NAREN (ustaje): Uđi. Uđi, molim te. Veoma mi je drago što te vidim. Nisam te video dugo. Imam mnogo stvari da popričam sa tobom. Prvo što bih hteo da te pitam je sledeće: postoji li Bog, brate? Izgleda mi da Boga nema. Pa čak i ako postoji, to meni ne pravi razliku. On uopšte ne čuje, On nikad ne oseća okrutne bolove siromašnih. On uopšte ne oseća patnju ojađenog čovečanstva. Bog koji ne može da nahrani gladne parčetom hleba je ravnodušni Bog, okrutni Bog. Ko može da veruje da će imati svaku sreću, svako zadovoljstvo na drugom svetu, od takvog Boga?
BAVANANDA: Naren, jesi li sišao s uma? Šta je s tobom? Kakve to besmislice pričaš? Zašto tako govoriš?
NAREN: Što da ne? Što da ne? Znaš li, brate, šta se desilo jutros? Rano ujutru, kad sam ustao, veoma duševno sam ponavljao Božije ime. Majka mi je rekla: „Ućuti. Od detinjstva si se molio Bogu i meditirao na Boga. A gledaj šta nam je Bog uradio. Tvoj otac je napustio ovaj svet, a nas su zadesile beda, patnja i siromaštvo. Nemamo hrane, nemamo novca, nemamo sredstava da izdržavamo porodicu. Srce mi se slama. Ne mogu čak ni da nahranim moju malu decu, moju slatku decu. Neću da imam ništa sa Bogom koji ne može da nam otkloni tu patnju“. Sad mi reci, brate, šta bi trebalo da kažem mojoj majci?
BAVANANDA: Naren, nemoj da nalazimo Bogu mane. Ako budeš nalazio Bogu mane, ozbiljna nevolja će se desiti tvojoj porodici. Upozoravam te.
NAREN: Ne plašim se ničega. Neka se dogodi najveća nesreća. Ne hajem za to. Nije me briga.
BAVANANDA: Narene, molim te, poseti Takura ponekad. Takur će se mnogo ožalostiti kad čuje šta se dešava u tvom životu. On je jedini koji će moći da te uteši.
(Ulazi Bupen.)
BHUPEN: Brate, molim te, donesi mi neki slatkiš danas. Mnogo volim slatkiše. Molim te, na zaboravi.
NAREN: Bupene, molim te, ne smetaj mi. Imamo veoma ozbiljan razgovor. Molim te, molim te, idi napolje, Bupen. Ne smetaj nam sada.
BUPEN: Otići ću, ali prvo moraš da mi obećaš da ćeš mi doneti slatkiš. Moraš da mi doneseš slatkiš, sigurno.
(Bupen izlazi.)
NAREN: Dakle, brate, jesi li video? Ja sam njegov stariji brat, a neću moći da ispunim njegovu dragu želju. Nemam uopšte novca, ni toliko da mu kupim neki slatkiš. Onaj ko nije u stanju da ispuni tako jednostavnu želju svom mlađem bratu nije dostojan ni da se zove stariji brat. Njegov život je prava sramota. Pa, zašto bi trebalo da marim za Boga? Ne! Mi, indusi, obožavamo kamene bogove, pa je zato naš Bog postao Bog kamenog srca.
BAVANANDA: Ne govori tako, Nerene. Bog je čista Samilost. Vidim da je ono što sam čuo od ljudi istina: ti si postao ateista.
(Bavananda izlazi.)
NAREN: Stvarno, pravi prijatelj. Došao je ovamo da me iskuša. Nije došao da pokaže svoju brigu, već da sazna kakav ja život vodim. Nije došao kao prijatelj, već kao kritičar, nevaljalac, kao detektiv. Ne, neću više ići Takuru. (Zastaje.) Ali, avaj, šta ja to radim? Šta radim? Zar nije ostvarenje Boga jedini cilj mog života? Da zaradim novac, da hranim porodicu, nikad ne može biti cilj mog života. Moram da se odreknem sveta. Nema drugog načina. Moram se odreći sveta i tragati za Bogom. Ne može biti drugog načina.
(Naren peva.)
```
Tamasa rate nayan pateherile jadi amar pane
apan kare amai lahohe dayamoy karuna dane
tomar ami abodh shishuekla chali gahan pathe
duhate more jariye dharobhasiye jena na jai srote
``````
(U mrklom mraku noći,Pogledao si me Svojim dobroćudnim očima.
Uzmi me i učini me potpuno Svojim, dajući mi Tvoju Samilost.Ja sam tvoje nedužno dete. Sam idem zakrčenim, neprohodnim putem.
Tvojim dvema Rukama, zagrli me.Ne dopusti da se utopim i da me odnesu uzburkani tokovi života.)
```From:Sri Chinmoy,Pijte, pijte Nektar moje Majke, Sky Publishers, New York, 1973
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/dm