Jednog popodneva je Učitelj okupio oko sebe sve učenike koji su bili u braku. „Hteo bih da budem vrlo, vrlo jasan u nekim stvarima sa vama“, započeo je. „U poslednje dve i po godine primao sam pisma od nekih od vas o tome da želite da imate svoju decu. I u unutrašnjem svetu me neki od vas mole da vam dozvolim da imate decu. Ponekad, neposredno nakon venčanja, vi mi pristupite iznutra i molite me da imate svoju decu. Za vaše vlastito dobro, sve vreme do sada sam preklinjao vaše duše i vaš emocionalni vital da nemate decu. Ali kakva korist od toga? Još uvek mi pišete pisma ili me iznutra za to molite.“
„Ali Učitelju“, reče jedan mladić koji se nedavno pridružio ašramu, „zašto ne želiš da imamo decu?“
Učitelj se blago nasmešio učeniku. „Rekao sam mnogo puta zašto ne želim da moji učenici imaju decu u ovom periodu života. Možeš kasnije pitati o tome neke druge učenike. Glavna stvar je u tome što kad imate decu, sigurno znam, nećete biti sposobni da meditirate ili da se koncentrišete na Svevišnjeg u meni kako biste inače to činili. Ponekad se šalim s nekim majkama da su njihova deca njihovi bogovi. Ali, kažem vam, ima istine u tome što vam govorim. U toku dvadeset četiri sata, koliko puta majka pomisli na Boga, a koliko puta pomisli na svoje dete? Sve vreme misli na dete. Njeno dete je njen Svevišnji“.
Supruga tog mladića je izgledala zbunjeno. Rekla je: „Učitelju, da li to znači da ne želiš da ikada imamo decu?“
„Ja nikad nikome ne kažem da on ili ona ne smeju u životu uopšte da imaju decu. Ako govorite da ja ne želim da imate decu, biću prvi koji će to opovrgnuti. Ali, neki od vas su ušli u duhovni život bez duhovne osnove. Ako za nekoliko godina budete mogli da asimilujete božansku svetlost, mir i moć, onda ćete, kad dobijete decu, biti sposobni da ih vodite. Kad ste bili spremni za brak, to sam vam rekao. Pa vas molim da osetite da ću, kad budete spremni da imate decu, takođe to sa vama raspraviti.
Pre dve godine rekao sam svim bračnim parovima da sačekaju dve ili tri godine prije nego što dobiju decu. Mislio sam da ćete značajno napredovati u toku te dve godine. Ljudi, da ste stvarno brzo napredovali u poslednje dve godine, bilo bi divno za vas da imate decu. Ali sad vidim da se nije dogodio napredak koji sam očekivao od vas. To je stvarno žalosno za mene. Još uvek gajim nadu da ćete uspeti da napredujete na u tom pogledu.
Ljubav koju nudite Svevišnjem u meni nikad neće biti ista ako dobijete decu u ovom periodu svog razvoja. Nakon četiri ili pet ili deset godina, ako značajno uznapredujete, onda ćete, i ako dobijete decu, možda ipak uspeti da održite istu ljubav prema Svevišnjem u meni, jer će vaš um dvadeset četiri sata misliti na mene“.
„Učitelju“, reče jedna mlađa žena, „izgleda da si nam o ovom mnogo puta govorio, ali kao da još nismo razumeli tvoju filozofiju.“
„Pre dve godine sam upozorio sve vas da ne dobijate decu“, rekao je Učitelj. „Ipak, te iste noći su me neki ljudi molili iznutra da im se dozvoli da imaju decu. Možete li to da verujete? Dva sata sam proveo govoreći o ovome i to je poslušnost koju onda dobijem. U jednom slučaju sam rekao roditeljima da ću ih izbaciti iz ašrama ako dobiju decu. Nisu me poslušali, ali moja samilost je snažnija od mog svetla pravednosti. Moja samilost je ta koja ima moć da prosvetli učenike.“
Učitelj se zatim okrenuo ka roditeljima koji ga nisu poslušali. „Koliko ste samo patili zbog samo ovog jednog čina neposlušnosti. Ponekad vas i ne pitam zašto ste tako tužni, jer znam da vam je nešto unutar vas reklo šta je razlog i da razgovor o tome na spoljašnjem planu neće pomoći. Ne krivim vas, ali kad vidim vaše lice, iznutra i ja plačem. U potpunosti vam opraštam za grešku koju ste načinili. Ovo je očeva samilost kada sin i ćerka učine nešto pogrešno. Ali, da ste me poslušali, kako biste sada bili srećni!
