskreni.Svevišnji će nas blagosloviti.

Budimo sigurni u svoj Cilj.

```

Iskrenost se može razviti. Ona se poput mišića može razvijati. Ima ljudi koji su po prirodi iskreni i onih drugih koji su po prirodi neiskreni. Oni koji su od samog rođenja iskreni blagosloveni su. A oni koji su od samog rođenja neiskreni ne smeju i ne treba da proklinju sebe. Oni mogu da budu iskreni, ako to žele. Bog će im iz Svoje beskrajne Samilosti pomoći onog trenutka kada istinski zatraže da budu iskreni. Bog će im pomoći uz Svoju najdublju Radost, Ponos i Brižnost.

Iskrenost je potrebna duhovnosti i duhovnost je zahteva od početka do kraja. Duhovnost i iskrenost se nikada ne mogu razdvojiti. Ako je nekome zaista stalo do duhovnog života, ako oseća da je duhovnost jedini odgovor, onda želim da kažem da je iskrenost ključ koji otvara vrata duhovnosti. Drugog ključa nema; drugog ključa ne može biti.

“Budimo čisti. Svevišnji će nas voleti.” Hajde da budemo čisti. Svevišnji će nas voleti. Ako u spoljašnjem i unutrašnjem životu tragaoca nema čistote, onda on nije bolji od životinje. Bez čistote tragalac ne može da zadrži nijedan duhovni dar koji Samilošću Svevišnjeg primi tokom meditacije. Sve će nestati i sve će razočarati tragaoca ako mu nedostaje čistota. Ali ako je preplavljen čistotom, sve božanske osobine će na kraju ući u njega. One će u njemu pevati, igrati i učiniti ga najsrećnijom osobom na zemlji. A čineći ga srećnim, ove božanske osobine pronaći će i svoje sopstveno istinsko ispunjenje.

Čistota u fizičkom je od vrhunskog značaja. To ne znači da treba da se kupamo deset puta na dan. Ne. Čistota nije u tome. Čistota traži da vaše telo bude čisto, ali prava fizička čistota leži unutar srca. Morate da ustanovite unutrašnji oltar unutar vašeg srca. Ovaj oltar je neprestano podsećanje na Svevišnjeg Pilota u vama. Kada stalno i spontano mislite na Svevišnjeg Pilota koji je ustoličen u vama, u najvećim dubinama vašeg srca, uvidećete da je to najveća čistota. Ako postoji manjak čistote u fizičkom, ne može se postići potpuni uspeh, puna manifestacija Boga. Možete ostvariti delimičan duhovni uspeh, ali čak će vas i taj delimičan uspeh u životu gorko razočarati ukoliko se u vašoj prirodi ne uspostavi čistota. Morate da uspostavite čistotu u fizičkom, u vitalu, u umu i svuda u spoljašnjoj prirodi. Tada će sve što radite, sve što jeste i sve što imate, biti ispunjeno čistotom. Čistota nije nešto slabo i negativno. Ona je nešto što se neprekidno napaja beskrajnom energijom i postojanom, nepokolebljivom Voljom Svevišnjeg.

Već i samo izgovaranje reči “čistota” može pomoći da se promeni tragaočev spoljašnji život i njegov unutrašnji život. Svakog dana ponavljajte reč “čistota” stoosam puta, i dok izgovarate, držite svoju desnu ruku na pupku. Videćete kako će obilje čistote ući i teći kroz vas. Kada budete čisti, na svet ćete gledati drugačijim očima. Videćete kako čistota ubrzano sviće u svetu. Videćete kako se lepota ubrzano rascvetava u svetu. Videćete kako savršenstvo ubrzano raste u svetu.

Slatka, slađa, najslađa je čistota. Kada u sebi vidite čistotu, čisti ste. Kada u sebi i oko sebe osećate čistotu, još ste čistiji. Kada spolja i iznutra postanete čistota, najčistiji ste. Kada vodite nečist život, vi zapravo uništavate svoje unutrašnje biće. A kada vodite čist život, ubrzavate putovaje svoje duše. Kada se u vašem spoljašnjem životu potpuno uspostavi čistota, najveća prilika se pruža vašoj duši i vašem spoljašnjem životu.

“Budimo sigurni u svoj Cilj. Svevišnji će nas prigrliti” Razlika između običnog čoveka i duhovnog tragaoca je u tome što običan čovek nema nikakav cilj, dok ga tragalac ima. Običan čovek je zadovoljan onim što ima i smatra da ideja o ulasku u Onostrano prevazilazi njegovu maštu, ili oseća da Onostrano ne postoji. Uhvaćen je u zamku onoga što vidi oko sebe. Tragalac, međutim, oseća i veruje da ovaj naš svet nije krajnji cilj. On oseća da cilj mora negde postojati i zna da će taj cilj doći njemu, ili da će on morati da ode do cilja. Cilj može biti ostvarenje Boga ili nešto drugo. Ako je ostvarenje Boga, i ako je tragaočeva težnja iskrena, mora znati da je taj cilj nešto apsolutno važno i sveto. Nije igračka.

Tragalac mora biti siguran u svoj cilj. On će možda hteti Boga ili neku Njegovu osobinu. Neki tragaoci plaču Bogu za moći, ljubavlju i mirom. Oni Bogu ne plaču za Bogom Lično. Neće Boga u Njegovoj Beskonačnosti i Večnosti. Hoće samo deo Njega. Zadovoljni su ako mogu da dobiju mir, svetlost ili ljubav od Boga. Kada dobiju to za čim plaču, okončavaju putovanje svoje duše. Ali, postoje tragaoci koji od Boga neće ništa sem Boga Lično. Osećaju da ako dobiju Boga, dobijaju sve. Oni su poput gladne dece u bašti u kojoj se nalazi drvo krcato najukusnijim plodovima manga. Znaju da će, ako uspeju da zadovolje vlasnika drveta, dobiti sve mangoe sa drveta. Ovde je Bog vlasnik drveta, a istovremeno je Bog i samo drvo. Kada zadovoljimo Boga, On zadovolji našu glad za beskrajnom Svetlošću, Mirom i Blaženstvom. Ako su mudri, tragaoci će znati da će onog trenutka kad zadovolje Boga, od Boga dobiti sve.

Snagom svoje iskrene težnje, istinski tragalac kaže: “O Bože, ako osećaš da bi trebalo da imam Tvoju Viziju, Ako osećaš da Sebe želiš da ispuniš u meni i kroz mene, ako osećaš da možeš da me upotrebiš kao Svoj instrument, stojim ti na usluzi. Ako želiš da stanem pred Tebe, doći ću i stati. Ako Ti želiš da staneš ispred mene, biću jednako srećan. Ako ne želiš ni jedno ni drugo, već želiš da neko drugi stane pred Tebe, i dalje ću biti srećan.” To je ono što se zove predanost. To je krajnja predanost.

Tragalac mora da zna svoj cilj. Ako je njegov cilj ostvarenje Boga, s tim na umu može početi. Ali, Krajnji Cilj je bezuslovna predanost Božijoj Volji. Kada Bog vidi da se Njegovo dete, Njegovo najodanije dete tako bezuslovno predalo, ne na sekund, ne na dan ili godinu, već za čitav život, za sve buduće inkarnacije, za čitavu Večnost, jedino tada će prigrliti Svoje najmilije, najslađe i najodanije dete. A kada do ovog zagljaja dođe, čovek se preobražava u Samog Boga.

Svima nama, bez izuzetka, pruža se mogućnost da ovde na zemlji ispunimo Boga. Ako pokušamo, moramo uspeti. Mi možemo da ispunimo Boga, a ispunjavajući Njega uvidećemo da smo i sami već ispunjeni.

Samokontrola<sup>25</sup>

Dete želi mnogo toga, mnogo beskorisnih i štetnih stvari. Ali majka zna da će dete, ako mu ona pruži te stvari, biti razoreno. I sama majka će, takođe, biti razorena samo zato što su ona i dete jedno. I tako, majka detetu ne ispunjava njegove bezbrojne neprosvetljene i destruktivne želje. Slično tome, i telo je dete. Ako ispunimo želje i prohteve tela, na kraju će naš život biti razoren.

Zašto nas telo ne sluša? Odgovor je veoma jednostavan. Zato što mi ne slušamo svoju dušu. Da slušamo dušu, i telo bi slušalo nas. Znamo da telo ima svog pretpotavljenog, a to je vital. Um je pretpostavljen vitalu, srce je pretpostavljeno umu, a duša srcu. Bog je pretpostavljen duši. Duša sluša Unutrašnjeg Pilota - Boga sve vreme. Srce sluša naloge duše veoma često. Veoma često, ali ne i uvek. Um zapravo nikada ne sluša srce. Vital ne sluša um, a telo svakako ne sluša vital. Stvarni problem počinje sa umom, u umu.

Kako da inspirišemo telo, vital, um i srce da zakorače u bolju i više ispunjujuću svetlost? U odnosu na ovo moramo znati da se, ako im budemo pronalazili greške, telo, vital, um i srce nikada neće promeniti i preobraziti. Ako ne osuđujemo telo, vital, um i srce, nego im, naprotiv, govorimo da mogu da budu Božiji odabrani instrumenti i da su potrebni Bogu za Njegovu božansku lilu [igru] na Zemlji — onda možemo i da ih transformišemo. Nepokorni članovi naše porodice odmah će osetiti značaj svojih pojedinačnih uloga u ispunjenju Božije manifestacije na zemlji. Oni mogu i biće izjednačeni i ujedinjeni za ispunjenje ovog jedinstvenog Cilja.

Samokontrola. Za samokontrolu su nam potrebne jednostavnost, iskrenost i poniznost. Jednostavnost treba da nahrani samokontrolu. Iskrenost treba da nahrani samokontrolu. Poniznost treba da nahrani samokontrolu. Možemo reći da je jednostavnost doručak samokontrole, iskrenost ručak samokontrole, a poniznost večera samokontrole. Živimo, nažalost, u vremenu kada se samokontrola ne ceni. Ona je postala predmet podsmeha. Čovek se svim silama trudi da ovlada sobom, a njegovi prijatelji, susedi, rođaci i poznanici mu se svi rugaju. Ne vide stvarnost u njegovom iskrenom nastojanju da ovlada svojim životom. Smatraju da je njihov način života normalan. Čovek koji pokušava da kontroliše svoj život je, po njima, budala. Ko je, pak, budala? Da li onaj ko želi da pobedi sebe ili onaj ko je neprestano žrtva straha, sumnje, brige i strepnje? Suvišno je reći da je onaj ko želi da pobedi sebe ne samo najmudriji čovek, već i najveći božanski heroj. Vrhovni Zapovednik kosmičkih bogova, božanski ratnik Kumar, sin Gospoda Šive, bori se protiv asura negativnih sila i neznanja na bojnom polju života. Bori se da, koliko danas, uspostavi Carstvo Nebesko ovde na Zemlji. Ranije sam rekao da se ljudi podruguju kada čovek pokušava da se kontroliše. Ponekad čak vidimo da se društvo podsmeva istinskim duhovnim Učiteljima i da ih nemilosrdno osuđuje. Čak i duhovna figura čije je srce samo po sebi oličenje snežno-bele čistote, čiji život nije okaljan nečistotom, čiji je sâm dah izliv čistote, čak i ona postaje žrtva kritikovanja od strane neukog sveta.

Ovo me podseća na jednu Zen pripovetku. Bio jedan izuzetno čist i prosvetljeni Zen Učitelj. Blizu mesta na kome je živeo nalazila se prodavnica hrane. Vlasnik prodavnice je imao lepu, neudatu kćer. Jednog dana, ona zatrudni. Njeni roditelji su se razbesneli. Hteli su da saznaju ko je otac, ali im ona nije odala ime. Nakon ponavljanih grdnji i maltretiranja ona odusta i reče im da je to učinio Zen Učitelj. Roditelji joj poverovaše, i trčeći odoše do Zen Učitelja da ga bezobraznim jezikom nagrde. Zen Učitelj reče: "Jel’ tako." To je bio njegov jedini komentar.

On je prihvatio dete. Počeo je da ga neguje i da se brine o njemu. Do tada je već njegov ugled bio potpuno uništen, i on posta predmet poruge. Dani su prelazili u nedelje, nedelje u mesece, a meseci u godine. U našem ljudskom životu ipak postoji nešto što zovemo savest, i ova je savest mučila devojku. Jednog dana ona napokon otkri svojim roditeljima ime detetovog pravog oca, čoveka koji je radio u ribarnici. Roditelji su se opet razbesneli. Tuga i poniženje podjednako su razdirali domaćinstvo. Oni odjuriše do Zen Učitelja moleći ga za oproštaj, ispričaše mu celu priču, a dete potom uzeše natrag. Njegov jedini komentar bio je: “Jel’ tako.”

Svi vi u svom duhovnom životu pokušavate da pokorite niži vital. Bilo danas ili sutra, u bliskoj ili u najudaljenijoj budućnosti, pokorićete ga sasvim sigurno. Ali, ako dok traje proces vašeg preobražaja ljudi ne razumeju ili ne uvažavaju vaš čisti život, molim vas ne obraćajte pažnju na njihovo kritikovanje. Ako ne uvažavaju vašu iskrenost, vaš napor ili uspeh u kontrolisanju niže vitalne prirode, nema veze. Ako hoćete da oni uvaže vaš pokušaj i da se tome dive, nepotrebno ćete u svoj život unositi ne samo njihov kriticizam i nevericu, već i sumnju i iskušenje. Svako ljudsko biće nesvesno utelovljuje kriticizam, nevericu, sumnju i iskušenje. S jedne strane pokušavate da prevaziđete sebe snagom svoje težnje; s druge strane u svoj život unosite iskušenje drugih ljudi i tim iskušenjem nesvesno pokušavate da nahranite svoju nižu prirodu. Stoga hoću da pokušate da budete iskreni prema sebi. Neka vam svet nalazi mane. Neka vam se svet podsmeva. Vaša iskrenost je vaša zaštita. Vaša duhovna disciplina odvešće vas do Cilja koji vam je predoređen. Svako, ako hoće, ima sposobnost i priliku da postane kralj. Ko je kralj? Ne onaj ko vlada državom, već onaj ko vlada sobom.

