Pitanje: Kad pokušavam da mislim o nekom problemu i kad planiram šta da učinim, uviđam da nisam u stanju da se odlučim. Zašto je to tako?

Šri Činmoj: Kad koriste um, ljudi se stalno suočavaju sa jednom stvari: zbrkom. Oni nastavljaju da misle i misle, i u trenutku kad misle da su došli do istine, oni otkrivaju da to uopšte nije istina, nego još veća zbrka. Problem je u sledećem: kad razmišljamo o nekome ili nečemu, mi stvaramo jednu pouzdanu predstavu za koju mislimo da je apsolutno istinita. Ali, narednog trnutka se javlja sumnja i menja naše mišljenje. Ovog trenutka ćeš misliti da sam ja dobar čovek. Narednog trenutka ćeš misliti da sam loš čovek. A nakon toga ćeš misliti nešto drugo. Na kraju ćeš videti da tvojim pitanjima nema kraja i da nema rešenja.

Svaki put kad mislimo, mi smo izgubljeni. Mišljenje se odvija u umu, ali um još nije oslobođen. Jedino je duša oslobođena. Naš problem je što želimo da se oslobodimo pomoću mišljenja. Ali, sam um je još uvek u zatvoru tame, pometnje i vezanosti, pa kako onda možemo da očekujemo oslobođenje od uma?

Kad nešto planiramo, vrlo često smo osujećeni, zato što ne vidimo istinu od samog početka. Mi planiramo, jer osećamo da ćemo, ako tako činimo, stići do određenog cilja. Ali, između planiranja i izvršenja, razne ideje i ideali ulaze u nas i stvaraju pometnju u nama. Tako mi neprekidno planiramo i nikad ne ulazimo u svet delovanja, zato što naši planovi nikad nisu potpuni i izvesni. Postoji ogroman jaz između našeg mentalnog plana i samog dela.

Ali, ako imamo unutrašnju volju, volju duše, koja nam je došla od meditacije, onda se delo izvrši čim se zamisli. Tad nema razlike između naše unutrašnje volje i spoljašnjeg delovanja. Kad svojim mentalnim planovima uđemo u potpuno tamnu, mračnu, neprosvetljenu sobu delovanja, to je kao kada nosimo sveću. Ali, kad uđemo u tu sobu sa svetlošću naše duše, ta soba se preplavi prosvetljenjem.

U ovom trenutku mi radimo svojim umom. Um kaže: «Ja moram da postignem nešto. Moram da mislim kako da ostvarim moj plan». Ali, Bog ne čini tako. Bog vidi prošlost, sadašnjost i budućnost odjednom. Kada postanemo jedno sa Bogom, kada se – pomoću stalne težnje – poistovetimo sa Božijom Svešću, sve što činimo biće spontano. Nećemo koristiti um, već ćemo uvek delovati iz naše unutrašnje svesti, pomoću naše intuitivne sposobnosti. A kad razvijemo tu sposobnost intuicije, lako možemo da delujemo a da nemamo plan. U svakom momentu će se mogućnost potpunog ispoljavanja onoga što će se desiti materijalizovati pravo pred nama.

Mi sada mislimo da će se, recimo, za deset ili dvadeset dana možda meterijalizovati neka mogućnost koja se tiče naših nada i težnji. Ali, kada smo jedno sa Božijom Svešću, to je više od mogućnosti. To je neizbežnost, neposredno postignuće. Vizija i ispunjenje idu ruku pod ruku. U običnoj ljudskoj svesti, vizija je jedna star, a njeno ispunjenje nešto drugo. Ali, kada smo jedno sa Božijom Svešću, vizija se ne može razdvojiti od svog ispunjenja.

From:Sri Chinmoy,Onostrano u nama — Zbirka tekstova 1964-1974, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/bw