Čin IV, Scena 5

(Veče. Barin, sa nekim od svojih prijatelja, eksperimentiše sa Planšetom. Aurobindo pažljivo posmatra. Oni prizivaju duh Ramakrišne. Planšeta se pomera.)

BARIN: Takur, Takur, kroz tvoju beskrajnu dobrotu pojavio si se pred nama. Molim te, reci da li će naš pokret za slobodu imati uspeha ili ne.

(Ramakrišnin duh ćuti.)

BARIN: Takur, molimo te, daj nam tvoj savet. Poslušaćemo te.

(Ramakrišna i dalje ćuti.)

BARIN: Izgleda da si nezadovoljan nama. Mi smo bespomoćna, slepa ljudska bića. Pokaži nam put da ispunimo svoj ideal.

(Planšeta ispisuje rečenicu: Mandir gado, mandir gado [Pravite hramove, pravite hramove]. Duh nestaje.)

BARIN: Seđda, Ramakrišna je napokon rekao: Mandir gado, mandir gado. Šta to označava?

AURO: Verujem da Ramakrišna Paramahansa želi da uspostavimo hramove u svojim srcima.

BARIN: Zbog čega?

AURO: Barin ima veru u Ramakrišnu, On je bio najdraže dete Mahakali. On je bio Bog ispoljen kao ljudsko biće. Mi ćemo u godinama koje dolaze shvatiti značaj toga da se prave hramovi u najvećim dubinama naših srca.

From:Chinmoy Kumar Ghose,Silazak Plavetnog, Sri Chinmoy Lighthouse, 1972
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/db