Nauka i Duhovnost<sup>26</sup>

Nauka je dragocenost na Zemlji koju pokreće blistava imaginacija i koju povlači njeno vlastito rastuće iskustvo. Duhovnost je dragocenost na zemlji koju ispunjujuća težnja donosi iznutra, a kasnije se iznese na površinu, gde može da postane jedno sa Bogom koji je Polje Iskustva, sa Bogom koji je Iskustvo, i sa Bogom koji stiče Iskustvo.

Živo se sećamo da smo videli nauku kako veoma brzo napreduje dok ljudska sreća uznemiravajućom brzinom opada. Današnji svet vidi treperavi plamičak sveće duhovnosti, ali, svet sutrašnjice biće preplavljen svetlošću duhovnosti. To je predodređeno i proglašeno.

Nauka se trenutno pretežno bavi materijalnim svetom. Šta je uopšte materijalni svet? To je svet koji ne veruje u mogućnost i neizbežnost božanskog života. Duhovnost se trenutno uglavnom bavi unutrašnjim svetom. Šta je unutrašnji svet? Unutrašnji svet je svet koji tvrdi da je verovatnoća božanskog života danas na zemlji nesumnjivo nerealna, ali da će sutra božanski život biti moguć, prekosutra ostvariv, a već dan nakon toga neizbežan.

Nauka ima sposobnost da pokaže čovečanstvu puni razvoj mentalnog života. Duhovnost ima sposobnost da pokaže čovečanstvu mogućnost i neminovnost života koji nadilazi um, supramentalnog života.

Spoljašnji napredak i zemaljska otkrića hitro slede plodnu imaginaciju unutar sveta nauke. Unutrašnji napredak i samootkrovenje rado slede duševnu težnju unutar sveta u nama, unutar sveta duhovnosti.

Nauka i moderni život su jedno drugom prosto nezamenjivi. Moderni život je oko; nauka je moć viđenja. Duhovnost i život čovečanstva će jedno drugom u budućnosti biti nezamenjivi. Život čovečanstva u budućnosti biće svest koja je u potpunosti probuđena; njena vodeća i ispunjavajuća duša biće duhovnost.

Nauka je sama po sebi postala umetnost, a ta umetnost sada mora da stane uz sve druge umetnosti. Bez pomoći nauke, nijedna umetnost u modernom svetu ne može da doživi svoj puni izraz. Duhovnost je vrhunska umetnost preobražaja naše prirode. Bog Vrhunski Umetnik upotrebljava duhovnost da bi svetu otkrio čovekovu utelovljenu božansku Stvaranost i transcendentalnu Istinu.

Da bi zadovoljio svoje ostvarive spoljašnje potrebe, čovek gorko zapomaže nauci. Da bi zadovoljio svoje lične unutrašnje potrebe, čovek bespomoćno plače duhovnosti.

Sumorni očaj nemilosrdnog uništenja i neuporedivi zanos spoljašnjeg ljudskog ispunjenja imaju zajedničkog prijatelja: nauku. Nadom ispunjena izvesnost nove i čiste tvorevine i blaženstvo unutrašnjeg božanskog ispunjenja koje osnažuje, hrani, preobražava i ispunjava život imaju zajedničkog prijatelja: duhovnost.

Nauka i duhovnost moraju se sjediniti. One su potrebne jedna drugoj. Nepotpune su jedna bez druge. Zajedno, ne samo da su vrhunski potpune, već su i božanski plodne. Nauka je Telo Boga. Duhovnost je Duša Boga. Nauka je takođe i Bog Telo. Duhovnost je takođe i Bog Duša. Bog Duša potreban je Bogu Telu da bi spoznao Sebe, Svoju Individualnost. Bog Telo je potreban Bogu Duši da bi ispunio Sebe, Svoju Ličnost.

Božija Duša i Bog Duša u tišini kažu Bogu: "Voleli smo Te ranije i uvek ćemo Te voleti."

Božije Telo i Bog Telo uzvikuju: "Bože, volimo Te sada i ova naša ljubav zauvek će trajati."

U svetu Noći i Borbe, nauka kaže duhovnosti: "Budalo jedna! Savršen si davež!"

U svetu Noći i Borbe, duhovnost kaže nauci: "Nitkove jedan! Ispod časti mi je da pričam sa beživotnim kamenom!"

U svetu Svetlosti i Blaženstva, nauka kaže Duhovnosti: "Brate, potrebna mi je tvoja Mudrost."

U svetu Svetlosti i Blaženstva, Duhovnost kaže nauci: "Sestro, potrebna mi je tvoja sposobnost."

Iskrenost i Duhovnost<sup>27</sup>

Za zaljubljenika u Boga, iskrenost je oaza u pustinji života. Krajnje je teško biti potpuno iskren. Ali, potrebna nam je iskrenost u fizičkom, u vitalu i u umu. Šta je, na kraju krajeva, iskrenost? Iskrenost je dinamični konj duboko unutar nas. Jahač ovog konja je naše psihičko biće.

Tomas Karlajl kaže: "Pokušajte da budete iskreni. Ako postanete iskreni, budite sigurni da će na svetu biti jedan nevaljalac manje." Ovo je apsolutno tačno. Ako možemo biti iskreni, potpuno iskreni, onda će naši životi imati svoj pravi smisao i značaj.

Šta je duhovnost? Duhovnost je čovekov unutrašnji podstrek da trči prema Najdaljem, leti prema Najvišem i roni prema Najunutarnjijem.

Čovek bez težnje kritikovaće nedostatke i ograničenja drugih, iako i njemu nedostaje sklonost, volja i sposobnost da ispravi svoje sopstvene nedostatke i ograničenja. Čovek od duhovnosti je iskren. On ne samo da ne kritikuje mane ostalih, već je i potpuno svesan svojih sopstvenih nedostataka i pokušava da ih ispravi. Uz to, mane sveta vidi kao svoje sopstvene i pokušava da ih ispravi usavršavajući sopstvenu prirodu.

Iskrenost želi da vidi Svetlost. Duhovnost pokazuje iskrenosti šta je Svetlost, gde se ona nalazi i kako se može videti.

Obična osoba voli telo beskrajno više nego što voli dušu. Duhovna osoba voli dušu beskrajno više nego što voli telo. Zašto? Ona zna da će njeno telo trajati samo pedeset, šezdeset, sedamdeset ili osamdeset godina i da će tada morati da ga se odrekne. Svaki put kada se reinkarnira, ogrnuće se drugačijim telom, ali će tokom svih svojih života imati istu dušu. Ona zna da je duša svesni predstavnik Svevišnjeg koji u svakoj inkarnaciji otkriva i ispoljava otelovljenu Istinu na Zemlji. Zbog toga duhovna osoba dušu voli mnogo više nego što voli telo.

Ali, napredni tragalac za beskrajnom Istinom pridaće podjednaku važnost i duši i telu. On zna da mu je duša potrebna da bi ušao u Najviše, u Najdalje, u Transcendentalno Onostrano. Isto tako, potrebno mu je i telo da bi ispoljio Istinu koju ostvaruje na najvišem planu svesti. Potrebno mu je fizičko kako bi ispoljio božanstvenost koju ima u sebi. On u telu i kroz telo može da ispuni Božiju Viziju i Božiju Stvarnost ovde na Zemlji.

Potrebno nam je telo; potrebna nam je duša. Telo vapi za Svetlošću, za većom Svetlošću, za obilnom Svetlošću. Duša vapi za manifestacijom Boga, za Njegovom potpunom manifestacijom i savršenim savršenstvom ovde na Zemlji.

Kao što je svetu potreban iskren čovek, tako je i Bogu potreban duhovan čovek. Bez iskrenog čoveka svet će biti slab. Bez duhovnog čoveka Bog će ostati neispunjen na zemlji. Iskrenost je Božije Srce; duhovnost je Božiji Dah. Kada ponudimo Bogu svoju ljudsku iskrenost, Bog postaje sav Ljubav. Kada ponudimo Bogu svoj ograničeni duhovni vapaj, Bog posaje sav Radost, sav Ponos.

Svojom unutrašnjom svetlošću, duhovan čovek lako može da doživi uspeh ovde, u materijalnom svetu. Ta svetlost je moć njegove duše. Ova moć nije razorna, već je konstruktivna. Kada se duhovan čovek bavi spoljašnjim svetom, nema potrebe da se plaši ikoga ili ičega na zemlji. Snaga njegove duše uvek će izaći na površinu da bi mu pomogla da ustanovi Carstvo Nebesko na Zemlji.

Na Zemlji je iskren čovek od najvećeg značaja, ali njegova iskrenost ga ne može odvesti veoma daleko. On može biti iskren prema svojim prijateljima, prema porodici i prema čitavom svetu, ali ako nema unutrašnji plač, neće biti u stanju da uđe u Beskonačnost, Večnost i Besmrtnost. Nema sumnje da je on daleko iznad običnog neiskrenog čoveka. Međutim, ako ne oseća svesnu potrebu za težnjom, ako ne oseća neophodnost izrastanja u Svetlost Onostranog, ako nema unutrašnji podstrek, onda će za njega Transcendentalni Cilj uvek ostati daleki vapaj. Cilj mu je samo ograničeno savršenstvo, ograničena radost i ograničeno postignuće.

Duhovna osoba ima unutrašnju glad. Ova glad je neprestana. To je glad za Bezgraničnim, za samim Beskrajem. Njeno nezadovoljstvo nije nezadovoljstvo kakvo oseća običan čovek ukoliko ne dobije ono što hoće. Kada je duhovan čovek nezadovoljan svetom, nezadovoljan je upravo jer oseća da blâgo sveta nema stvarnu vrednost. On hoće Beskonačnost, Večnost i Besmrtnost, a to će dobiti jedino od svoje težnje. Da bi imao težnju, potrebna mu je Božija beskrajna Samilost; a on želi uvek da se sunča pod sunčevim zracima Božije beskrajne Milosti.

A sa druge strane, duhovna osoba ne gleda na iskrenu osobu sa visine. Ona oseća da je iskrena osoba njen mlađi brat. Onaj ko danas ima iskrenost, ima sve mogućnosti da sutra uđe u svet duhovnosti.

Iskrenost i duhovnost moraju ići zajedno. Ako čovek ima samo iskrenost, ostvarenje Boga će nad njim svanuti u dalekoj budućnosti. Ali, ako uz iskrenost čovek poseduje i duhovnost, onda je predodređen da u najskorije vreme ostvari Boga. Uz pomoć iskrenosti, ka Bogu možemo ići lagano i sigurno. Uz pomoć duhovnosti, Boga možemo dovesti do nas brzo, uverljivo i trijumfalno.

Snaga volje i kruna pobede<sup>28</sup>

> Vodi me iz tame u Svetlost.

> — iz Brihadaranjaka Upanišade

Snaga volje. Šta je snaga volje? Snaga volje je čovekov svesni unutrašnji podstrek da uđe u samo srce Beskonačnosti, Večnosti i Besmrtnosti. Živeti posvećenim životom znači biti svesno dete Božije Volje. U životu težnje dve stvari su od vrhunskog značaja: snaga volje i molitva.

Molitva je ženski princip. Snaga volje je muški princip. Ali i molitva i snaga volje su obe krajnje delotvorne i obe mogu dovesti do istog rezultata.

Snaga volje je večnonapredujuća i samoispoljavajuća stvarnost u univerzumu. Nama smrtnicima je ponekad teško da razlučimo volju od želje. Hteli bismo da postignemo naš cilj odlučnim ličnim naporima potpomognutim i vođenim Božijom Milošću punom ljubavi. Kad god hoćemo da postignemo nešto, mi plaćamo cenu; dok, kada želimo nešto da postignemo, veoma često ne plaćamo nikakvu cenu. Želimo, ali ne činimo nikakav svestan napor; tako da teško možemo da očekujemo bilo kakav uspeh.

Ljudska snaga volje i božanska Snaga Volje. Ljudska snaga volje je poput konopca od peska. Svakog časa može da se prekine. Božanska Snaga Volje je čovečanstvo u nama koje teži razvijajući se u sveispunjujuće Onostrano.

Kruna pobede. Gde se nalazi najveća pobeda? Najveća pobeda leži u samootkrovenju. Atmanam viddhi: spoznaj sebe. Ne može biti veće pobede od spoznaje sebe. Pokoriti neki narod je ljudska pobeda. Takva pobeda je ograničena. Kada Cezar je rekao, Veni, vidi, vici — "Dođoh, vidoh, pobedih" — mislio je na ljudsku pobedu. A sa druge strane, kada je Sin Božiji rekao, "Oče, neka bude Volja Tvoja," ljudska težnja je ušla u beskrajnu Svetlost Mudrosti Svevišnjeg. Stvarna pobeda se postiže samo kada čovek uspostavi svesno neodvojivo jedinstvo sa svojim Unutrašnjim Pilotom.

Božji Osmeh je kruna čovekove pobede. A večna težnja je ponos večne pobede. Nema težnje, nema realizacije. Nema spoznaje, nema otkrivenja. Nikakvog otkrivenja, nikakve manifestacije božanske Istine na Zemlji.

Vi želite da živite na Zemlji jer imate bezbroj želja. Osećate da na Zemlji postoji mnogo toga što treba postići. Ali, ove želje se ne moraju, ne mogu i neće ispuniti bez Božijeg odobrenja.

Kada se trudite da otkrijete sebe, kada hoćete da saznate ko ste zapravo i šta ste, Božija beskrajna Darežljivost počinje da sviće nad vama. Svojim samootrkovenjem ovde na zemlji možete otkriti Božije Sveznanje, Božiju Svemoć i Božiju Sveprisutnost. Upravo ovde, na Zemlji, i nigde drugde može da se desi i desiće se Ostvarenje Boga i Ispoljavanje Boga.

Da bismo prikupili snagu volje, potrebne su nam koncentracija, meditacija i kontemplacija. Moramo znati kako da se koncentrišemo. Kada je naša koncentracija upravljena u jednu tačku, možemo ući u meditaciju. Kada je naša meditacija savršena, možemo ući u kontemplaciju.

