Čin VI, Scena 9

(Brdo Digirija, Đesidih. Pet vrhunskih revolucionara: Barindra Kumar Goš, Ulaskar Dut, Nolini Kanta Gupta, Prafula Kumar Čakravarti i Bibuti Busan Sarker. Nolini Kanta, koji je nosio tempiranu bombu celim putem u maramici, dodaje je Prafuli. Prafula zauzima položaj iza strme stene koja gleda na padinu. Ulaskar stoji kraj njega. Barin i Bibuti zauzimaju položaj na dve strane. Nolini je malo dalje na drvetu da bi imao potpun pregled. Očekivalo se da eksplodira nakon što dotakne tle. Ali njen let kroz vazduh izaziva zaglušujuću eksploziju, raštrkavajući šrapnele. Radosan glas dolazi sa drveta: "Uspešno! Uspešno!" Sledećeg trenutka turobna tišina. Ozarena lica se smrače. Svi se skupe oko ispružene figure Prafule. Njegova lobanja je naprsla i siva materija ističe.)

BARIN: Sve je gotovo. Nema više nade.

(Bilo kakva vrsta kremiranja, sahranjivanja ili prekrivanja tela apsolutno ne dolazi u obzir.)

BARIN: Prva žrtva u našoj prvoj bici. Neka ostane tako kako je. Naš sledeći pokret je naš trenutni povratak.

(Tuga mladog Nolinija prekine tišinu.)

NOLINI: Došli smo petorica, odlazimo četvorica.

BARIN: (Odsečno Noliniju) Nolini, bez sentimentalnosti, molim te.

From:Chinmoy Kumar Ghose,Silazak Plavetnog, Sri Chinmoy Lighthouse, 1972
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/db