Čin XII, Scena 6

(Januar, 1928. Stara prostorija biblioteke u Ašramu. Razgovor sa Majkom. Okrenuvši leđa svom dotadašnjem životu, K. D. Setna, kome je kasnije Šri Aurobindo dao novo ime Amal Kiran, sedi lepo odeven u efropskom stilu, gledajući na Majku sa suprotne strane stola.)

SETNA: Majko, ja sam video svet skroz. Nema više toga. Muka mi je i od intelektualnih potraga

takođe. Sada ne želim ništa sem Boga.

MAJKA: Video si svet skroz? Koliko imaš godina?

SETNA: Dvadeset tri.

MAJKA: Samo dvadeset tri, a...

SETNA: Da, Majko. Mogu li da ostanem ovde zauvek?

MAJKA: (Samilosno) Ne odlučuj u žurbi. Ostani ovde sada i vidi kako ti odgovara. Onda...

(Majka ustaje.)

SETNA: Čekaj trenutak, Majko. Daj da te pozdravim pranamom. Znaš, mi indijci izvodimo pranam pred svojim Guruom.

(Majka se smeši. Ne pominje da barem sto puta dnevno žitelji Ašrama izvode pranam pred njom.

Setna se prostre pred njom. Ona ga blagoslovi. Kasnije ona ispriča Šri Aurobindu kako je jedan mladi pars "naučio" indijski način ophođenja sa svojim Guruom! Šri Aurobindo uživa u šali.)

(Nekoliko nedelja kasnije. More, Pondičeri. Setna, meditira sam ujutro, na doku. Brinuo se u svom umu što nema otvaranje u srcu ili bilo kakvo izuzetno duhovno iskustvo. Rečeno mu je da može da misli na knjigu u srcu kako se otvara. Pominjanje knjige ga je malo snuždilo, jer mu je bilo muka od umnih traganja vezanih za knjige. Tokom meditacije sada, osetio je kao da se more njiše pravo kroz njegovo srce u ritmu širokog blaženstva.)

(Neko vreme nakon 21. februara 1928., kada je Setna imao svoj prvi Daršan sa Šri Aurobindom i Majkom. Setna i Majka.)

SETNA: Mogu li da pitam da li je Šri Aurobindo rekao išta o meni?

MAJKA: "On ima dobro lice." To je ono što je rekao Šri Aurobindo.

(Primedba pogađa u centar. Setna je sav u čudu. On se iznenada seti da je on sam netremice zagledao Šri Aurobindovo lice u trenucima Daršana i našao da je "dobro"!)

15. avgust 1928. Setna ima svoj drugi Daršan, i nudi Šri Aurobindu jednu svoju pesmu. Dolazi niz stepenice u Puranijevu sobu i sedi nepomično, klonule glave od potištenosti. Izgleda da je izgubio unutrašnju svest koja je boravila u njemu duže vremena, koja je krenula skoro od onog trenutka na moru. Sada se nekako suočio sa Šri Aurobindom ponovo sa spoljašnjim umom.)

PURANI: Šta je bilo?

SETHNA: Ne znam.

(Iznenada oseća kao da ogromna čvrsta masa pritiska odozgo u njegovu glavu, uzrokujući vrtoglavicu, donoseći čudne suze u oči i čineći da srce bije divlje od radosti.

Popodne dolazi kod Majke da primi venac Blagoslova od nje. Majka ga uvede u svoju sobu za razgovore.)

MAJKA: Da li znaš šta je Šri Aurobindo rekao ovaj put? Postoji velika promena u tebi, rekao je, i veoma je zadovoljan.

(Setna pada pred Majčina stopala i prima njen Blagoslov.)

From:Chinmoy Kumar Ghose,Silazak Plavetnog, Sri Chinmoy Lighthouse, 1972
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/db