Jedna misao, jedna melodija, jedan odjek -
Ko me to oduvek i u ovaj čas zove?Ja ne znam gde sam,
Kuda da pođem ne znam.U mraku zaborava Samog sebe kupujem, samog sebe prodajem.
Sve rušim i sve iznova gradim.Jedino se nadam da sve biće moje, samo moje.
Nažalost, srce mi mrakom zarobi turobna i divlja noć uništenja.O Ptico Svetlosti! O Ptico Svetlosti!
Tvojim plamom užarenim i sve snažnijim u moje srce još jednom uđi.Ti me pozivaš da se visoko vinem i u plavetnilo odletim.
Ali kako?Srce mi utamničeno, u zagušljivom dahu skučene ćelije prebiva.
O Ptico Svetlosti! o Ptico Svetlosti!O Ptico Svetlosti Svevišnje!
U meni, molim Te, ni tračak tame ne ostavi. ```From:Sri Chinmoy,Ptica u kavezu i ptica na slobodi, Agni Press, 1998
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/cbu