ČARU: Šefe, na našu veliku sreću s nama ste ovde danas. Ovaj put imamo nešto da vam poverimo. Ja sam pročitao vaš Bhavani Mandir. Duboko me je dirnulo. Odlučio sam da se dam u službu vašeg velikog Ideala.
AURO: Vrlo mi je drago, za Boga.
SUBOD: Nameravamo da otvorimo Narodni Koledž u Bengalu sa vama kao svojim predsednikom.
AURO: Verujte mi, moram ići u Bengal ako me iskreno želite tamo.
SUBOD: Snebivamo se da vam ponudimo platu daleko ispod vašeg nivoa. Pa ipak bi siromašni Bengal želeo da ima prinčevskog mladića poput vas za to mesto.
AURO: Moj prijatelju, biti u stanju da služiš Majci je samo po sebi visoka čast za bilo koga.
SUBOD: Vaša žrtva je oplemenila vašu zemlju. Vaša žrtva će doneti njenu slobodu.LILAVATI: Ah, prestani, Subod. (Okrećući se ka Aurobindu i dajući mu u ruke malu salonsku pušku) Dođite, Goš Saheb, probajte.6
AURO: (Suzdržljivo) žao mi je, Lilavati. Nikad nisam ni dotakao pušku. Ne znam ništa o pucanju.
(Nakon ponovljenih zahteva Lilavatija, Čarua i Suboda, on uzima pušku. Čaru mu objašnjava tehniku nišanjenja preko nišana.)
AURO: Ne, Čaru je previše brzoplet. Lilavati, stani ti pored mene.
(Aurobindo počne da puca u vrh palidrvceta na oko četiri metra od sebe. Ponavlja nekoliko puta, svaki put sa uspehom.)
LILAVATI: Goš Saheb, čudesno, neverovatno. Ovladali ste veštinom pucanja za tren oka.
ČARU: Ako realizacija u Jogi ne dođe takvom čoveku, hoće li doći šeprtljama kao što smo ti i ja?
DB 24,9. Odavde nadalje neke rečenice koje izgovara Lilivati i Čaru su iz Čaru Duta memoara.↩
From:Chinmoy Kumar Ghose,Silazak Plavetnog, Sri Chinmoy Lighthouse, 1972
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/db