Kako da naučimo da se koncentrišemo? Pukim čitanjem knjiga? Ne, to nije moguće. Knjige će nam dati nadahnuće i ništa više. Čovek, da bi naučio tajnu koncentracije, mora otići duhovnom učitelju. Vi na ovaj univerzitet dolazite da biste stekli spoljašnje znanje. Slično tome, i duhovno znanje se mora od nekoga primiti. Istina, blago se nalazi u vama. Ali neko mora da vam pokaže kako da pronađete ovo blago i gde leži ključ za vas. U školu idete da biste saznavali, i za svaki predmet imate drugog učitelja. Ali, u duhovnom životu postoji samo jedan predmet, a taj predmet je samoostvarenje. Jedan pravi učitelj više je nego dovoljan da vas podučava, vodi, prosvetlljuje i ispunjava.

Meditacija. I meditaciji neko mora da vas nauči, pogotovo na početku. U osvit vašeg putovanja neko vas mora naučiti meditaciji. Vi sada dolazite na Univerzitet. Ali kada steknete diplomu nećete nastaviti da dolazite. Kada sami ostvarite Boga ili kada veoma uznapredujete u svojoj meditaciji, učitelj vam neće biti potreban. Ali on vam je potreban sve dok ste početnici.

Zatim dolazi kontemplacija, poslednja letvica na duhovnoj skali. Možete da kontemplirate na lični aspekt Boga ili na bezlični aspekt Boga. Uvek je lakše, sigurnije i u većoj meri ispunjavajuće prvo prići ličnom aspektu Boga, pa kroz Njega otići bezličnom aspektu Boga.

Snaga volje i kruna pobede. Duhovnom životu potrebno je samo jedno: težnja. Stalna težnja našeg srca je ono što rađa snagu volje i krunu pobede.

Hajde svi da težimo. Naša je duša koja teži, naš je Cilj koji ispunjava - ovde i sada, u neposrednosti današnjice.

Unutrašnje Siromaštvo<sup>29</sup>

Siromaštvo je veoma komplikovana reč. Čistota tela nije siromaštvo. Bistrina uma nije siromaštvo. Duhovnost srca nije siromaštvo. Stvarnost duše nije siromaštvo. Čistota tela je svetlost. Bistrina uma je prostranstvo. Duhovnost srca je uzvišenost. Stvarnost duše je blaženstvo.

U fizičkom životu, siromaštvo je odsustvo svesnog napora. U duhovnom životu, siromaštvo je odsusutvo spontane predanosti Božijoj Volji. Napor u fizičkom životu govori pojedincu šta za sebe može da učini i konačno postigne. Predanost u duhovnom životu govori tragaocu šta je Bog za njega učinio, šta čini i šta će za njega učiniti.

Siromaštvo nije sramota. U svetlu savršenstva siromaštvo nije ni porok ni greh. Samo je ograničenje. Siromaštvo nije bolest; ono je prepreka. Ovu prepreku je lako savladati.

Šta je, na kraju, siromaštvo? Siromaštvo je beda. Šta je beda? Emocionalna beda je posledica želje uma. Postoji i fizička beda koju prouzrokuju napeti nervi. Kada čovek nema vere u sebe, to je početak bede. Kada izgubi veru u svog Učitelja, pada u okaljavajuće ruke bede.

Siromaštvo u duhovnom životu ne znači oskudicu u novcu ili materijalnom bogatstvu. U duhovnom životu siromaštvo znači nedostatak našeg svesnog plača za Bogom. Čovek je u duhovnom životu pogođen siromaštvom jedino kada ne može da priušti sebi da potroši ni jedan prolazni trenutak na Boga. Ako ne može da potroši ni malo vremena na razmišljanje o Bogu, na molitvu Bogu ili na rad za Boga, tada je on u unutrašnjem svetu istinski pogođen siromaštvom. Tragalac je stvarno bogat onda kada oseća da je njegov sveukupan život za Boga. Tragalac je još bogatiji onda kada vidi da njegov dah dolazi od Boga. Tragalac je najbogatiji na svetu kada otkrije da su Bog i on jedan drugom potrebni, da jedan drugog vole i da su večno jedan na drugog ponosni. Do ovog otkrića dolazi isključivo kada živi u duši. Iz najvećih dubina njegovog srca, tragaočeva duša neprekidno iznosi na površinu stvarnost i polaže je tu, pred njega. Tragaočeva duša navodi ga da oseti da su Bog i on nerazdvojno jedno. Bogu je potreban tragalac da bi manifestovao Njegove beskrajne mogućnosti ovde na Zemlji, a tragaocu je potreban Bog da bi ostvario najvišu Istinu Onostranog.

Nijedan tragalac nije, niti će ikada biti siromašan ukoliko živi u duši. Duša je izobilje, duša je beskonačnost. Ako tragalac živi u duši onda je on sav težnja, sav ostvarenje, sav savršenstvo.

Život tregaoca preplavljen je svetlošću. Svetlost u njegovom telu je njegova lepota. Svetlost u njegovom vitalu je njegova sposobnost. Svetlost u njegovom umu je njegova slava. Svetlost u njegovom srcu je njegova pobeda.

Svest tela<sup>30</sup>

Konfuzija je poredak dana. Čak i sada vidimo šta može da se desi. Trebalo je da održimo govor u drugoj sali; sada smo primorani da budemo ovde. Čini se da je sve pošlo naopako. Dakle, kada živimo u telu, često je sve konfuzija. Kada smo u duši, sve je to prosvetljenje. Telo je trenutno neosvetljeno, nerazvijeno, a istovremeno ostaje neprogresivno. Zbog toga je konfuzija u toku.

Nikada ne smemo da ponudimo vezanost fizičkom telu. U isto vreme, nikada ne smemo ni da nudimo prezir fizičkom telu. Ako smo vezani za telo, smesta ćemo biti uhvaćeni u okove neznanja i izgubljeni u močvari ropstva i ograničenja. A opet, ako telu i fizičkoj svesti ponudimo prezir, nikada nećemo biti potpuno i temeljno ispunjeni ovde na Zemlji. Moramo da spoznamo Istinu, da izrastemo u Istinu i da ispoljimo Istinu ovde na Zemlji.

Kada kucne Božiji Čas, odnosno, kada se duša oglasi unutrašnjim zvonom unutar nas, fizička svest će odmah pomisliti da je vreme za uživanje. Vital će pomisliti da je vreme da pokaže svetu svoju sposobnost razaranja ili uništavanja kreacije. Agresivna, ili u najboljem slučaju, dinamična sposobnost vitala neustrašivo će hteti da se istakne i da pokaže kreaciji šta može da učini: koliko potpuno, koliko vešto i koliko pouzdano može da izmeni plan koji je Božija Volja zacrtala. Um će pomisliti da je vreme da sumnja u Božiju kreaciju, pa čak i u samo postojanje Tvorca. Srce će osetiti da je vreme da plače za svetlošću, mirom, blaženstvom i unutrašnjom moći, moći koja ne razara već ispunjava, moći nerazdvojnog jedinstva sa Božijom kreacijom, sa čitavim Božijim univerzumom.

Kada fizička svest pokušava da vidi Istinu, ona obično vidi Istinu sa ogromnim strahom. Sa strahom i trepetom vidi Istinu. Kada vital pokušava da se približi Istini, on želi da vidi Istinu na silu ili na prevaru, nemilosrdno, bez strpljenja. Kada um želi da vidi Istinu, on vidi okom sumnje, sumnje, unutrašnjeg nemira, strepnje i brige. A kada srce želi da vidi Istinu, ono vrlo često vidi Istinu sa radošću, oduševljenjem i duševnom molitvom.

Telo. Kao pojedinac, ponosim se ovim fizičkim telom. Ono što imam i šta jesam — sve je to moje telo. Telo je jedino što moram da pokažem svetu u celini. Kada osetim da je moje telo jedino što jesam, onda nisam ni blizu svoje realizacije, da ne govorim o svom otkrovenju. Ako je telo jedino što mogu nazvati svojim, onda i iskušenje, čulno zadovoljstvo, frustracija, uništenje takođe pripadaju meni.

Ali jedino ako mogu da kažem da sam duša, ako mogu da osetim da sam jedno, nerazdvojno jedno sa postojanjem svoje duše, jedino ću tada videti svrhu svog života, razlog zbog koga sam na zemlji, zašto sam potreban Bogu i šta će On kroz mene da učini ovde na zemlji. Na zemlji živim upravo zato što imam posebnu svrhu, određenu misiju. Svaki pojedinac moraće da oseti da on ili ona može da pruži nešto posebno, a ova poruka treba da stigne direktno iz duše i da uđe u fizičku svest.

Kao pojedinac, neprosvetljeni pojedinac hvališem se, razmećem se. Kažem, “Ja imam ogromnu moć.” Ali, kada me ujede beznačajan mrav, postajem razdražen i rastrojen. Kada me ujede južnoindijski komarac, postajem pomahnitali ludak. Data mi je snaga da uništim na stotine i na hiljade komaraca, ali samo jedan komarac može mom telu da uskrati svu ravnotežu i unutrašnju snagu. Može me pobediti jedan sićušni komarac ili mrav. Zašto? Upravo zato što živim u telu.

Da živim u duši, da je moja svest postala potpuno jedno sa dušom koja je izvor Svetlosti i Blaženstva, komarci mogu da grizu, mogu da grizu mravi i može da grize čitav svet, poput zmije otrovnice, ali ja ću ostati neuznemiren. Ostaću u moru tišine i spokoja.

Telo, vital i um se obično među sobom bore. Nikad ne slušaju jedan drugog. Ali kada ih duša zamoli da nešto učine, istog trenutka postaju jedno i jednoglasno odbijaju božanski zahtev duše. Ako duša hoće da im ponudi unutrašnju svelost, pojedinačno ili kolektivno, telo, vital i um istog trena postaju nerazdvojni. Tajnim sporazumom odbijaju svetlost duše. Sopstvenim neznanjem oni poriču svoje unutrašnje mogućnosti na polju duhovnosti.

Atmanam rathinam viddhi shariram rathameva tu. U Kata Upanišadi, jednoj od najuzvišenijih i najpoznatijih indijskih Upanišada, saznajemo da je duša gospodar, telo kočija, intelekt ili sposobnost rasuđivanja kočijaš, um su uzde, a vital ili dinamična životna energija, konj. Svi su nam potrebni da bismo zaokružili i ispunili svoje putovanje.

Ako ne uđemo u duhovni život, ako ne obratimo pažnju na unutrašnji život, onda će telo delovati kao pobesneli slon, gaziće sve oko sebe. Ipak, isto to telo zaista želi da poštuje svoje pretpostavljene, srce ili dušu. Ovo telo želi da bude savršen instrument. Jedino njegovo svesno jedinstvo sa nečim višim može naterati telo da oseti šta zaista predstavlja, koliko unutrašnje sposobnosti može da upotrebi u spoljašnjem svetu ispoljavanja. Ipak telu ili pridajemo preteran, ili mu ne pridajemo niakav značaj. Ovde činimo žalosnu himalajsku grešku. Kada telo koristimo jedino u svrhu uživanja i čulnog zadovoljstva, a duši ne pridamo nikakav značaj, mi ga zloupotrebljavamo. U ovom trenutku možemo da se setimo velikog duhovnog Učitelja po imenu Ramana Maharši, velikog jogija. „Zašto obraćate toliko pažnje na telo? Uzmite to kao list banane. Pojedite svoj obrok, koji je na listu banane, a onda nakon što ste jeli, samo bacite taj list banane. On je odigrao svoju ulogu. A opet, ako posmatramo Istinu iz drugog ugla, vidimo da ako samo odbacimo telo i ne obraćamo pažnju na njega, osećamo da nismo uključeni u njega, ali u isto vreme ako odbacimo telo kao list banane, i posmatramo ga samo kao pokrivač za dušu, kako se onda manifestacija može odigrati ovde na Zemlji?

Najviša Istina može se ostvariti samo ovde, na Zemlji. U telu je duša i svetlost duše treba da izađe na površinu i prosvetli mračnu, neprosvetljenu svest tela. Kada je spoljašnja svest jednom prosvetljena, nema razlike između unutrašnjeg i spoljašnjeg. Sad trenutno postoji jaz između našeg unutrašnjeg ostvarenja i prosvetljenja i našeg spoljašnjeg ispoljavanja. Sve dok se unutrašnje ostvarenje i spoljašnje ispoljavanje ne sjedine, ostaćemo nepotpuni. Uzmimo telo za oblast ispoljavanja, a dušu za ostvarenje. Prvo treba da ostvarimo, a potom da ispoljimo. Ako ne ostvarimo Istinu, šta ćemo ispoljavati? A opet, ako smo nešto ostvarili i ne možemo da ga ispoljimo, Istina je nepotpuna.

Svaki tragalac, svako ko teži, već zna da postoje dve vrste svesti: konačna i beskonačna. U ovom trenutku telo predstavlja konačnu svest, a duša beskonačnu Svest. Ovde, u konačnom, Beskonačno mora da odigra svoju ulogu. Ono što vidimo spolja je pesma konačnog. Ono što imamo u sebi i u šta ćemo konačno izrasti je Pesma Beskonačnog.

Ili će konačno morati da uđe u Beskonačno ili će Beskonačno morati da uđe u konačno. Šta je lakše, ocu da priđe detetu ili detetu da priđe ocu? Nesumnjivo je ocu daleko lakše da priđe detetu jer ima veću sposobnost. Ali, kada će otac prići detetu? Tek kad ono zaplače za njegovim prisustvom.

Na kraju bih voleo da zaključim citatom najvećeg pesnika Indije, Rabindranat Tagorea. On je spevao,

> U nedrima konačnog sviraš Svoju melodiju, o Beskraju. Tvoja melodija opčinila me svojom nenadmašnom lepotom. U meni i kroz mene ispoljavaš Svoju Beskonačnost koristeći konačno da izraziš Svoju beskrajnu Lepotu, beskrajnu Radost i beskrajno Nektar-Blaženstvo.

Svest<sup>31</sup>

Svest peva. Peva pesmu univerzalnog jedinstva. Svest igra. Igra igru kosmičkog ispoljavanja. Svest pleše. Ona pleše Božijom ispunjavajućom Vizijom iznutra i Božijom ispunjenom Stvarnošću spolja. Svest deluje. Ona deluje kroz čovekovu uspinjuću, vapijuću i predanu težnju i kroz Božiju silazeću, zaštitničku i prosvetljujuću Samilost.