Rekao sam tebi i tvojoj ženi da uradite mnoge stvari, a niste ih uradili. Bilo je mnogo spoljašnje neposlušnosti, a u unutrašnjim svetovima, svi parovi su pokazali naposlušnost. U poslednjih osam ili devet meseci oboje ste jako patili. Možda mislite da Bog nije tužan. To nije tačno, On je je tužan. Spolja, ako sa vama oboma porazgovaram, neću biti u stanju da pomognem jer jer će vam samo ući u jedno i izaći kroz drugo uvo“.
Učitelj se okrenuo prema ostalim parovima: „Kako samo ovi roditelji pate. Vole se međusobno svim srcem, ali su ih deca razvukla na sve strane ne dozvoljavajući im više da se međusobno vole na isti način. Kako samo pate! Ko je uzročnik? Dete, koje traži pažnju, pažnju, pažnju. Bez obzira koliko iskreno i posvećeno želite da udovoljite detetu, ono nikad neće biti zadovoljno. Ipak, ovo dete ima poruku od Boga. Zašto ne može biti zadovoljno? Zato što vas dvoje nemate dovoljno svetlosti, mira, ravnoteže i drugih božanskih osobina. Zato su nastali problemi. Podizanje deteta je naj-najteži zadatak. To je samo malo lakše od Bogoostvarenja“.
„To je istina“, tužno reče suprug. „Ono što učenici vide je samo dobra strana podizanja dece. U ašramu, kad deca dođu sa roditeljima u salu za meditaciju, vide radost i vide kako blagosloviš decu. Ali, ne vide teške trenutke sa decom. A ima mnogo više posla i teških trenutaka nego radosti.“
Učitelj reče: „Dete donese jedan slatkiš ocu i otac je ponosan. Ali, otac zna da mu dete može doneti i veliki teret da se za njega pobrine. Spremanje deteta za svet je vrlo važna stvar. To je nešto najteže. Neki od vas nisu u stanju da srede ni vlastiti život. Neke osobe imaju čudne ideje, da kad im se bude govorilo: 'Majko', da će tada biti nešto, da će biti sigurne, jer neko za njima plače. Ali, one postaju još nesigurnije. One su već bespomoćne, a sa decom postaju još bespomoćnije. Nakon što ste svesno prihvatili duhovni život, ako očekujete od svoje dece da budu božanska, onda morate raditi vrlo naporno da im pomognete“.
„Ali Učitelju“, upita mlađa žena, „zar nije neophodno da imamo decu da bi ašram rastao?“
„Ne, ćeri moja“, reče Učitelj. „Prošlog meseca sam imao tešku raspravu sa jednom majkom preko telefona. Zašto? Njeno dete je još uvek samo devojčica, ipak ona želi od mene da je udam za nekoga. Prosto sam se razbesneo. Rekao sam: 'Ja sam tvoj duhovni otac, iskazujem ti veliku naklonost. Zar je ovo trenutak da se tvoja mlada ćerka udaje?' Ta majka misli da će, kad se njena ćerka uda, moći da ima decu za ašram. Rekao sam joj da na Majci Zemlji postoje bezbrojne duše koje neće prihvatiti duhovni život i koje će obezbediti nove duše svetu. Ne treba da brine. Trenutno nam nije potrebno da povećavamo broj samo zbog broja.
Stotine puta sam vam iznosio svoju filozofiju, ali me vi ili ne možete čuti ili me ne slušate. Iznutra i spolja me molite i molite da vam dozvolim da imate decu. Pokušavao sam i pokušavao, ali nema efekta.
Ali, ovo je sve prošlost, a prošlost je prah. Danas vam svima dajem odobrenje da imate decu. Od danas, ako budete imali decu, neću biti nezadovoljan. Potpuno vam odobravam. Ako osećate da ćete sa decom imati sposobnosti da trčite isto tako brzo kao sada, ili ako osećate da nekako možete održati skoro istu brzinu, ili ako zaostanete malo, ipak ću vas smatrati za svoje učenike. Ali, ne krivite mene ako počnu problemi. Vama predajem odgovornost. Kad dobijete decu, ako kažete da vam pažnja luta ili da je stalno samo na deci i ako ne napredujete brzo u duhovnom životu i ne uspevate da održite svoju unutrašnju visinu, onda vas molim da tada ne dolazite k meni.
