P. MITER: Aurobindo Babu, Barin i Đatin su dali sve od sebe da organizuju omladince. Ali u poslednje vreme bilo je oštrih razlika u mišljenju između njih dvojice. Barin se razlikuje od Đatinovog principa vojne discipline po pitanju mladića koji će se, on kaže, bolje pokazati kroz ljubav i saosećanje nego kroz podvrgavanje vojničkom režimu. On se boji da bi stroga disciplina mogla da uplaši i otera one nežnije. Đatin insistira na vojničkoj disciplini kao na suštinskoj za efikasnu osnovu naše organizacije. Dok se ta dva viđenja ne usklade neće biti napretka u radu. Ti sada moraš da uradiš ono što je neophodno.
AURO: Obojica su u pravu, svako sa svoje tačke gledišta. (Gledajući Đatina) Ti i Barin ste toliko žrtvovali za Majku. Duh žrtvovanja i samoprilagođavanja mora da rukovodi vašim postupcima. Pre svega, neka bude ljubavi i saosećanja u postupanju sa novim regrutima. Onda neka budu nadahnuti ljubavlju prema zemlji da žrtvuju svoje živote. Jednom kada ta ljubav pusti čvrste korene u njihovim mladalačkim srcima, morate da uvedete vojničku obuku i disciplinu da od njih načinite snažne, poslušne instrumente. Đatin, svakako možeš da sarađuješ sa Barinom i Barin sa tobom kroz sledeće neophodne stadijume. Zar se ne slažete oko toga?
BARIN i ĐATIN: (Jednoglasno) Svakako da je to najbolji put.From:Chinmoy Kumar Ghose,Silazak Plavetnog, Sri Chinmoy Lighthouse, 1972
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/db