Kada je svest sama aktivnost, klanja se Bogu-Majci, svom Izvoru. Kada je svest sama tišina, klanja se Bogu-Ocu, svom Izvoru. Od Majke dobija najsnažniju moć da učini vrhunsku žrtvu za nesvesnu zemlju. Od Oca dobija najuzvišeniju svetlost da prosvetli neosvetljenu zemlju. Svest je, sama po sebi, istovremeno i svetlost i moć. Kao svetlost, ona se poistovećuje sa čistim nadahnućem i dubokom težnjom našeg unutrašnjeg sveta. Kao moć, ona upotrebljava svoju vrhovnu božansku vlast nad najmračnijim ropstvom i najstrašnijim neznanjem našeg spoljašnjeg sveta.

Svest koju koristi telo bez težnje je nadom ispunjena svest. Svest koju koristi nepopustljivi vital je povređujuća svest. Svest koju koristi nepomirljivi um je sumnjičava svest. Svest koju koristi otvoreno srce je istinoljubiva svest. Svest koju koristi neograničena duša je plodna svest.

> Aum Anandamayee Chaitanyamayee Satyamayee Parame

"O,Apsolutna Majko Postojanja-Svesti-Blaženstva!" This triple consciousness is the longest length, farthest breadth and deepest depth. The longest length is Infinity. The farthest breadth is Eternity. The deepest depth is Immortality. When consciousness lives in Existence, humanity devotedly receives what Divinity soulfully offers. When consciousness lives inside its own domain, humanity and Divinity lovingly yet surprisingly share each other's experience. When consciousness lives in Delight, humanity is realised and transformed and Divinity is manifested and fulfilled.

Slep je onaj ko ne vidi svetlost Svesti. Gluv je onaj ko ne sluša pravičnost Svesti. Siromašan je onaj ko ne može da okusi plodove Svesti. Glup je onaj ko poriče postojanje mora Svesti.

Unutrašnja Sloboda<sup>32</sup>

Majka slobode je Svetlost. Otac slobode je Istina. Supruga slobode je Mir. Sin slobode je Hrabrost. Ćerka slobode je Vera.

Sloboda odjekuje gde Svetlost svetli. Sloboda odjekuje dok Istina peva. Sloboda odjekuje kad se Mir rasprostire. Sloboda odjekuje zato što Hrabrost iziskuje. Sloboda odjekuje, stoga Vera cveta.

Neko je rekao: "Kada bude više slobode za čovečanstvo, žene će je imati." Ova žalosna izjava ne uspeva da udahne unutrašnji svet. U unutrašnjem svetu, žena i muškarac imaju jednaku slobodu da neguju nadahnuće uma, težnju srca i ostvarenje duše. Štaviše, inspiracija je žena; težnja je čovek; a realizacija je i muškarac i žena.

Borimo se za spoljašnju slobodu. Plačemo za unutrašnjom slobodom. Spoljašnjom slobodom sagledavamo sve četiri strane sveta i upravljamo njima. Unutrašnjom slobodom sagledavamo Dušu i postajemo Cilj čitavog univerzuma.

Istinska sloboda ne leži u tome da o svetu pričamo loše, ili da o nekom pojedincu ili nekim pojedincima pričamo loše. Opet, istinska sloboda ne leži ni u tome da naprosto poštujemo i obožavamo svet i čitavo čovečanstvo. Istinska sloboda leži isključivo u našem nerazdvojnom jedinstvu sa unutrašnjim plačem sveta i sa njegovim spoljašnjim osmehom. Unutrašnji plač sveta je Bog, Ostvarenje. Spoljašnji osmeh sveta je Bog, Ispoljenje.

Sloboda je izražajna. To mi kaže telo. Sloboda je razorna. To mi kaže vital. Sloboda je skupa. To mi kaže um. Sloboda je prosvetljujuća. To mi kaže srce. Sloboda je ispunjujuća. To mi kaže duša.

Moja spoljašnja sloboda često je moja samonametnuta i samouveličana obaveza. Moja unutrašnja sloboda je rođenjem stečeno pravo moje večne težnje i mog beskrajnog ostvarenja.

Pitanje od najvećeg značaja je da li unutrašnja i spoljašnja sloboda mogu ili ne mogu uporedo da trče. Sigurno da mogu. Sigurno da moraju. Unutrašnja sloboda zna šta ima i šta jeste: ostvarenje. Spoljašnja sloboda mora znati šta hoće i šta joj je potrebno: preobražaj.

Kada se moja spoljašnja sloboda duševno i bezrezervno preobrazi, odmah postane najmoćnija moć i najviši ponos moje unutrašnje slobode.

Moja spoljašnja sloboda je brod mog života. Moja unutrašnja sloboda je môre mog života. Bog je moj Svevišnji Kormilar. Danas sam tragajuća i vapijuća duša mog putovanja. Sutra ću biti prosvetljujući i ispunjavajući cilj mog putovanja.

Moja duša slobode je samilosna i neprestana potreba mog Boga. Moj cilj slobode je zauvek ispunjena, nasmejana i rasplesana transcendentalna pouzdanost mog Boga.

Zemaljski ograničeno vreme i

Kako koristim svoje vreme? Svoje vreme koristim tako što služim iskrene tragaoce. Kada koristim svoje vreme? Svoje vreme koristim kad Bog zapovedi da služim a čoveku tragaocu zatreba moja svetlost. Postoje dve stvari: vreme i život. Vreme je za život, a život je od vremena. U životu mi vidimo Boga. U vremenu i kroz vreme mi svesno postajemo jedno sa Bogom.

Svetski poznat naučnik, Ajnštajn, rekao je nešto veoma upečatljivo: “Kada sa lepom devojkom posedimo dva sata, učini nam se da je protekao samo minut. Kada na vreloj peći odsedimo samo minut, učini nam se da je proteklo dva sata. Eto, to je relativnost.”

Slično iskustvo stičemo i u duhovnom svetu. Kada odemo prâvom duhovnom Učitelju i kada provedemo dva sata duboko upijajući njegov božanski mir, svetlost i blaženstvo, osetimo da smo sa njim bili samo na minut koji je brzo proleteo. A kada samo na jedan minut zajašemo vatru divljeg neznanja, osetimo da tome času nikad kraja nema. Takva je stvarnost revnosnog tragaoca.

Bejkon je, slično tome, rekao nešto krajnje značajno: „Izbrati vreme znači uštedeti vreme.“ Sad, zašto biramo vreme i kako da izaberemo vreme? Vreme možemo izabrati tako što ćemo ga voleti. Kako da volimo vreme? Možemo ga voleti tako što ćemo neprestano meditirati na naše životno obećanje dato Bogu. Šta je naše životno obećenje dato Bogu? Da učinimo da Božija Svetlost božanski izraste i zablista u našem ljudskom životu.

Šta se dešava kada štedimo vreme? Prilika pokuca na vrata mogućnosti, a mogućnost pokuca na vrata neizbežnosti. Mogućnost kaže prilici dok joj otvara vrata, “Dete moje, ti si mudro.” Neizbežnost kaže mogućnosti dok joj otvara vrata, “Dete moje, više nisi tvoja duša koja traga. Danas si postalo tvoj ispunjujući Cilj.”

"Ja sam moćno Vreme koje guta svet." To je poruka iz Bagavad Gite tNebeske Pesme koju je ispevao Gospod Krišna. Šta to Vreme zapravo guta i uništava? Neznanje, ograničenje, ropstvo, nesavršenost i smrt. Šri Krišna je već rekao ljudskom tragaocu, Arđuni, zašto se pojavio na Zemlji: "Kadgod pravednost opada a nepravednost preovladava, Ja utelovjujem Sebe, o Arđuna. Da zaštitim dobro, da uništim izopačeno i da uspostavim unutrašnji kôd života, Ja ulazim u postojanje, iz vekova u vekove."

U našem svakodnevnom ljudskom iskustvu veoma često osećamo da nas vreme uništava. U ime čovečanstva koje pati, Herbert Spenser je rekao: „Vreme je nešto što čovek uvek pokušava da ubije, ali što na kraju ubija njega.“ Vreme nas konačno ubija, guta nas. Naše nade se raspršuju, želje nam se izjalove. Kada se naša težnja zasniva na neiskrenosti, na sumnji, na brigama i na strepnjama ona, na žalost, ne uspeva da urodi plodom.

Zemaljski ograničeno vreme i bezvremeno vreme. U svom svakodnevnom životu mi koristimo zemaljski ograničeno vreme. To vreme meri sve naše aktivnosti, a i ono se samo može izmeriti godinama, mesecima, nedeljama, danima, satima, minutima i sekundama. Zemaljski ograničeno vreme možemo da razlomimo na deliće. Možemo da izaberemo vreme; možemo da stignemo na vreme. Ustaćemo u šest, otići ćemo u kancelariju u osam. U jedanaest uveče ćemo leći u krevet. Vreme beleži naše životne aktivnosti.

Ali bezvremeno vreme je sasvim drugačije. Ono je poput reke koja teče ka moru, uliva se u more i na kraju postaje jedno sa morem. Bezvremeno vreme postaje, snagom svog jedintva, neograničeno prostranstvo. Ovde konačno ulazi u Beskonačno i gubi se.Šta se dešava kada Beskonačno igra svoju ulogu u konačnom?

“O Beskonačno, u srcu konačnog sviraš Svoje sopstvene melodije. U meni je Tvoje otkrovenje i Tvoja Manifestacija. Otuda, ekstaza je iznutra, ekstaza spolja,” pevao je najveći indijski pesnik, Tagore.

Zemaljski ograničeno vreme. Telo koristi ovo vreme. Fizička svest koristi ovo vreme. Fizički um koristi ovo vreme. Možemo ga iskoristiti ili zloupotrebiti. Ali kada ga jednom iskoristimo ili zloupotrebimo, ono je iscrpljeno. Ne možemo ga vratiti.

Duša koristi bezvremeno vreme. U tom se vremenu Beskonačnost naširoko rasprostire. I ukoliko smo svesno jedno sa dušom, moći ćemo da upotrebimo bezvremeno vreme, večno vreme. Takođe možemo da ga zloupotrebimo ako želimo. Ali, srećom, naša duša nam neće dozvoliti da zloupotrebimo ovo vreme. A čak i ako ga zloupotrebimo, vreme ostaje bezgranično, večno.

U našem zemaljski ograničenom vremenu primećujemo jednu stvar: danas imamo glavobolju, sutradan je vreme zaleči. Danas patimo od nekih oboljenja, sutradan smo izlečeni. Vreme nam pristiže u pomoć. Slično tome, naša duša opaža bolesno stanje u zemaljskoj atmosferi. Sama duša nema nikakvu bolest jer je ona iznad bolesti, iznad smrti. Ali, u zemaljskoj atmosferi duša opaža najkobniju od svih bolesti: neznanje, neznanje iznutra i neznanje spolja. Duša želi da stane na kraj tom neznanju. Ona oseća da svako ljudsko biće može da prepliva more neznanja i da konačno uroni u more beskrajnog izobilja duše. Mora da kucne čas. Kada čas kucne, na nama je kako ćemo ga upotrebiti.

TPodučavajući svoje učenike, Gospod Buda im je nešto čitao iz svete knjige. Nakon izvesnog vremena On je rekao: “Spustilo se veče,” i sklopio knjigu. Njegovi učenici odmah shvatiše da je vreme za meditaciju, pa su ušli u meditaciju. Upravo tog dana predavanju Gospoda Bude prisustvovale su dve novopridošlice, jedan lopov i jedna žena na lošem glasu. Lopov smesta donese odluku da je vreme da ode i da počini krađu. I tako on napusti ovo mesto. Žena na lošem glasu shvati da je vreme da ode kući i da sačeka svoje prijatelje. Ona tako i postupi. U istom času, tragalac za beskonačnom Istinom ušao je u meditaciju, lopov je počinio ono što mu se činilo najbolje za njega, a žena na lošem glasu je postupila onako kako je osećala da je najbolje za nju.

Isto tako, kada kucne čas u našem duhovnom životu, tri različita tipa tragaoaca odigraju tri različite uloge. Postoje tragaoci za žaljenje, postoje sposobni tragaoci i postoje tragaoci vredni divljenja. Tragaoci za žaljenje su oni koje dolaze duhovnom Učitelju iz znatiželje, jer vide da mu hrli na hiljade drugih tragaoca. Tragaoci za žaljenje imaju bezbroj problema, porodičnih problema, finansijskih problema i raznih drugih problema, i nadaju se da će onog trenutka kada dođu do Učitelja, svi njihovi problemi biti rešeni.

Sposobni tragaoci imaju veru u sebe i veru u Boga, po pedeset posto u svakoga. Oni osećaju da je Bog zadovoljan njima i da ih obasipa Svojim odabranim blagoslovima samo zato što meditiraju. Osećaju da je za njihov napredak delimično zaslužan njihov lični napor, a delimično Božija Milost.

Tragaoci vredni divljenja osećaju da će do njihovog ostvarenja doći upravo jer ih je Bog obasuo beskrajnom Milošću. Osećaju da će ih isključivo Božija Milost osposobiti da ostvare najvišu Istinu. Njihova molitva je, “O Bože, ispuni Sebe u nama i kroz nas. Ako želiš da ostanemo neostvareni, nepoznati i nesavršeni, potpuno smo spremni. Ako želiš da ostvarimo najvišu Istinu, da uđemo u Beskonačno, u Večno i u Besmrtno, spremni smo to da učinimo. Naša jedina molitva je da Te zadovoljimo i da Te ispunimo onako kako Ti želiš da budeš zadovoljen i ispunjen. Odbijamo svaki lični izbor. U svom životu hoćemo Tvoj Izbor. Imamo jedno stremljenje, jedan cilj: Tebe da ispunimo na Tvoj sopstveni Način u Tvoj sopstveni Zlatni Čas.”

Pesma Ega<sup>34</sup>

Mom egu je potrebno.

Moj ego nastoji.

Moj ego zna za postojeći problem.

Nisam sam.

Moj ego, moja gola smrt.

Unutar mog snežno-belog srca:

