AUROBINDO: (Gledajući Amritu) Da, Amrita?
(Za Amritu je važilo uputstvo od Aurobinda da ga potseti o stvarima za Arju nedelju dana pre dana određenog za odlazak u štampu.)
AMRITA: Potsećam te u vezi stvari za Arju, moliću.
AUROBINDO: Ah, da. Hvala ti. Odmah krećem na to.
AMRITA: Ali čim jednom sedneš za svoj radni sto pozaboravljaćeš na sve drugo i nastaviti dok ne završiš. Zašto se prvo ne bi rešio pošte?
AUROBINDO: Vrlo dobro. Ti si uvek poslovan. To je sve dobro.
(Prelećući pogledom kroz pisma, jedno po jedno, on piše beleške na marginama, i staje kod jednog.)
AUROBINDO: Evo jednog čitaoca Arje koji me pita kako sam ja, književni čovek i političar, mogao da postanem iznenada totalno filozof! Ispravno ga je to dotaklo. Moram da mu napišem da sam znao vrlo malo o filozofiji pre nego što sam vežbao Jogu i došao u Pondičeri. Kako sam uspeo to da učinim i zašto? Zato što mi je X predložio da sarađujem u filozofskoj reviji – a moja teorija je bila da bi Jogi trebao biti u stanju da se prihvati svega...
AMRITA: Ali to mene nikad nije dotaklo kao nešto čudno. Tvoji članci, čak i tvoji govori, nikad nisu bili nepomešana politika ili čista književnost. Oni su uvek bili srećan spoj sva tri, svaki u svom najboljem izdanju – mislim, politika, književnost i filozofija, mada je vatra ljubavi prema zemlji i njenoj slobodi preovladavala.
AUROBINDO: Ali zar Arja nema sve u svemu drugačiju boju?
AMRITA: Nesumnjivo.
AUROBINDO: Onda se slažeš da je opravdano što me pita...
AMRITA: Slažem se. Oh, kad bi ovaj čovek koji je u pitanju mogao da te vidi kako puniš stranicu za stranicom nigde se ne zaustavljajući, kao da su ti sami prsti nadahnuti!
AUROBINDO: Ali upravo to je istina! Čudno je da se kaže, nekakva Moć dolazi direktno u prste, kao da ja nisam morao da prođem ni kroz šta drugo! Upravo sad sam rekao da bi Jogi trebalo da bude u stanju da se prihvati svega. Pa, moglo bi se reći "prihvati" u veoma bukvalnom smislu što se tiče članaka Arje...
Sada uzmi ova pisma i sačini odgovore iz mojih beleški na marginama. Da ja krenem sa poslom sada.From:Chinmoy Kumar Ghose,Silazak Plavetnog, Sri Chinmoy Lighthouse, 1972
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/db