Teže je izbaciti misli koje su već u nama i stvaraju nam probleme, ali mi to možemo da uradimo. Možemo da to uradimo produženjem naše svesti. Mi imamo telo, a unutar tog tela su loše sile koje su uzele oblik misli. Svesnim naporom svoje težnje trebalo bi da protegnemo našu fizičku svest, kao kad rastežemo neku elastičnu traku, sve dok ne osetimo da se čitavo naše telo proteglo u beskonačnost i postalo samo beli list beskrajno protegnute svesti. Ako možemo da to učinimo, videćemo da je naša svest sama čistota.
Svaka čista misao, svaka čista kap svesti, za nečistotu ili loše misli u nama je kao otrov. Mi se plašimo nečistih misli, ali se nečiste misli još više plaše naše čistote. Nama se često dešava da se poistovetimo sa našim nečistim mislima, a ne sa našim čistim mislima. Ali, onog trenutka kad se naše fizičko biće poistoveti sa čistotom, kad možemo da kažemo: «Ova čista misao predstavlja mene», nečistota u nama smesta umire. Loše misli su u nama upravo zato što se poistovećujemo sa tim mislima. Ako se poistovetimo sa nečim drugim, one smesta moraju da nas napuste.From:Sri Chinmoy,Onostrano u nama — Zbirka tekstova 1964-1974, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/bw