```

Osetiti odsustvo ega jednako je teško kao i videti stalno prisustvo Boga u sebi.

Ego pomaže sputanosti da narasta. Sputanost, zauzvrat, pomaže egu da buja i besomučno napada.

Samosažaljenje, samopovlađivanje i egoistični emocionalni jauci samo su jedan te isti nedostatak sa različitim imenima.

O mali ego, o veliki ego, ne brinite. Božija Samilost vam obojici stoji na raspolaganju. Kao što se potok i reka ne razlikuju ni po čemu kada teku prema moru, tako se ni običan čovek i važan čovek ni po čemu ne razlikuju kada zarone u more Božije Samilosti.

Ego je raznovrsnost u neispunjavajućim delima. Predanost je ujedinjenje u ispunjenom delu, ispunjenoj manifestaciji i ispunjenom savršenstvu.

Samoreklamiranje ne može čak ni da dodirne stopala ostvarenja Boga. Božije ostvarenje ne može da se spusti čak ni da dotakne glavu samoreklamiranja.

Imati uvek visoko mišljenje o sebi znači verovati da naprezanje i veština nisu potrebni.

Čovek je, bez sumnje, beskrajno nadmoćniji od divlje zveri. Ali, on uvek ispija dve bočice otrova: jedna bočica je ego, druga je sumnja. Sve dok se ne reši ove dve bočice, čovek je ništa drugo do naprednija životinja.

Nesumnjivo je dobro nastojati da se učini nešto jedinstveno. Ali, još je bolje znati da li Bog hoće od nas da učinimo tu jedinstvenu stvar.

Razlika između čoveka i Boga je u ovome: čovek je Ja koje donosi odluke. Bog je Mi koje donosi odluke.

Srećan je onaj ko je prevazišao svaku sebičnost. Blagosloven je onaj ko vidi da Bog isplovljava iz mora njegovog ega.

Čim uklonimo od očiju ogledalo samolaskanja i postavimo pred sebe ogledalo Istine, ugledamo poluživotinju kako se trza u nama i oko nas.

Nemojte da uništite sebe svojim neosvetljenim i podivljalim egom. Samoubistvo je najgora moguća prepreka cilju samospoznaje. Ako uništite sebe, umesto da započnete svoj sledeći život tamo gde ste napustili ovaj, moraćete da se vratite na mnogo raniji stepen.