Znači, dragi moji, vi morate da znate kakvu vrstu napretka želite. Ako budete imali decu, nikad se neću na vas naljutiti. Ali kažem vam, pre ili kasnije, ćete shvatiti da ste bolje napredovali bez njih. Kad ste pod zaslepljujućim svetlom, tada ne cenite svetlost. Ali kad odete iz ašrama na svoj posao, onda cenite meditativnu atmosferu koju nalazite ovde. Tek kad ste sa netežećim ljudima, počnete da cenite težeće ljude.
Tako da predajem odgovornost vama. Ako smatrate da vam neće smetati što se krećete sporo, onda u redu. Ali, ako želite decu samo da biste doveli više ljudi u ašram, želeo bih da vam kažem da mnogo pre nego što ta deca odrastu, ja više neću biti na Zemlji. Neću ostati na Zemlji dugo, jer samo ja znam kroz kakve patnje prolazim. Imajte decu, ali ako ne budete napredovali, ništa vam neću reći. Prema određenom delu vašeg postojanja ću biti indiferentan“.
„Zar ne bi mogla deca da stvore više bratskog i sestrinskog osećaja između muža i žene?“ upita jedan od muževa.
„U većini slučajeva“, objasni Učitelj, „rekao sam parovima da ograniče svoj vitalni život. Koristeći snagu svoje volje, uvećavate je. Ako se možete ograničiti, u ograničenju je sloboda. Onda, kad žudnje nestanu, tad je na kraju taj bratsko-sestrinski osećaj. Tada pogledajte koliko možete držati na uzdi svoj vital. Dok ga pročišćavate i minimalizujete, automatski se približavate bratskom ili sestrinskom osećaju.“
„Učitelju“, reče mladić koji se nedavno oženio, „ako odlučimo da bismo voleli da imamo decu, da li je istina da ti možeš da odeš u svet duša i spustiš dole posebnu dušu da se rodi u našoj porodici?“
„To sam radio u prošlosti“, odgovori Učitelj, „i sad pokušavam da pomognem ovim dušama. Ali više ne garantujem da ću spustiti dušu za roditelje.
Duhovni Učitelj može da uradi mnoge stvari, ako je to Volja Svevišnjeg. U jednom slučaju, Svevišnji je zatražio od mene da promijenim pol deteta. Možete li to zamisliti? U maloj sobici, odmah pored sobe u kojoj je bila majka, morao sam da upotrebim takvu okultnu moć! Neću da vam kažem zašto, ali Svevišnji je ovo hteo iz posebnog razloga. A ta mi osoba čak nije ni blizak učenik.
Ali ovo su sve priče“, reče Učitelj smešeći se, „Možete ih zvati pričama za malu decu.“
„Učitelju“, upita stariji čovek, „da li mnogi od tvojih učenika koji nisu u braku žele da se ožene, udaju?“
„Nažalost, neki od momaka i devojaka koji nisu u braku misle samo na parove koji jesu u braku. Trava je uvek zelenija kod komšije. Neudate devojke zavide udatim devojkama, a udate devojke zavide neudatim devojkama. Uvijek kažem da ako ostanete van braka, možete trčati kao jelen. Ali u nekim slučajevima, kad ljudi ostanu van braka, uopšte ne napreduju. Njihov um luta i razmišljaju o apsolutno najgorim nebožanskim stvarima. A kad uđu u brak, onda bar nešto čistote uđe u njih na fizičkom planu. Um, vital i telo su tada verni, svest postane verna. Pa sad, zar to nije napredak? Znači, brak im je pomogao na taj način.“
„Da li možeš da nam to još malo objasniš?“ upita jedna mlađa supruga.
„Pre ste samo razmišljali o drugim devojkama ili momcima, ali sad, kad vaš um počne da luta, odmah pomislite: 'Šta će moj muž misliti o meni?' Recimo da supruga priprema dobar doručak za supruga ili mu je kaže nešto lepo. Ako um muža počne da luta, dobra stvar koju je supruga uradila će odmah, u tom trenutku, istupiti napred. A pre, šta ga je sprečavalo? Znači, svi vi ste stvarno napredovali na ovaj način. Opet, postoje neki učenici kojima nije potreban brak i oni pokušavaju da na drugi način postignu istu vrstu napretka. I tako, svi ste napredovali, i ako sad ne želite da sebi zakomplikujete život, nemojte imati decu.“
„A kako je to sa druženjem sa drugim muškarcima i ženama kad već jednom uđemo u brak?“ upita jedna žena.
