„Da, da“, reče Učitelj, „mislim da se to dogodilo dva puta. Ali, vi ste moja duhovna deca, pa da se malo pohvalim. Pre četiri i po godine sam prevazišao Transcedentalnu fotografiju. Jednog dana se dogodilo to da mi se ta fotografija smesta poklonila i dodirnula mi stopala. Ali ta svest nikad nije bila fotografisana.“
„Učitelju“, upita jedan fotograf, „ako si ti prevazišao svest te fotografije, kako to da je nismo nikad fotografisali?“
„Trenutno je tako“, odgovori Učitelj, „da iako imamo nekoliko službenih fotografa, ponekad njihova svest i moja svest ne idu zajedno. Nekad se iznutra nasmejem. Kad sam u svojoj najvišoj svesti, možda su i oni sami u transu, ili možda osećaju da to nije moja najviša svest, već nešto drugo. Onda, kad se spustim, kad se osmehnem nekome nakon blagoslova, na primer, kad je moja svest beskonačno niža, oni tada fotografišu. Kada sam u vrlo visokoj svesti tokom blagosiljanja, oni vrlo često ne prave snimke. Kada je blagoslov završen, ja darujem osmeh, to je pravi osmeh, ne namešten, ali ja znam gde mi je tada svest, tada tek dotičem koren drveta. Onda sklopim ruke kad dođe čas za odlazak, za završetak i oni tada fotografišu.“
Učenik upita: „Možda se fotograf boji da ne uznemiri osobu koju blagosiljaš, ali ako napravi fotografiju, zar onda neće fotografija večno trajati, dok će učenik biti u stanju da održi u sebi blagoslov tek na par minuta ili par sati?“
„Ja mislim da fotograf obično čeka zato što ne može da vidi dobro. Kad nekoga blagosiljam, ja pokrijem lice te osobe, i dok vi pokušavate da napravite snimak oba naša lica, to možda neće biti moguće. Ali kad se sve završi i kad spustim ruke, tada možete napraviti dobar snimak. Ali kad je u pitanju svest, svest vašeg Gurua je viša dok blagosilja.“
„Kad ćemo napraviti fotografiju te svesti koja je viša od tvoje Transcedentalne svesti?“ upita jedan mladić.
„Pokušao sam nekoliko puta da sam sebe fotografišem sa specijalnim aparatom, ali šta se desilo? Kad sam pritisnuo okidač, kad se ruka pomerila, odmah se i svest spustila. Pošto koristim fizičko telo, fizičku ruku, svest opadne.“
„Sad postoje bolji uređaji, Učitelju“, reče jedan mladić. „Postoje filmski foto-aparati koji mogu da naprave fotografiju bez potrebe da se pritisne okidač“.
„Ali, ne sme da proizvede nikakav zvuk“, upozorio je Učitelj. „Ako pravi buku, to će biti nemoguće. Ne sme postojati zvuk, samo tišina. Kad nastane neki zvuk, odmah se sve pokvari. Ako se uđe u nirvikalpa samadi, koji je niži, mnogo niži od Transcendentalne svesti, ide se daleko iznad zvuka. Tada nema teškoća, nećete čuti ni da se dogodi eksplozija. Ali, u Transcedentalnoj svesti, teškoća je u tome što vidite sve, osećate sve. Vi ste u najvišem, a u isto vreme možete biti svesni najnižeg, iako ono neće uticati na vas. U Transcendentalnom obuhvatate sve. Tako da kad se pojavi zvuk, svest odlazi. Na mojim javnim meditacijama se dogodilo više puta da sam otišao mnogo više nego na Transcedentalnoj fotografiji, iako je preda mnom bilo dve ili tri hiljade ljudi.“
„Ima li negde slika sa tih dešavanja?“ upitaše učenici.
Učitelj je odmahnuo glavom. „Nisam video nijednu. Ali opet, ko bi verovao u ovakvu priču? Da ste videli moju sliku kad sam imao tri ili četiri godine, rekli biste: 'On je ružan'. Ali, kad ljudi pogledaju moju Transcendentalnu fotografiju, tada ne mogu ništa da kažu o meni jer sam ja tu svojoj najvišoj svesti, ja sam jedno sa Svevišnjim."
„Postoji jedna moja fotografija kada moja duša sigurno nije bila tu dok se fotografisalo. Čak i ako duša nije u telu na minut, ili na nekoliko minuta, ili sati, svetlost duše može da ostane; svetlost duše lako ostaje satima i satima. Međutim, na toj određenoj fotografiji sam u potpunosti odstranio i svetlost duše. Videli ste kakva je to bila fotografija.“
„Izgledao si tako čudno na toj fotografiji“, reče mladi učenik. „Celo tvoje telo je izgledalo mlitavo i beživotno.“
„Da“, reče Učitelj. „Kad svetlost duše napusti telo, ništa ne preostane. Telesna mašina je možda živa, ali je nigde nema.“
„Učitelju“, reče sledeći fotograf učenik, “hajde da se nadamo da ćemo u budućnosti napraviti fotografiju u pravom trenutku. Iskreno ćemo pokušati.“
Učitelj se nasmešio i blagoslovio sve učenike fotografe.From:Sri Chinmoy,Moć ljubavi učenika, Agni Press, New York, 1976
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/dlp