Postoji jedan poraz koji nam donosi veličanstveniji trijumf čak i od same pobede. Koji je to poraz? To je poraz našeg ega pred našom dušom.

Besmrtnost³⁵

“ ‘’Nije moguće!’ To nije dobar francuski,” reče Napoleon.

“ ‘Nije moguće!’ To nije dobro samootkrovenje.” Tvrdim ja

Današnje samootkrovenje sutrašnja je Besmrtnost.

Dobro je biti besmrtan, ali je beskrajno bolje biti božanski. Sokrat je rekao nešto za pamćenje: “Duše svih ljudi su besmrtne, ali duše pravednih su i besmrtne i božanske.”

Tek ako se u Besmrtnosti nazire božansko, stvarnost može biti svegrleća, svepodupiruća i sveispunjujuća.

Spoljašnji život je ljudski. Unutrašnji život je Besmrtan. Svet oko nas je stvaran. Svet iznad nas je božanski. Svet ispod nas je neosvetljen.

Kada božansko uđe u ljudsko, duša ljudskosti ispunjava se nadom. Kada božansko uđe u Besmrtno, duša Besmrtnosti postaje smislena. Kada božansko uđe u stvarno, duša stvarnosti postaje plodna. Kada božansko uđe u neosvetljeno, duša neosvetljenosti ispunjava se molitvom.

Bog nadahnjuje čoveka Svojim besmrtnim Nadahnućem. Čovek ostvaruje Boga svojim besmrtnim samoposvećenjem. Bog meditira na čoveka za njegovo besmrtno usavršavanje. Čovek meditira na Boga za Božije besmrtno Ispoljavanje.

Kopirati druge čin je gluposti. Kopirati sebe čin je apsurda. Imitirati Boga znači imitirati Besmrtnost. Kada imitiramo Boga, naš život mašte se završava, a naš život ostvarenja sviće.

Kako da imitiramo Boga, kada ne znamo ni ko je Bog? Bog je božanski čovek od vrhunskog nadahnuća tamo na Nebu i od vrhunske žrtve ovde na Zemlji.

Šta je Besmrtnost? Besmrtnost je božanska svest koja se večno uvećava i beskrajno pokreće. Uvećavajući se ona doseže Transcendentalnog Boga. U kretanju ona doseže Univerzalnog Boga.

Telo kaže, “Život je samo pritisak.” Vital kaže, “Život je samo uživanje.” Um kaže, “Život je zavičaj ideja.” Srce kaže, “Život je zavičaj ideala.” Duša kaže, “Život je zavičaj iskustava.” Bog kaže, “Život je zavičaj Besmrtnosti.”

Majka-Zemlja simbolizuje ljudsku težnju. Otuda Maitreji, ženski lik u Upanišadama, uči čovečanstvo najuzvišenijoj težnji prema Bogu: “Od kakve mi je koristi ono što me neće učiniti besmrtnom?”

Hajde da budemo nerazdvojno jedno sa Maitreji i da osetimo da ograničavajuću svest smrtnosti mora da preplavi beskrajna svest besmrtnosti.

O čoveče koji težiš, uđi duboko u sebe. Slušaj Boga kako šapuće, “O čoveče koji težiš, uđi duboko u sebe. Slušaj Boga kako šapuće: „Dete Moje, ti si dobro; zato sam te načinio Srcem Moje Beskonačnosti. Dete Moje, ti si pažljivo, zato sam te načinio Dahom Moje Večnosti. Dete Moje, ti si veličanstveno, zato sam te načinio Životom Moje Besmrtnosti.”

Intuicija³⁶

Kada Bog pozove nekog tragaoca da sa Njim obeduje, upravo tragaočeva intuicija neodložno prihvata poziv. Um je sklon ispitivanju i istraživanju. Srce voli težnju i sjedinjenje. Intuicija voli da prosveljuje i da supramentalizuje. Intuicija nam u bljesku saopštava kako Bog izgleda. Intuicija poput strele leti ka Cilju. Ostvarenje poput iskusnog plesača večno pleše u srcu Cilja.

Intuicija je kreacija iznad uma. Intuicija je sloboda izvan uma. Intuicija je evolucija svetlosti svesti izvan granica fizičkog uma.

A sa druge strane, postoji i beskrajno inferiorniji oblik intuicije u telu, vitalu, umu i srcu. Intuicija u telu je praktično slepa; ona je u vitalu moćno zamračena; u umu je iznenađujuće nesigurna; a u srcu žalosno bespomoćna.

Razlika između intuicije i snage volje je u sledećem: intuicija vidi Istinu, snaga volje hoće da postane sama Istina. Intuicija je u stanju da skrati put koji vodi ka najvišem prosvetljenju. Snaga volje je u stanju da se kupa u moru prosvetljenja.

Mašta nije intuicija. Nadahnuće nije intuicija. Težnja nije intuicija. Ali, nakon što intuicija Istinu podari mašti, mašta uspešno proširi Istinu. Nakon što intuicija Istinu podari nadahnuću, nadahnuće duševno prigrli Istinu. Nakon što intuicija Istinu podari težnji, težnja posvećeno proguta Istinu

Intuicija je zlatna spona između Vizije i Stvarnosti. Intuicija je potrebna Viziji da prenese čovečanstvu svoju poruku sveopšteg preobražaja. Intuicija je potrebna Stvarnosti da prenese Božanskom svoju poruku potpune predanosti.

Težnja: Unutrašnji Plamen³⁷

Čovek je mnoštvo. Sopstvenom težnjom, čovek-razjedinjujuća i razjedinjena svest, čovek-pomračeni um, čovek-neispunjeno biće, hteo bi da postane jedno sa svešću sveta, sa životom sveta i sa dušom sveta. On nepogrešivo i duševno oseća da je to tajni i sveti način da oseti najveću dubinu Stvarnosti i najveću visinu Istine.

Težnja, unutrašnji plamen. Ovaj plamen, za razliku od ostalih, ništa ne sagoreva. On pročišćava, prosvetljuje i preobražava naš život. Kada se u našoj nižoj prirodi dogodi pročišćenje, mi se nadamo da ćemo ugledati Lice Boga. Kada u našoj spoljašnjoj prirodi osvane prosvetljenje, osećamo da je Bog blizak i drag, da je sveprožimajući i svevoleći. Kada naša priroda, kako niža tako i spoljašnja, izraste u plamen težnje, spoznaćemo istinu da je Bog Lično najprisniji Kormilar, najblistavije Putovanje i najuzvišeniji Cilj.

Neki ljudi imaju utisak da su želja i težnja jedno te isto. Na žalost, ili radije na sreću, to nije istina. To su dve sasvim različite stvari. Razlika između želje i težnje je veoma jednostavna i jasna. Želja hoće svet da zarobi i da ga proguta. Težnja želi da oslobodi i da nahrani svet. Želja je energija koja ističe. Težnja je svetlost koja utiče. Želja kaže čoveku, “Poseduj sve. Bićeš srećan.” Siroti čovek. Kada poželi da uzme sebi u posed makar i jednu jedinu stvar, on uvidi da je sve u Božijoj tvorevini već nemilosrdno zgrabilo i zaposelo njega. Težnja kaže čoveku, “Ostvari samo jednu stvar, i to Boga. Bićeš srećan” Blagosloveni čovek, dobre je sreće. Putujući naviše i unutra, mnogo pre nego što ugleda Boga on oseti uzvišeni mir u svom unutrašnjem životu i zračeću radost u svom spoljašnjem životu. Oseti da ostvarenje Vrhunskog Onostranog ne može više ostati daleki vapaj.

Težnja ima ne jednog, već tri istinska prijatelja: jučerašnjicu, današnjicu i sutrašnjicu. Jučerašnjica je ponudila težnji svoj polet inspiracije. Današnjica nudi težnji svoju moć posvećenosti. Sutrašnjica će ponuditi težnji svoje blaženstvo ostvarenja.

Težnja je naš unutrašnji podsticaj da prevaziđemo kako iskustvo, tako i ostvarenje koje smo već postigli. To je apsolutno neophodno jer Beskrajni Bog neprestano prevazilazi Njegov sopstveni Beskraj, Večni Bog neprestano prevazilazi Njegovu sopstvenu Večnost, a Besmrtni Bog neprestano prevazilazi Njegovu sopstvenu Besmrtnost.

Detinjstvo težnje hoće da realizuje Svevišnjeg na zemaljski i individualan način. Mladost težnje hoće da realizuje Svevišnjeg na božanski i veličanstven način. Odraslo doba težnje želi da ostvari Svevišnjeg na sopstveni Način Svevišnjeg.

Težnja je ostvarenje. Težnja je otkrovenje. Težnja je ispoljavanje. Težnja je ostvarenje ukoliko je i kada je tragaocu potrebno Ostvarenje Boga, i samo Ostvarenje Boga. Težnja je otkrovenje ukoliko i kada tragalac oseti da je otkrovenje Boga apsolutno Boga radi. Težnja je ispoljavanje ukoliko i kada tragalac oseti da je Ispoljavanje Boga njegovo rođenjem stečeno pravo.

Stvarnost³⁸

Ostvarenje Boga otelovljuje Božiju stvaralačku Volju. Njegova Briga pruža zaklon podržavajućoj Volji duše. Njegova Samilost hrani ispunjavajuću Volju života.

Stvarnost je stalan i dinamičan proces naše unutrašnje evolucije. Stvarnost prošlosti izrasta. Stvarnost sadašnjosti visoko jedri. Stvarnost budućnosti će zablistati.

Stvarna Stvarnost nije beg od života. Ona je prihvatanje života, ispoljavanje života i tumačenje života. Kada prihvatimo život, postajemo božanski ratnici. Kada izražavamo život, postajemo svesni predstavnici Boga. Kada tumačimo život, postajemo Božiji večni Ponos.

Stvarnost je istovremeno širenje naše ljudske svesti i suština naše božanske svesti. Ljudska svest se rukuje sa mogućnošću i sposobnošću. Božanska svest se rukuje sa verom i predanošću. Cvetanje ljudske svesti je realizacija. Cvetanje božanske svesti je manifestacija. Ljudska svest smatrala je da je Bog nesaznajan. Ona sada oseća da je Bog samo neznan. Uskoro će spoznati da je Bog nepogrešivo i bezrezervno saznajan. Božanska svest zna da ništa nije postojalo, ništa ne postoji i ništa ne može postojati osim Boga.