„Indijci su uradili mnogo glupavih stvari, kažem vam”, reče Učitelj, „ali im je Bog ipak dao nešto zdravog razuma. U indijskoj porodici, muž i žena nastoje da svuda idu zajedno. Ako žena nije tu, muž se izgovara da je bolestan i obrnuto. Oni postupaju ispravno, jer na taj način održavaju blisku vezu u porodici. Da nije tako, došlo bi do nesvesnog uznemirenja. Zašto biste stvarali takvu nelagodu u životu svoje žene ili muža? Kome treba najviše da udovoljite? Ako osećate da treba da najviše udovoljite svom muži ili svojoj ženi, dobro je. Postanite kao jedno, a onda nastojte da najviše udovoljite meni. U krajnjem ishodu, Svevišnji u meni je taj kome treba najviše da udovoljite. Ja hoću da budete zajedno i da postanete jedno. Ako ne možete da postanete jedno, ako se sve vreme svađate i borite, time ne udovoljavete nikom. Međutim, ako zajedno možete da udovoljite meni, onda možete udovoljiti čak i svom najvećem neprijatelju,
Ljudski um je pun sumnji, kažem vam. I šta se dogodi kad se udata žena previše druži sa neoženjenim ili oženjenim muškarcima? Ako si ti muž koji se druži sa nečijom suprugom, tvoja supruga ti neće čitati srce da vidi da li si sposoban za prijateljstvo na bratskom nivou i imaće svako pravo da sumnja u tebe. Isto to važi kad se supruga druži sa nečijim mužem. Ako se družiš sa drugima, nesvesno praviš probleme drugom supružniku. Druženje možda neće spustiti tebe sa tvoje duhovne visine, jer ti znaš da si čista. Ali, ako te tvoj muž ili supruga posmatra, u njegovom ili njenom trenutku slabosti se može pojaviti puno sumnje. Pa ako morate da se družite, družite se kad ste zajedno.
U unutrašnjem svetu ponekad dobijam pritužbe od muža da je supruga neverna i obrnuto. Osećam da su to jako delikatne situacije i spolja i iznutra. I zato vam ovo govorim danas. Zašto sebi praviti probleme? Znate da se možete družiti sa drugima, ali mora da postoji granica.“
„Učitelju“, druga učenica upita, „da li ćeš preuzeti odgovornost za još božanskih brakova?“
„Naprotiv“, reče Učitelj, „u budućnosti ću se odreći svojih odgovornosti za božanske brakove. Oni su mi doneli patnju za deset inkarnacija. Pokušavao sam kroz božanske brakove da uradim nešto novo što drugi Učitelji nisu dopuštali. Neki Učitelji su govorili da žene nisu za duhovni život niti da budu učenice jer su vezane za zemaljsko. Onda, je bio jedan duhovni Učitelj, žena, koja je govorila da su svi muškarci vulgarni. Verovala je da žene nesumnjivo imaju važnu ulogu koju trebaju da odigraju u duhovnosti.
Ponekad je neophodno da ovako govorim. Kad god ovako govorim grupi, svima se svest odmah uzdigne. Oproštaj je odavno podaren. Sledeća stvar je da održite svest visoko koliko je moguće. Sad bih želeo da svi parovi deluju kao heroji. Ako upotrebite svoj brak kako treba, pod mojim vođstvom ćete imati četiri oka, četiri ruke. Ali, vi to ne radite. Umesto toga ubijate jedni druge, i dok se međusobno ubijate, zabijate strele u moje srce. I one stvarno jako bodu.“
Učitelj zastade. „Gajio sam velike nade u svoju duhovnu decu. Ali baš kao što vi očekujete nešto od mene, ja sam takođe imao očekivanja. Ja sam vam dosta dao i vi ste meni dosta dali. Ali, nema kraja našem davanju. Pa pokušajmo da udovoljimo jedni drugima na svaki način.“
Učitelj je tada zaćutao i ušao u meditaciju na nekoliko minuta. Nakon toga, pozvao je svaki bračni par da mu priđe i blagoslovio ih.From:Sri Chinmoy,Moć ljubavi učenika, Agni Press, New York, 1976
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/dlp