RAMEŠ: Gospodine Goš, da li vas vaš kuvar poslužuje ovakvim jelima svakodnevno?
AUROBINDO: Ne, ne. Ovo su specijalna jela za vas.
DINENDRA: Blagi bože! Stvarno specijalna jela! (Prostreljujući Keštu pogledom.) Kešta, kako si nepopravljiv! Sve si pokvario. Sam pogled na tebe mi se gadi. Prazan tanjir je daleko bolji od tvoje papazjanije. Kakav gorući osećaj od usta do jednjaka!
KEŠTA: Gospodine, izvinite ovaj put. Izuzetno mi je žao. Biću veoma, veoma pažljiv sledeći put.
DINENDRA: I gde ti je gi? Dao si nam toliko vode da možemo da se kupamo, budalo!
AUROBINDO: Kako to da nisam uopšte bio svestan svega toga? Pitam se kako sam mogao da jedem, a da ne osećam ništa!
(Dinendra i Rameš prasnu u smeh.)
DINENDRA: Aurobindo, mladi moj prijatelju, ti ne pripadaš ovoj planeti. Ti ostaješ u svom sopstvenom svetu.
KEŠTA: (Gledajući u Dinendru Kumara) Gospodine, sledeći put ću napraviti odlično jelo.
AUROBINDO: (Sa samilosnim pogledom) Kešta, biće baš lepo od tebe ako budeš mogao.
KEŠTA: Gospodine, obećavam, neću ispasti budala ponovo.From:Chinmoy Kumar Ghose,Silazak Plavetnog, Sri Chinmoy Lighthouse, 1972
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/db