Vera je jednostavan, direktan, delotvoran i potpuni oblik stvarnosti. Sumnja je složen, posredan, nedelotvoran i nepotpuni oblik stvarnosti. Vera je razumevanje Boga. Vera je opis Boga. Sumnja je zadržavanje Istine. Sumnja je gušenje života.

```

Raznovrsnost stvarnosti je Božije iskustvo.

Množina stvarnosti je Bog Večna Ljubav.

Vremensko doba stvarnosti je Večnost.

Doba ostvarenja stvarnosti je Besmrtnost.

Samokontrola: Nuđenje Sebe Bogu<sup>39</sup>

Samokontrola je od vrhunske važnosti za gospodarenje sobom. Za samokontrolu je potrebno vreme. Ne postiže se preko noći. Čovek ostvaruje samokontrolu kroz introspekciju, preispitivanje sebe i pravilnu meditaciju.

Želim da vam ispričam jedan događaj iz Sokratovog života. Sokrat je jednom otišao sa grupom svojih poklonika do tumača dlana. Čovek pogleda Sokratov dlan i reče: “Kako si ti jedan loš i ružan čovek pun nižih vitalnih problema. Tvoj život je pun pokvarenosti.” Sokratovi poštovaoci bejahu kao gromom pogođeni. Dođe im da istuku tumača dlana. Koliko je samo drzak bio da o Sokratu koji je bio istinski pobožan čovek, svetac, izjavi tako nešto. Ali Sokrat im je rekao: “Sačekajte, hajde da ga pitamo da li je sve rekao.” Onda je tumač dlana nastavio, “Ne, imam još nešto da kažem. Ovaj čovek nesumnjivo ima sve te nebožanske osobine, ali sve su pod njegovom kontrolom. Nije pokazao nijednu od njih. Sve su pod kontrolom.”

Pre nego što čovek postigne prosvetljenje, mogu da ga napadnu sve nebožanske sile nižeg vitala. Ali on sigurno može da ih savlada, kao što je to Sokrat učinio. Svaki tragalac može nakon izvesnog vremena da pokori ove pogrešne sile. Vitalni nagoni mogu ga napasti bezbroj puta, ali on će svaki put hrabro i smelo stati ovim mračnim silama za vrat. Zlatni dan će doći kada u tragaočevom životu osvane prosvetljenje. Tada će se sve preobraziti. Preobraziće se emocionalni problemi i postaće dinamička snaga božanskog, božanskom na upotrebu. Ali tragalac do tada mora žestoko da se bori.

Veliki duhovni kolos, Šri Ramakrišna, koristio je frazu: “Gospodar svega, rob seksa.” Ramakrišna, veliki duhovni div, video šta se zapravo dešava u svetu. Ta ista tužna priča traje i danas. Ramakrišna priča priču o čoveku koji je dugo tražio posao. Jadniku niko ne bi ponudio posao. Najzad je otišao kod upravnika male fabrike, jer mu je rečeno da je ovaj upravnik široka srca i da će mu dati posao. Ali direktor je rekao da nema slobodnog mesta. Nekoliko dana kasnije ponovo je pitao; još uvek nema slobodnog mesta. Jadnik se stalno vraćao i svaki put je bio odbijen. Jednog dana ispričao je jednom od svojih prijatelja kako ga je upravnik stalno odbijao za posao. Njegov prijatelj je rekao: „Ti si budala. Zašto ideš kod njega? Danas idi kod njegove ljubavnice, a sutra ćeš dobiti posao.” Menadžer je bio veoma bogat i važan čovek, ali je imao tu slabost. Tako je siromah otišao do ljubavnice i povikao: “Majko, ja imam veliku porodicu i oni umiru od gladi. Spasi me, spasi me. Molim vas recite menadžeru da mi da posao.” Ona je odgovorila, “Ne brini, dete moje, sutra ću to da rešim.” Sledećeg dana menadžer je rekao svom engleskom šefu, “Evo čoveka koji ima velike sposobnosti. U svemu on će doneti velike zasluge našoj fabrici.” Ubrzo nakon toga čoveku je tamo ponuđeno visoko mesto.

Ovo je Ramakrišnina priča. Primenjuje se i danas. Atmosfera sveta se još nije promenila. Ali to će se sigurno promeniti. Ko će to uraditi? To smo mi, aspiranti; mi, tragaoci beskonačne Svetlosti. Bog nam je dao ovaj neponovljivi, jedinstveni zadatak. I mi to moramo prihvatiti i ispuniti ovde na Zemlji.

U spoljašnjem svetu čovek može robovati samo jednom gospodaru, ali u unutrašnjem svetu on robuje mnogim gospodarima. Ovi gospodari su: sumnja, strah, strepnja, iskušenje, frustracija, nesavršenost, ograničenje, sputanost i smrt. Samokontrola se može postići jedino ukoliko prestanemo da obmanjujemo sebe. Mi smo spremni da kažemo da nas svet obmanjuje. Ali, ako budemo iskreni i ako uđemo duboko u sebe, videćemo, osetiti i shvatiti da smo mi započeli ovu igru obmane. Došli smo od Boga. Mogli smo da nastavimo svoju igru u beskrajnoj Svetlosti. Mogli smo na kraju svog životnog puta da se povučemo u tu istu beskrajnu Svetlost. Umesto toga, ušli smo u neznanje i zaljubili se u njega. Voleli smo neznanje i nezananje je volelo nas. Na kraju smo počeli halapljivo da jedemo plodove neznanja. Rezultat je bio samouništenje. Otvorili smo vrata obmane u sebi. Kada sile neznanja vide da su vrata širom otvorena, one uđu u nas, u najveće dubine našeg srca. Kako možemo da ih izvučemo i odgurnemo u stranu? To možemo da učinimo kroz težnju, kroz naš unutrašnji uspinjući plamen. Ovaj plamen će prosvetliti neosvetljene sile u nama, probuditi uspavana bića u nama i preplaviti naš život Svetlošću Zlatnog Onostranog. U težnji je odgovor..

Nečistota u našem srcu je duhovna bolest, a za ovu bolest postoji samo jedan lek: posvećenost, posvećenost duši, posvećenost Cilju, posvećenost Unutrašnjem Pilotu.

Samokontrola. Samokontrola znači nuđenje sebe Bogu. Hajde da odigramo svoju ulogu. Hajde da damo ono što imamo. Bog će odigrati Svoju ulogu. Daće nam ono što On ima. Mi imamo ogromno neznanje. On ima beskrajnu Svetlost. Hajde da trgujemo.

Vezanost i Nevezanost<sup>40</sup>

Vezanost je moj učitelj:

Ja saznajem.

Nevezanost je moj učitelj:

Ja saznajem.

Vezanost traži dah mog tela,

Nevezanost nudi obećanje moje duše,

```

Veliki indijski filozof Šankaračarja rekao je,

Gospod Buda je napustio svoju prelepu ženu i svoje dete dok su bili u snu. Pred odlazak on je rekao,

U korenu svih vezanosti je neznanje. Da li je neznanje nepobedivo? Filozof Oldous Haksli jednom je rekao, “Neznanje se može pobediti. Mi nešto nećemo da znamo, pa zbog toga i ne znamo.” Apsolutno je u pravu. Neznanje nije ni trajno ni nepromenjivo. Možemo da uđemo u sam dah neznanja i da ga preobrazimo u znanje i u mudrost. Ali, umesto toga, mi poričemo da u nama postoji neznanje. To je pogrešno. Moramo prihvatiti činjenicu da smo u ovom trenutku puni neznanja. Ne znači da nemamo u sebi nimalo svetlosti. Duboko u nama postoji malo svetlosti, ali moramo ovu svetlost da iznesemo na površinu i da je navedemo da raste kako bismo ostvarili svoju najveću visinu.

Istinski filozof je onaj ko je nevezan. Jedino on može imati viziju Istine. Kada jednom ima ovu viziju, lako može postati ravnodušan na uspeh i na neuspeh, na radost i tugu, zadovoljstvo i bol. Njegova nevezanost ne znači da neće pomagati svetu niti da od sveta neće primati pomoć. Znači da ga oni kojima pomaže neće sputavati, niti će on sputavati one koji pomažu njemu. Ako smo vezani, bićemo frustrirani; ali ako smo nevezani, bićemo ispunjeni. Istinski slobodni možemo biti ako osetimo da Bog deluje u nama i kroz nas, kao i u svetu i kroz svet.

Rečeno je da je pre udaje muškarac ženina težnja, a nakon udaje njeno ogorčenje. Ali čemu to žena teži? Ona teži ispunjenju želje. Kada se predmet želje ostvari, zavladaju razočarenje i frustracija. Kada ispunimo sebi ma koju želju, otkrivamo da ne jedemo ukusno voće koje smo očekivali, već više nešto razorno, otrovno i nezadovoljavajuće.

U Indiji postoji izreka da se svako ko nije probao ka laddu (slatki kolač iz Delhija) oseća uskraćenim, a svako ko ga je probao oseća zgađeno. To je uvek slučaj i sa neispunjenom željom i ispunjenom željom. Želju može pratiti ispunjenje, ali ne ispunjenje koje nas okrepljuje i koje nam pruža veću unutrašnju snagu da ispravno postupamo. Naprotiv, ono će samo uništiti i ono malo težnje koju već imamo.

