Čin VI, Scena 7

(Bombaj. Nakon svog obraćanja na skupu u Bombajskoj Narodnoj Uniji, Aurobindo se vraća u dom jednog svog prijatelja. Stojeći na balkonu gleda grad.)

AUROBINDO: Vidim čitavu vrevu Bombaja kao sliku u bioskopu, svu nestvarnu i u senkama. Čitav materijalni svet je sasvim nesupstancijalan, šupalj. Sve otkad sam imao iskustvo praznog stanja Nirvane jedino tihi Beskraj je za mene postao stvaran.

(Ulazi Lele.)

AUROBINDO: (Načinivši poklon glavom.) Potpun uspeh. Načinio sam potpunu prazninu od svog uma i sledio tvoja uputstva doslovce nakon mog Namaskara pred publikom. Ubrzo, jedan glas iz mene je počeo da govori. Smesta su se začuli gromoglasni povici odobravanja.

LELE: Arvind, bio sam potpuno svestan toga. Tvoj unutrašnji Vodič je govorio kroz tebe.

AUROBINDO: Upravo tako, Lele Maharađ. Pre nego što sam dobio tvoje uveravanje puno sam strepeo. Čak ni jedna korisna misao mi nije padala na pamet. Kako sam mogao da se konstruktivno obratim velikom skupu? Ali sve je na kraju ispalo čudesno dobro. Lele Maharađ, ti možeš da mi pročitaš srce i da vidiš koliko sam ti zahvalan.

LELE: A u svom srcu ja sam duboko ponosan na tebe.

From:Chinmoy Kumar Ghose,Silazak Plavetnog, Sri Chinmoy Lighthouse, 1972
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/db