Vezanost se sa godinama ne smanjuje. Možemo je pobediti jedino putem težnje. Da bismo se oslobodili vezanosti, moramo da prođemo kroz nekoliko faza. Moramo da proučavamo svete spise i religiozne i duhovne knjige. Moramo da se družimo sa duhovnim tragaocima koji su proučavali ove knjige i koji sada plaču za istinskom svetlošću, ili pak sa onima koji su u svom životu težnje već postigli određenu svetlost, beznačajnu ili popriličnu. Moramo videti i osetiti da je u običnom svetu, svuda oko nas iskušenje, da u svakom trenutku možemo da padnemo kao njegova žrtva, i da se protiv iskušenja moramo hrabro boriti. Moramo da odvojimo svoje umove od fizičke svesti i od telesnih zahteva. Moramo da uđemo u svet proširene svesti. Moramo da osetimo potrebu za ostvarenjem božanskog Cilja. Moramo da sledimo vođstvo našeg Unutrašnjeg Pilota, koji je Bog, bilo u obliku Bogoostvarenog duhovnog Učitelja, bilo u Božijem sopstvenom neutelovljenom Obliku.

```

Voleti one koji nas ne vole znači činiti dobro.

Kada postupamo ispravno, mi smo slobodni.

Kada postupamo mudro, mi smo ispunjeni.

Savršenstvo<sup>41</sup>

Šta je savršenstvo? Savršenstvo je ostvarenje. Savršenstvo je ispoljavanje. Savršenstvo u unutrašnjem svetu znači ostvarenje. Savršenstvo u spoljašnjem svetu znači ispoljavanje. Tragalac je spoj individualnosti i ličnosti. Kada tragalac odvede svoju nesebičnu individualnost u najvišu Viziju Stvarnosti i ponudi svoju svevoleću ličnost Apsolutnom Onostranom, on u svetu Večnosti Beskraja postiže savršenstvo.

Neki ljudi kažu da savršenstvo ne postoji ni na Nebu ni na Zemlji. Ne mogu sa njima da se složim. Savršenstvo postoji i na Nebu i na Zemlji. Sam plač Zemlje je savršenstvo. Sam osmeh Neba je savršenstvo. Duševni plač Zemlje i blistavi osmeh Neba moraju ići uporedo. Tek tada će na Božijem Licu osvanuti zadovoljstvo. Bog može biti zadovoljan tek kada zemaljski plač i Nebeski osmeh trče zajedno. Kada Zemlja plače ne smemo ni pomišljati da je ona podređena Nebu, a kada se Nebo omehuje ne smemo ni pomišljati da je Ono nadređeno Zemlji. Ne, nije tako. To Bog, čovek u razvoju, plače u Zemlji i kroz Zemlju da bi ostvario sve što konačno može da postane. I to se opet Bog, ispunjeni čovek, osmehuje na Nebu i kroz Nebo u ostvarenju onoga što već jeste.

Savršenstvo je nemoguće: to nam kaže današnjica. Sutrašnjica će nam, međutim, saopštiti da je savršenstvo neizbežno. Od setve pa sve do žetve uvek mora da istekne neko vreme. U duhovnom životu seme je težnja, a žetva je ostvarenje. Ostvarenje nikada ne može osvanuti bez težnje. Šta je težnja? Je li to nešto što već imamo, ili nešto što ćemo tek imati? Ona je i jedno i drugo. Ako kažemo da imamo težnju, u pravu smo, jer zaista povremeno mislimo i meditiramo da Boga. Ako kažemo da još uvek nemamo težnju, ali da ćemo je jednog dana imati, opet smo u pravu jer naša ljubav prema Bogu nije ni spontana ni stalna. Kada sedimo kraj stopala Večnosti, vidimo da težnju mora da prati ostvarenje. A pošto se sprijateljimo sa večnim vremenom, shvatamo da je ostvarenje uvek bilo tu, prikriveno u našoj težnji.

Perfection means living, spontaneous, constant oneness with the Inner Pilot. If we have a free access to the inner life, then perfection is our very soul and at the same time our only Goal. Now, why is it that we are still imperfect? We are imperfect precisely because we do not consciously cry for perfection in ourselves. We demand, or at least expect, infinitely more perfection in others than in ourselves. He and she are imperfect and I am trying to perfect them, we say. But is it not absurd on my part to criticise and try to perfect others when I myself am imperfect? In this we make a Himalayan blunder. If we are sincere enough, we will realise that we spend too much time thinking of others. It is good to think of others, but not with our criticising, jealous, unlit mind. If we think of others with our soul’s light, our soul’s oneness, then automatically we are running towards perfection.

Razmišljajmo o usavršavanju sebe i, dok mislimo o sebi, uključimo i čitav univerzum ili otelovimo čitav univerzum u sebi. Tada nećemo morati da mislimo na svakog pojedinca na Zemlji, jer su svi u nama. Kada meditiram, čitavo moje telo meditira sa mnom. Ne moram da razmišljam o svojim unutrašnjim organima; oni su deo mene, jedno su sa mnom, meditiraju i teže sa mnom. Slično tome, ako tokom svoje koncentracije, meditacije i kontemplacije možemo da osetimo da je čitav univerzum u nama i da trčimo ka našem Cilju, onda će čitav univerzum trčati sa nama.

Svi smo mi aspiranti, tragaoci za beskrajnom Istinom, Svetlošću i Blaženstvom. Ako ne postignemo savršenstvo u svom spoljašnjem i unutrašnjem životu, ko drugi će ga postići? Mi, tragaoci za Beskonačnim, dužni smo da otelovimo, ostvarimo, otkrijemo i ispoljimo savršenstvo. U svakom trenutku našeg zemaljskog postojanja, u prolaznom vremenu i u večnom Vremenu, moramo da otelovljujemo poruku savršenstva. Ako osećamo da je večno Vreme na nekom drugom mestu i da je nama na raspolaganju samo prolazno vreme, onda grešimo. Kada živimo u svesti tela, sprijateljujemo se sa prolaznim vremenom. Kada živimo u svesti duše, sprijateljujemo se sa večnim Vremenom. Pošto smo u telu, pokušajmo da spustimo odozgo najuzvišenije savršenstvo u telo. Ako možemo da živimo u duši čak i dok smo u telu, moćićemo čitavom svetu da otkrijemo svoje već postignuto savršenstvo. Savršenstvo podrazumeva živo, spontano i neprekidno jedinstvo sa Unutrašnjim Pilotom. Ako imamo slobodan pristup unutrašnjem životu, onda je savršenstvo naša sušta duša i u isto vreme naš jedini Cilj.

Moj nesavršeni dar Bogu je jučerašnjica, jučerašnje iskustvo. Božiji savršeni dar meni je današnjica, današnje ostvarenje.

Inspiracija, težnja i ostvarenje<sup>42</sup>

Ustani, probudi se! Staza je naporna. Tako saznajemo od mudraca, i dužni smo da sledimo njihove korake. Duhovna staza nije krevet posut ružama. Ali nije ni izmaglica puna utvara. Zlatne Obale Onostranog nisu puko obećanje. Na Zlatnim Obalama Onostranog sigurno ćemo doseći Krunu ljudske težnje.

Ustani, probudi se! Ne smemo se zaustaviti na ovoj tački. Dužni smo da koračamo, marširamo, trčimo, ronimo i letimo. Čim ustanemo iz dremeža neznanja, vidimo i osećamo potrebu za Bogom u svom ljudskom životu, u svom unutrašnjem i spoljašnjem životu. Kada se probudimo, vidimo ne samo da je Bog potreban nama, već i da smo mi potrebni Njemu. Zašto? Bog nam je potreban da bismo ostvarili naše najviše, krajnju Transcendentalnu Visinu. Potrebni smo Bogu radi Njegovog Samoispoljavanja ovde na Zemlji, Njegovog ispoljavanja u nama i kroz nas. Kada koračamo duž staze duhovnosti, vidimo da je Bog već u nama. Kada marširamo, vidimo da Bog maršira uporedo sa nama. Kada trčimo, vidimo da Bog trči u nama i kroz nas. Kada zaronimo duboko u sebe, vidimo nenadmašno blago koje čeka na nas. Kada uzletimo, vidimo da letimo nebesima beskrajnog Mira, Svetlosti i Blaženstva Onostranog.

U duhovnom životu svako želi da spozna Boga. Ali kada je reč o težnji, posvećenosti, odricanju i prepuštanju Volji Unutrašnjeg Pilota, vrlo malo ljudi je spremno da se podvrgne duhovnoj disciplini. Svi žele da spoznaju Boga preko noći; svako želi da postane najviši mogući učitelj ili Guru bez prolaska kroz duhovnu disciplinu inspiracije i težnje.

To izgleda ovako: tragalac dođe u duhovnu zajednicu. Vođa zajednice ga pita: „Šta ti želiš?“ On odgovara: „Želim da se priključim tvojoj grupi. Molim te, daj mi neki posao.“ Vođa zajednice mu kaže: „Ovde su ti na raspoljaganju samo dve vrste posla. Moraš ili da igraš ulogu mog učenika, ili da igraš ulogu Učitelja. Moraćeš ili da slušaš Gurua, ili da budeš Guru i da navedeš ostale da te slušaju.“ Tragalac odmah odgovara: „Hteo bih da igram ulogu Gurua, molim te.“ To se stvarno dešava u našem duhovnom životu. Veoma često kada tragalac dođe Učitelju on nesvesno misli da će i sam moći preko noći da postane Učitelj. Ali, želim da kažem da nije moguće postati duhovni gigant, postići samootkrovenje niti ostvariti Boga preko noći. Za to je potrebno vreme. Većina vas, ovde, ste studenti. Vi znate koliko je godina potrebno da biste magistrirali, petnaest ili dvadeset godina učenja. Sticanje duhovnog znanja takođe iziskuje mnogo godina učenja. Potrebno je da se čovek prihvati ovakvog učenja pre nego što će postati duhovni Učitelj.

Svi mi živimo u svetu dualnosti, mnoštva i raznovrsnosti. Kada težimo da uzdignemo svoju svest do Najvišeg, lopovska želja nas orobljava. Ona otima našu psihičku težnju, našu čistu odanost Bogu, našu predanu volju koju nudimo Volji Svemoćnoj. Hrist je rekao: „Čovek ne može da vidi Carstvo Božije, osim ako se ponovo ne rodi.“ Šta je time hteo da kaže? Hteo je da kaže da život želje mora da ustupi mesto životu težnje. Ukoliko život težnje ne ispliva na površinu, onda novi, viši život nikada neće osvanuti. Carstvo Božije možemo uspostaviti tek kada duboko u sebi upalimo plamen težnje.

Mi se svakodnevno suočavamo sa idealnim i sa stvarnim. Bog je naš Ideal, ali stvarnost sa kojom se suočavamo je nešto sasvim drugo: neznanje. Uhvaćeni smo u okove neznanja. Idealno i stvarno moraju postati jedno. Bog je Idealan; Bog je isto tako i Stvaran. Svakog dana mi dajemo svečana obećanja. Kažemo da je naš ideal da podignemo svoju svest do Najvišeg, da je naš ideal da postignemo savršeno Savršenstvo. Međutim, kada se suočimo sa stvarnošću u nama i oko nas, vidimo da smo mi inkarnirano nesavršenstvo. Zašto? Jer nam nedostaje težnja. Ogrezli smo u zadovoljstvu želja. Prirodno, težnja ne može da odigra odgovarajuću ulogu u nama.

Na sanskritu postoje dve reči, abhyasa i tyaga. Abhyasa means practise and tyaga znači odricanje. Svakoga dana moramo da praktikujemo unutrašnji život, život odricanja. Kada petnaest minuta praktikujemo meditaciju, Bog praktikuje Samilost. Mi Njemu nudimo duševni plač našeg srca, a On nam, na Svoj sopstveni Način, nudi Svoju neograničenu, beskrajnu Samilost. A sada, čega ćemo se odreći? Sveta? Društva? Porodice? Ne! Odreći ćemo se svojih nesavršenosti, ograničenja i svoje smrti. Kada uđemo duboko u sebe, videćemo da se u stvari i ne odričemo ovih naših negativnih osobina. Mi ih više preobaževamo. Ako nesavršenost ima veliki značaj u našem životu, onda ćemo svoju nesavršenost pokušati da usavršimo svojom svesnom svesnošću svetlosti. Kada primetimo u sebi vezanost, trudićemo se da preobrazimo našu vezanost u slobodu. Ako smrt neprestano kuca na naša vrata, nastojaćemo da preobrazimo smrt u Besmrtnost.

Ranije sam govorio o potrebi težnje za ostvarenjem Boga. Ali inspiracija je takođe neophodna. Zašto nam je potrebna inspiracija? Zar ne možemo odmah postići realizaciju bez prethodnog prolaska kroz inspiraciju? Uzmimo primer. Umetnik stvara sliku. Ako nije nadahnut, njegovo stvaranje neće imati nikakvog smisla, niti značaja. To će biti mehanička kreacija; nedostajaće život. Želim da kažem da, na snazi svog nadahnuća, umetnik oživljava portret. Kada ljudi vide i cene portret, njihova zahvalnost poprima oblik nuđenja sopstvenog života. Portret dobija novi život od obožavalaca. I kada duhovna osoba pogleda sliku, nudi joj božanski život. Dakle, prvo vidimo stvaralaštvo umetnika, zatim vidimo kreaciju poštovalaca i na kraju vidimo stvaranje Majstora, koji nudi božanski život slici.

Kada čovek ide putem duhovnosti, njegova inspiracija je buđenje života koji nudi sam sebi. Kada teži, njegova težnja je prosvetljujući život koji nudi sebi. A kada postane ostvarena ličnost, on svom probuđenom i prosvetljenom životu nudi Život Božanski, Život Besmrtnosti.

Šta je ostvarenje? Kada u svom duhovnom životu upotrebimo termin: „ostvarenje“, ljudi se veoma često zabune. Oni osećaju se da je ostvaren čovek potpuno drugačiji od običnog čoveka, da se ponaša krajnje neobično. Ali, želim da kažem da ostvarenom čoveku to nije potrebno i da on ne bi trebalo da se ponaša neobično. Šta je on ostvario? Krajnju Istinu u Bogu. A ko je Bog? Bog je neko ili nešto apsolutno prirodno.

Kada čovek ostvari najvišu Istinu, on se trudi da ovu najvišu Istinu ponudi čitavom čovečanstvu. Neostvareni ljudi ili neduhovni ljudi često misle da ostvareni čovek, ako je istinski ostvaren, mora u svakom trenutku da izvodi čuda. Ali, nije potrebno i ne bi trebalo da čuda i ostvarenje Boga idu zajedno. Kada stanete pred duhovnog Učitelja, treba da očekujete da vidite Mir, Svetlost, Blaženstvo i božansku Moć. Na kom mestu ostvareni čovek drži ovu moć? Ne u svojim rukama i nogama ni u svojoj glavi, već duboko u najvećoj dubini svog srca. Ako uđete tamo, sigurno ćete osetiti beskrajni Mir, beskrajnu Svetlost i beskrajno Blaženstvo. Ali, ako od ostvarene duše očekujete nešto drugo, ako odete duhovnom Učitelju misleći da, pošto je ostvario najviše, može da ispuni vaše bezbrojne želje, da vas učini multimilionerom ili da vam pruži trenutni uspeh u spoljašnjem životu, onda ste potpuno pogrešili. Takve stvari on ne čini. Učitelj može da spusti materijalno blagostanje u izobilju, ako je to Volja Svevišnjeg, ali uloga duhovnog Učitelja nije takva. Od duhovnog Učitelja i od njegovog ostvarenja možete da očekujete Mir, Svetlost i Blaženstvo.